Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veća zaštita elektronskih komunikacija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija planira da skrati vreme u kojem vlasti imaju pravo da iz bezbednosnih razloga pristupe podacima o elektronskim komunikacijama građana. U EU je propisano da se podaci čuvaju i duže od propisane dve godine, dok se u Srbiji čuvaju godinu dana.
"Možda će biti potrebe da se dogovorimo o usklađenijem i moguće kraćem periodu zadržavanja podataka", izjavila je komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom (Cecilia) u petak (3. decembra) na konferenciji o Direktivi o zadržavanju podataka. Kako je preneo EurActiv.com, Evropska komisija će početkom 2011. godine objaviti procenu primene te direktive, nakon čega će taj tekst verovatno biti izmenjen da bi se uklonili nedostaci.
Dužina čuvanja podataka u EU nije jasno definisana – u Direktivi se navodi da se lični podaci moraju čuvati "ne manje od šest meseci i ne više od dve godine od datuma komunikacije". Samo šest zemalja je prihvatilo šest meseci kao rok za čuvanje podataka – Nemačka, Španija, Luksemburg, Slovačka, Kipar i Litvanija. Većina zemalja članica omogućava zadržavanje između 12 i 24 meseca, dok se u nekim slučajevima podaci čuvaju i duže . U Poljskoj neki operateri čuvaju podatke do 10 godina, u Grčkoj pet godina, a u Irskoj, Letoniji i Rumuniji to može da traje do tri godine.
"Te razlike su pre svega posledica toga što su odredbe Direktive otvorene, da ne kažem neprecizne", kazala je Malstrom. Ona je kazala da bi u reviziji direktive trebalo definisati i to za istrage u kom tipu zločina se koriste podaci, koji podaci se zadržavaju i koje vlasti im mogu pristupiti.
Nepreciznost direktive je posledica sukobljenih interesa zainteresovanih strana. Vlasti nadležne za sprovođenje zakona žele da što duže imaju pristup privatnim podacima jer im to pomaže da sprovode istrage i pruža im dokaze u suđenjima. Sa druge strane, grupe za zaštitu prava građana zalažu se za što kraći period čuvanja podataka. Njih podržavaju i telekomunikacioni operateri koji snose troškove za čuvanje podataka i žele da im se obaveze smanje.
U Srbiji rok za čuvanje godinu dana
U Srbiji je čuvanje podataka regulisano Zakonom o elektronskim komunikacijama koji je usvojen ove godine. Podaci o učesnicima, trajanju i vrsti komunikacije, kao i o lokaciji, čuvaju se 12 meseci, nakon čega se moraju uništiti. Kako su u Ministarstvu za telekomunikacije rekli za EurActiv.rs, poverenik za informacije od javnog značaja može da proveri da li su podaci izbrisani. Nakon godinu dana se čuvaju samo podaci koji su traženi za sudski postupak jer se u tom slučaju za brisanje podataka čeka okončanje sudskog postupka.
U narednih šest meseci trebalo bi da bude donet pravilnik kojim će se precizirati obaveze operatera u pogledu tipa informacija koje se čuvaju i opreme koju treba da nabave, kažu u Ministarstvu za telekomunikacije. Kako navode, zamisao je da se napravi razlika između manjih i većih operatera, da ne bi svi morali da ispune iste tehničke standarde.
Ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji pokrenuli su postupak za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, pošto on ostavlja mogućnost da vlasti zatraže podatke i bez naloga suda. Pokrenut je i postupak za ocenu ustavnosti Zakona o Vojno-bezbednosnoj agenciji jer je njime propisano da se podaci mogu dobiti na osnovu naloga direktora te agencije.
Revizija propisa u EU posledica kritika
Background Čuvanje podataka o elektronskim komunikacijama u EU regulisano je Direktivom o zadržavanju podataka, koja je usvojena u novembru 2006. godine nakon duge rasprave. Direktivom je propisano da su telekomunikacioni operateri dužni da čuvaju veliki broj podataka o korisnicima, uključujući telefonske brojeve, internet veze, lokacije u trenutku povezivanja i lične informacije o pretplatnicima. Sadržaj komunikacija se ne snima. Taj tekst otvara mogućnost za velike razlike među državama članicama. Zaštita privatnosti elektronskih komunikacija regulisana je i Direktivom o elektronskoj privatnosti iz 2002. godine.
Do plana o reviziji direktive došlo je nakon što su vlasti zadužene za privatnost i zaštitu podataka kritikovale direktivu.
"Zadržavanje podataka o saobraćaju i lokaciji svih građana EU, kad god koriste telefon ili internet, kosi se sa pravom privatnosti građana", kazao je evropski nadzornik za zaštitu podataka Piter Hastingz (Peter Hustinx).
Radna grupa nacionalnih i evropskih tela za zaštitu podataka objavila je u julu izveštaj koji je pokazao da je u primeni direktive bilo nedostataka. Čuvano je više podataka nego što je potrebno, bilo je nezakonite primene direktive, a u mnogim slučajevima podaci nisu brisani automatski, proističe iz izveštaja grupe Artikl 29 vorking parti (Article 29 Working Party).
Malstromova je kazala da telekomunikacioni operateri snose troškove zadržavanja podataka i da im je to finansijski teret. Navela je i da zbog neusklađenosti u zemljama članicama, te odredbe više pogađaju operatere u pojedinim zemljama.
Komesarka je nagovestila da je potrebno doneti "jasnija pravila, uključujući i propis o kompenzaciji države za troškove zadržavanja podataka". Malstromova je ipak istakla da telekomunikacioni sektor nije u značajnoj meri pogođen direktivom.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
