Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija sve privlačnija za druge Evropljane
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U trenutku kada se neki u Velikoj Britaniji plaše "invazije" Bugara i Rumuna usled potpunog otvaranja tržišta rada EU za njih, ove dve zemlje i same privlače sve više stranaca. Stručnjaci i doseljenici ukazuju da one nude mnoge pogodnosti, od nezasićenog tržišta, preko projekata za razvoj uz podršku EU fondova, do jeftine cene zemljišta. Prema podacima Evropskog statističkog zavoda Eurostat i nacionalnih statistika, 145.000 stranaca, od kojih najmanje 52.000 iz drugih država članica, trenutno živi u ove dve zemlje.
Nakon što su radili u Briselu i Brazilu, Španci Rafaela i Rikardo Alkajne su osnovali konsultantsku kuću u Bukureštu i pomažu svojim sunarodnicima da ovde započnu posao. Španija polako izlazi iz dvogodišnje recesije sa slabim rastom, dok je u prvih devet meseci Rumunija zabeležzila privredni rast od 2,7%, a u 2014. se očekuje 2,2%, u poređenju sa očekivanih 1,1% u zoni evra.
"Od početka krize broj Španaca koji dolaze u Rumuniju nije prestao da raste i to se nastavlja", navela je gospođa Alkajne. Prema njenim rečima nedavno su došle hiljade Španaca, ali i Francuza.
Prema njenim rečima, oni rade u svim oblastima - infrastrukturi, inženjerstvu, obnovljivim izvorima energije, nekretninama... Kako je istakla, treba imati na umu da je reč o zemlji koja dobija evropske fondove da bi smanjila svoje zaostajanje u razvoju za prosekom EU.
"Jednostavan prevoz ka Španiji, industrijska tradicija i jeftina radna snaga", uz jezik romanskog porekla, takođe predstavljaju adute Rumunije, objasnila je ona.
Ove migracije su dvosmerne, jer u Španiji već više godina živi oko milion Rumuna, koji su se veoma dobro integrisali, navela je Alkajne.
Među strancima koji žive u Rumuniji je britanski advokat Nikolas Hamond, koji je u Bukorest došao nakon pada komunističkog režima, krajem 1989. godine. Njegova poruka sunarodnicima je jasna: "ukoliko imate ideje, dođite u Rumuniju, ovo je zemlja u kojoj možete da ih ostvarite, mogućnosti su brojne".
Britanac Metju Vilis je sa diplomom iz književnosti odabrao Sofiju da bi ostvario svoj san, što, kako kaže, u svojoj zemlji ne bi mogao. On je otvorio knjižaru polovnih knjiga.
"U Engleskoj to ne bih mogao da uradim jer je (internet prodavnica) Amazon ubila trgovinu polovnih knjiga i nezavisne knjižare", objasnio je on.
Rumunija, peta zemlja EU po površini poljoprivrednog zemljišta, privukla je brojne francuske, holandske i italijanske poljoprivrednike.
"Dolaze zbog niske cene zemljišta, njegovog kvaliteta, kao i jeftine radne snage", objasnio je generalni sekretar sindikata Agrostar Tudor Dorobanru.
Cena zemljišta u Rumuniji kreće se između 2.000 i 4.000 evra po hektaru, 10 puta manje nego u Holandiji i Danskoj, pokazuju podaci udruženja Eko Ruralis (EcoRuralis).
Lepota zemlje i veliki broj parcela nezagađenih pesticidima privukao je Škotlanđanina Daua MekFarlejna i njegovu ženu Saru Miker. Ovi nekadašnji profrsori 2006. su se upustili u organsku poljoprivredu u Transilvaniji, nadomak Kluža.
U tom regionu, u kojem kuću ima i britanski princ Čarls, "sve više Evropljana se bavi poljoprivrednim turizmom", navodi Fondacija Adept koja promovise poštovanje životne sredine i tradicije.
I u trenutku kada se devet zemalja EU sprema da 1. januara ukine ograničenja u pogledu pristupa tržištu rada za Rumune i Bugare, Hamond se ne plaši "egzodusa", što je bio slučaj sa Poljacima 2007. godine.
"Oni koji su želeli da odu, već su to učinili", rekao je on.
Britanac Ričard Foks, koji je otvorio prodavnicu vina u Bukureštu, rekao je da su, što se njega tiče, Rumuni i Bugari koji žele da idu da rade u Londonu dobrodošli u taj grad.
Prema rečima Vilisa, birtanska vlada koristi strah od imigacije kao paravan kojim pokušava da sakrije loše vesti.
Uostalom, i sam evropski komesar Laslo Andor je britanske reakcije nazvao "histeričnim".
Internet dnevnik Gandul, u želji da pomeni ustaljeni način razmišljanja, pokrenuo je kampanju kojom poziva Britance da se presele u Rumuniju. Na sajtu "Zašto ne dođete kod nas?" (Why don't you come over?), dnevnik im nudi radna mesta bankara, informatičara i inženjera.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
