Jedno od dva poslednja ispitivanja javnog mnjenja pred savezne izbore u Nemačkoj u nedelju pokazuje da je nastavak sadašnje vladajuće koalicije konzervativaca i liberala malo verovatan, a najveću nepoznanicu i svojevrstan rizik za sada u Bundestagu zastupljene stranke predstavlja partija protivnika evra Alternativa za Nemačku (AfD). Anketa instituta Insa pokazuje da kancelarkina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zajedno sa bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) ima simpatije 38% birača a liberali (FDP) 6%. Opozicione stranke pak zajedno u nedelju mogu da računaju sa 45% glasova - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 28, Zeleni sa osam i levica sa 9% glasova.

No, ukoliko bi, kako joj anketa instituta Insa predviđa, AfD ušla u Bundestag, jedina moguća vlada bila bi koalicija konzervativaca i socijaldmeokrata, takozvana velika koalicija.

Jer, SPD i Zeleni su već ranije odbacili mogućnost koalicije sa Levicom, te je šansa da Nemačka dobije vladu levo od centra isključena. Na drugoj strani su CDU i FDP odbacili mogućnost saradnje sa AfD, FDP takođe i mogućnost saradnje sa socijaldemokratama i zelenima.

Anketa instituta Insa prva je koja stranci protivnika evra daje dovoljan udeo glasova za ulazak u Bundestag. Sva dosadašnja ispitivanja javnog mnjenja ovoj ultrakonzervativnoj partiji, koja izuzev protivljenja evru nema mnogo drugih ideja koje bi uspešno predsatavila biračima, davala su 2 do 4% glasova.

Stručnjaci su i ranije upozoravali da birači u anketama nerado priznaju naklonost ka ovakvoj stranci, kao i da se mnogi koji glasaju iz protesta prema velikim strankama u poslednjem trenu odlučuju za jednu od manjih stranaka.

Najnovija istraživanja pokazuju da se trećina birača u poslednjem trenutku, mnogi na sam dan izbora, odlučuju za koju će stranku glasati. Pored toga, studije instituta Infratest Dimap je posle izbora 2009. pokazala da 30% birača glasa promenljivo, dakle nema trajno političko opredeljenje što je u Nemačkoj bio slučaj proteklih decenija.

AfD, u skladu sa imenom, kao alternativu biračima nudi postepeno i regulisano napuštanje evra i potom ponovno uvođenje nemačke marke i drugih nacionalnih valuta. Mnogo drugih tema kojima bi pridobila birače AfD nema. Prošle sedmice je izazvala ne samo nerazumevanje, već i podsmeh komentatora kada se u spoljnopolitičkim temama pozvala na ideje Ota fon Bizmarka i Karla Klauzevica.

Obrazovni sistem za koji se zalaže AfD, u kojem nema mesta za dečije vrtiće, za duže zajedničko učenje dece (umesto razdvajanja na gimnaziju i druge škole već posle čtvrtog razreda) kao ni za inkluziju, komentatori "smeštaju" u najboljem slučaju u šezdesete godine prošlog veka.

No, čak i ako AfD ili Pirati, kojima posle ulaska u četiri pokrajinska parlamenta ankete na saveznom nivou daju samo 3% glasova, ne uđu u Bundestag, rezultati koje postižu, upozoravaju da će male stranke "odneti" dosta glasova "velikoj" konkurenciji. Politikolozi smatraju da već zbog toga ne bi bilo ispravno male stranke smatrati beznačajnim.

Jer, te partije su s jedne strane često neka vrsta "lekcije" za tradicionalne stranke koje u velikoj politici često zaboravljaju "običan život" i probleme "običnih građana".

S druge strane mnoge male stranke privlače ljude koji svoje omiljene teme ne nalaze kod drugih stranaka. Tako je, na primer, Partija za zaštitu životinja na prošlim izborima za Bundestag 2009. dobila preko 230.000 glasova.

Proteklih godina je broj ljudi u Nemačkoj koji glasaju za male stranke vidno porastao. Dok ih je 1980. bilo samo 0,5%, 2002. je na male stranke, koje ostaju daleko ispod petoprocentnog praga za ulazak u parlament, otpalo tri, a 2009. čak 6% glasova.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica Bete

Foto: Beta

Povezani sadržaj