Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarska i Rumunija suočene sa odlaganjem ulaska u šengensku zonu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
|
Bugarska i Rumunija suočavaju se sa otporom u EU u vezi sa pristupanjem šengenskoj zoni, koje je planirano za mart 2011, a Francuska je iznela nove argumente u prilog odlaganja njihovog pristupanja šengenskoj zoni, navodeći kao razloge nedovoljnu kontrolu granica i protoka imigranata.
Francuski ministar za evropska pitanja Loran Vokije (Laurent Wauquiez) rekao je u francuskom parlamentu 8. decembra da će Francuska odbiti da bude umešana u "slabljenje naših granica i kapaciteta Evrope za upravljanje i kontrolu protoka imigranata". Vokije je kao prepreke za ulazak Rumunije i Bugarske u šengensku zonu naveo granični spor Rumunije i Moldavije i nedovoljan nivo kontrole granica. "Ako im poverimo naše granice, opravdano je da očekujemo sve garancije da će dovoljan broj carinskih službenika dobro čuvati granice i obezbediti puni nadzor, koji imamo prava da očekujemo”, rekao je francuski ministar za evropska pitanja i dodao da to sada nije slučaj i da "obavljeni posao nije zadovoljavajući".
Background Rumunija i Bugarska su pristupile EU 1. januara 2007. godine uz uslov da ostvare napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i, u slučaju Bugarske, u borbi protiv organizovanog kriminala. Uspostavljen je sistem nadzora kako bi se pomoglo dvema zemljama da usvoje standarde EU pošto pristupe Uniji. U septembru 2010. godine, ministri za evropska pitanja EU su odlučili da produže nadzor nad Rumunijom i Bugarskom. Rumunija i Bugarska su planirale kao krajnji rok za pristupanje šengenskoj zoni mart 2011. godine, ali će njihov ulazak biti verovatno odložen. Proširenje šengenske zone na Rumuniju i Bugarsku jedan je od prioriteta predsedavanja Mađarske EU, od 1. januara 2011. godine.
Šengenski sporazum o slobodnom kretanju bez putnih isprava potpisan je 1985. godine. Sporazum je prvobitno potpisalo pet od 10 članica tadašnje Evropske ekonomske zajednice, a danas obuhvata 25 evropskih zemalja sa više od 400 miliona stanovnika, ukupne površine od preko četiri miliona kvadratnih kilometara.
Zbog spora Rumunije i Moldavije oko granice omogućen je protok imigranata, a u EU strahuju i da će otvaranje granice sa Bugarskom olakšati priliv imigranata iz Turske preko Grčke. Rumunija i Moldavija su prošlog meseca potpisale sporazum o granici, ali je vršilac dužnosti predsednika Moldavije Mihaj Gimpu ocenio da je taj sporazum nelegalan i neustavan.
Nedavni problemi sa Romima u zapadnoevropskim zemljama, posebno u Francuskoj, dodatno su podstakli sumnje u pristupanje Bugarske i Rumunije u šengensku zonu, pošto najbrojnije romske zajednice žive u tim zemljama.
Proteklih nekoliko meseci Romi su bili u središtu mnogih rasprava u EU, a pitanje azila i vraćanja u zemlje porekla posebno je osetljivo i za Evropski sud za ljudska prava.
"Očigledno, i nas se to tiče... Sud može direktnije biti uključen, pošto proterane osobe traže vanredne mere. Potrebno je ustanoviti da li su izloženi lošem postupanju u zemlji povratka. Generalno, to nije slučaj Roma, ali se može desiti. To je osetljivo pitanje za nas, kao što su imigracija i pravo na azil", rekao je predsednik Evropskog suda za ljudska prava Žan-Pol Kosta (Jean-Paul Costa).
Prema njegovim rečima, ljudi često mešaju Evropski sud pravde u Luksemburgu i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je povezan sa Savetom Evrope. Odnosi dva suda, kako je dodao Kosta, dosta su jasni. Evropski sud pravde primenjuje fundamentalna prava, poput prava na azil, uzimajući u obzir tumačenje Evropskog suda za ljudska prava, rekao je on.
Predsednik Evropskog suda za ljudska prava ocenio je da će saradnja tog suda sa Evropskim sudom pravde ojačati pošto EU pristupi Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, o čemu su u toku pregovori. "Ako neki evropski građanin koji je pogođen nekom merom EU smatra da mu je (Unija) prekršila fundamentalna prava, moći će da se obrati Sudu u Strazburu, što sada nije moguće. To će biti pomalo revulucionarno na pravosudnom i političkom planu", rekao je Kosta.
Pregovori o pristupanju EU Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima su počeli 7. jula 2010. i trebalo bi da se okončaju 30. juna 2011. godine. Pregovori se vode o tome da li bi se prvo trebalo obratiti Evropskom sudu pravde pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava. Posle pristupanja EU Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, verovatno će se povećati broj zahteva pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali u stvarnosti evropski propisi su u retkim slučajevima u suprotnosti sa Konvencijom.
Izvori: Euractiv.com, Euractiv.fr
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
