Evropska komisija se zbog odlaganja da objavi jasnu definiciju i sveobuhvatnu listu supstanci koje utiču na sistem žlezda, takozvanih endokrinih disruptora, izložila pritiscima, pa i pretnji sudskim procesom. Donji dom francuskog parlamenta zatražio je od Evropske komisije da hitno objavi listu i definiciju, a nakon toga da zabrani njihovo korišćenje. Švedsko ministarstvo životne sredine najavilo je čak i tužbu protiv Komisije u slučaju da u narednom mandatu ne objavi listu. Francuski poslanici su u izveštaju naveli i preporuke potrošačima kako da smanje izloženost ovim supstancama, koje se nalaze u ambalažama za namirnice, ali i u samim namirnicama, kozmetičkim proizvodima i tekstilu. U EU je u flašicama za bebe zabranjena jedna od njih, bisfenol A, a Francuska je otišla i korak dalje i od 2015. zabranjuje u potpunosti ove supstance u proizvodima koji su u kontaktu sa namirnicama.

Primeri ovih supstanci, koje utiču na sistem žlezda, su omekšivači plastike ftalati, brominovani usporivači plamena koji se često koriste za tekstil u domaćisntvima i nameštaj i metali poput olova i žive. Neki se pojavljuju prirodno, dok postoje i sintetički oblici, posebno česti u pesticidima, elektronici, proizvodima za ličnu upotrebu i kozmetici. Mogu se pronaći i u hrani, ili kao aditivi ili ukoliko je hrana njima zagađena. Iako se u Evropi njihova upotreba ograničava nakon studija kojima je pokazan njihov štetni uticaj, u naučnoj javnosti nema konsenzusa o tome koliko su štetni.

U izveštaju francuske skupštine navodi se a endokrini distruptori ostavljaju posledice na zdravlje stanovništva i mogu da povećaju toškove zdravstva u budućnosti ukoliko se ne preduzmu određeni koraci.

EU treba da objavi novu sveobuhvatnu strategiju u ovom domenu, kako bi povećala angažovanje javnosti, kao i da brzo usvoji jedinstvenu definiciju ovih susptanci, klasifikujući ih prema opasnosti, a ne na osnovu snage, za šta se zalaže industrija.

Evropska komisija je planirala da objavi definiciju endokrinih distuptora u decembu 2013. godine, ali je to odloženo, sa obrazloženjem evropskog komesara za životnu srediju Janeza Potočnika da bi Komisija prethodno trebalo da uradi analizu uticaja.

Na odlaganje je veoma žustro reagovala ministarka životne sredije Lene Ek, koja je 26. februara zapretila da će Komisiju tužiti ukoliko listu ne objavi u naredna dva meseca.

Nevladina organizacija Udruženje za zdravlje i životnu sredinu pozvala je takođe Komisiju da ispuni ovo obećanje.


Opasnost u šamponima, hrani, odeći...

Izveštaj Francuskog paleamenta donosi i uputstva građanima kako da izbegavaju ove supstance. Dok su neki saveti lako sprovodivi, neki bi znatno povećali troškove života.

Izloženost se može smanjiti za 80% time što se jede organsko voće i povrće, posebno jabuke, kruške, breskve, salate, paprike i celer, kao i mlečni proizvodi i jaja. U nedostatku organskih proizvoda, ili radi smanjenja troškova, dobri su i kontrolisani proizvodi ekološke proizvodnje.

Potrebno je i smanjiti konzumiranje suhomesntih proizvoda i masnog mesa i ribe, a preporučuje se i da se pije ili voda sa česme ili pakovana u staklene flaše, a da se izbegava plasična ambalaža.

Kada je reč o ambalažama i drugim plastičnim proizvodima, korisno je i pogledati oznake koje se nalaze u trouglu na ambalaži - reč je o brojevima od 1 do 7 pri čemu, kako se ističe u zveštaju, brojke 2,4 i 5 označavaju najbezbednije proizvode u pogledu hemijskog sastava.

Kada je reč o kuhinjskom posuđu, plastiku treba izbegavati jer neke kreću da se razlažu na temperaturama višim od 70 stepeni. U svakom slučaju, prednost treba davati stabilnijim materijalima - nerđajućem čeliku, staklu, keramici, ali samo u koliko je proizvedena u skladu sa visokim standadima, i emajlu.

Novu odeću treba obavezno prati pre nošenja, a obzvezno izbegavati plastificirane crteže na zekama za bebe, jer imaju visok procenat ftalata.

Preporučuje se i da se proizvodi za čišćenje domaćinstva zamene prirodnim alternativama: alkoholno sirće za čišćenje, odstranjivanje masnoća, dezinfekciju, skidanje kamenca i kao omekšivač. Limun umesto mirisnih proizvoda i za čišćenje; soda bikarbona za čišćenje fleka.

Treba dobro razmisliti i o izboru kozmetičkih proizvoda, budući da su ove supstance pronađene u 74% lakova za okte, 71% pudera, 51% šminke za oči, 43% sredstava za skidanje šminke, 40% karmia, 38% krema za lice, 36% dezodoransa, 30% pasta za zube i 24% šampona. Na deklaracijama treba potražiti: parabene, koji se koriste kao konzervansi, ciklopentasiloksan u balzamima za kosu, antibakterijska supstanca triklosan i filteri za štetna UV zračenja popt benzofenona, navodi se u izveštaju francuskih parlamentaraca.

Izvor: EurActiv.com i EurActiv.rs

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabranjena upotreba bisfenola A u flašicama za bebe