Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ponovo sukob oko stare devizne štednje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Spor oko dugovanja Ljubljanske banke hrvatskim deviznim štedišama iz doba bivše Jugoslavije, koji se na kraju procesa pristupanja Hrvatske isprečio kao prepreka za pristupanje, nastavljen je manje od godinu dana nakon postignutog sporazuma. Naime, 21. januara su Zagrebačka i Privredna banka Zagreb pred Opštinskim sudom u Zagrebu dobile spor protiv Ljubljanske banke i njene naslednice Nove ljubljanske banke. Slovenačkim bankama se presudom nalaže da isplate dugove za prenetu deviznu štednju hrvatskih štediša, kao i sudske troškove. Slovenija smatra da je ovim prekršen Sporazum iz Mokrica koji su dve zemlje postigle uz pretnje Ljubljane da neće ratifikovati hrvatski Sporazum o pristupanju.
Na ovakvu odluku, kojom bi NLB trebalo da isplati oko 27 miliona evra, stigao je hitar odgovor iz Ljubljane, gde smatraju da je prema Sporazumu iz Mokrica, postignutim u martu 2013. godine, obaveza Hrvatske da zamrzne sve sporove koji se o ovom pitanju vode pred hrvatskim sudovima. Ovo je samo deo potraživanog iznosa koji iznosi oko 279 miliona evra.
"Iznenađen sam što hrvatska strana ne želi da poštuje memorandum iz Mokrica koji je potpisala. Postupci koji se odvijaju u Hrvatskoj za Sloveniju su bespredmetni", izjavio je ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec.
On je, kako je preneo Poslovni listi, rekao da je Slovenija memorandum u Mokricama ratifikovala u parlamentu s očekivanjem da će se sudski postupci protiv Ljubljanske banke prekinuti i da će se sve rešavati u okviru sukcesije bivše SFRJ.
Hrvatska je imala drugačiji pogled na taj sporazum. Naime, stav Zagreba je da nije bilo reši o obustavljanju postupaka, već samo o njihovom zastoju u skladu s hrvatskim zakonom o parničnom postupku. Prema obrazloženju Zagreba, postupci su nastavljeni zato što je saglasnost za njihovo pauziranje dala samo Hrvatska, ali ne i Slovenija.
Ovim je ponovo pokrenuto pitanje čiji uzroci sežu u vreme raspada bivše Jugoslavije. Hrvatska vlada tada je na sebe preuzela dugove štediša koji su to želeli i isplatila im zaostalu deviznu štednju. To je predmet sadašnjeg potraživanja.
Taj problem se isprečio na samom kraju puta Hrvatske ka EU, budući da je Slovenija pretila da neće ratifikovati Sporazum Hrvatske o ulasku u EU. Sporazum kojim je otklonjena ova prepreka potpisan je u 11. marta 2013. godine. Njime je predviđeno da se pitanje dugova za staru deviznu štednju reši u okviru sukcesije, a Slovenija je u zamenu ratifikovala pristupni sporazum, što je omogućilo Hrvatskoj da i postane članica na leto te godine.
Prema podacima hrvatskih medija, oko 130.000 štednih knjižica nije obuhvaćeno ovim rešenjem jer su njihovi vlasnici želeli da sami reše spor sa Novom ljubljanskom bankom, naslednicom Ljubljanske banke, i uspevali su to na sudu i da ostvare.
Kako je preneo hrvatski Poslovni list, prema presudi Opštinskog suda u Zagrebu, na koju NLB ima pravo žalbe, NLB hrvatskim bankama treba da isplati samo u glavnicama blizu 28 miliona evra. Naime, NLB i LB Privrednoj banci moraju da vrate 220.000 eura i plate parnične troškove u iznosu od 688.000 kuna (oko 90.526 evra po srednjem kursu 22. januara).
Potraživanja Zagrebačke banke mnogo su veća, pa prema presudi NLB mora da vrati za glavnice više od 2,1 miliona evra, 9,88 miliona američkih dolara (oko 7,3 miliona evra prema kursu Evropske centralne banke), 1,5 miliona australijskih dolara (blizu 1 milion evra), 2,3 miliona kanadskih dolara (1,54 miliona evra), 18,7 miliona švajcarskih franaka (15,1 milion evra), 328.000 britanskih funti (398.100 evra), i 181.000 japanskih jena (1.278 evra). Na sve se glavnice racuna kamata od 1992. godine.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
