Zdravlje Evropljana je u proteklih nekoliko decenija poboljšano, a njihov životni vek produžen u proseku za šest godina. Prema podacima Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, prosečan životni vek na nivou EU produžen je sa 72 godine koliko je bio 1980, na 78 godina, koliko je iznosio u 2007. Dobru sliku, međutim, kvari činjenica da postoji nejednakost u evropskim zemljama kada je reč o obezbeđivanju zdrvavstvene nege i broju zdravstvenih radnika koji može da pokrije potrebe stanovništva. Sve više do izražaja dolaze i novi faktori rizika za zdravlje Evropljana, među kojima je i prekomerna težina. Više od polovine žitelja Evrope ima višak kilograma, a gotovo svaki šesti Evropljanin je preterano gojazan.

Izveštaj pod nazivom "Letimičan pogled na zdravlje: Evropa 2010" koji su objavili Evropska komisija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, pokazuje da je opšta slika u oblasti zdravlja osetno poboljšana u proteklim decenijama zahvaljujući boljem životnom standardu, načinu života, boljem obrazovanju i lakšem pristupu kvalitetnijim zdravstvenim uslugama. Međutim, prosečan životni vek pravi razliku između pojedinačnih evropskih zemalja, pošto je u Francuskoj, na primer, gotovo 20 godina duži nego u Litvaniji.

Prosečan životni vek žena varira od 84,4 godina u Francuskoj do 76,2 godine u Rumuniji. Muškarci u Švedskoj u proseku žive 78,8 godina, a u Litvaniji 65,1 godinu, preneo je EurActiv.com.

Nedostatak zdravstvenih radnika je takođe izvor potencijalne nejednakosti u 27 zemalja EU. Prema izveštaju Komisije i OECD-a, broj lekara po stanovniku varira i najmanji je u Turskoj, zatim Poljskoj i Rumuniji.

Pored toga, u skoro svim zemljama EU u proteklih nekoliko decenija postoji disbalans između broja lekara opšte prakse i specijalista, pošto broj specijalista sve više raste. Velika briga mnogih zemalja je i nedostatak medicinskih sestara, podvlači se u izveštaju.

Broj preterano gojaznih dupliran u protekle dve decenije

Čini se, međutim, da su Evropljani jednaki u jednom pogledu: postaju sve deblji i to sve brže i brže.

Prema izveštaju Komisije i OECD, više od polovine ukupnog broja odraslih u EU ima višak kilograma ili je preterano gojazno. Svako sedmo dete ima problem sa prekomernom težinom.

U proseku je 15,5% odraslih Evropljana preterano gojazno, ali i tu statistika varira od zemlje do zemlje. Tako u Rumuniji, Švajcarskoj i Italiji manje od 10% odraslih ima problem sa prekomernom težinom, dok u Velikoj Britaniji, Irskoj, Malti i Islandu taj problem ima više od 20% populacije.

Izveštaj Komisije i OECD-a pokazuje da se broj osoba sa prekomernom težinom udvostručio u proteklih 20 godina u većini zemalja Evropske unije.

Prekomerna težina povezana je sa visoko rizičnim hroničnim oboljenjima, kao što su kardiovaskularne bolesti, pa povećanje broja preterano gojaznih ima ogromne posledice na zdravlje, zdavstveni sistem i ekonomiju u Evropi, ukazala je Komisija.

Oko 7% ukupnih troškova za zdravstvenu negu u EU otpada na bolesti koje se vezuju za prekomernu težinu.

Broj umrlih od posledica srčanih oboljenja je smanjen. Međutim, bolesti srca i dalje predstavljaju najčešći uzrok smrti u zemljama EU - čak 40% osoba je u 2008. godini umrlo od posledica oboljenja srca.

Sa druge strane, troškovi za zdravstvenu negu su skočili u EU, pa su tako države članice EU u 2008. godini 8,3% bruto društvenog proizvoda izdvajali za zdravstvene troškove, dok je 1998. godine ta suma bila 7,3% BDP-a.

Izveštaj OECD-a se fokusira na glavne trendove u zdravstvu, zdravstvenim sistemima i troškovima lečenja u 27 zemalja EU, Islandu, Norveškoj, Švajcarskoj i Turskoj.

Izvor: EurActiv

Linkovi

European union

European Commission: Health at a Glance: Europe 2010

European Commission: DG Health and Consumers

European Commission: Health in the EU: Nutrition deemed a growing challenge for health in the EU and beyond (7 December 2010)

Povezani sadržaj