Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švedska traži podelu odgovornosti oko izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švedski ministar za migracije Tobijas Bilstrem (Billstroem) pozvao je Evropsku komisiju da preduzme korake protiv zemalja koje ne primenjuju pravila EU o podeli odgovornosti kada je reč o prihvatu izbeglica. On je rekao da je 90% tražioca azila samo u devet članica EU i da je tim zemljama sada dosta takve situacije, prenela je švedska TV SVT. Većina migranta ulazi u EU preko Grčke i Italije ali malo njih traži azil u tim zemljama već odlaze na sever. Od 80.000 Sirijaca koji su do sada zatražili zaštitu u Evropi više od 50.000 je otišlo u Švedsku i Nemačku.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) istražuje slučajeve kršenja propisa o migracijama u 12 članica EU i najavila je da će protiv članica koje krše propise pokrenuti proceduru ako nešto ne promene.
Švedski ministar za migracije je rekao za list Vol strit žurnal (Wall Street Journal) da ne smatra validnim argument Italije i Grčke da zbog finansijske krize ne mogu da prihvate više izbeglica. "Ne zaboravimo da je Italija članica G20", rekao je on.
Zemlje na jugu EU žale se da moraju same da se bore sa masovnim prilivom izbeglica, dok severne članice optužuju te zemlje da namerno puštaju migrante da idu dalje, na sever, kako se ne bi bavile njima.
Prema podacima Evropske komisije, 20.000 Sirijaca je prošle godine je ušlo u EU preko Grčke i Italije, ali samo ih je 1.100 tražilo azil u tim zemljama.
Švedska se suočava sa sve većim prilivom osoba koje traže azil, a glavni izazovi za tu zemlju predstavljaju obezbeđivanje dečije nege, obrazovanje i smeštaj tražioca azila. Podaci Švedskog odbora za migracije pokazuju da je u Švedskoj 2013. primljeno više od 54.000 zahteva za azil, a najviše zahteva su podneli građani Sirije (16.317).
Prema pisanju Vol strit žurnala, Švedski odbor za migracije procenjuje da će ove godine morati da plati 1,9 milijardi kruna ili 295 miliona dolara za smeštaj tražilaca azila, što je 250% više nego 2012. Troškovi delom rastu i zbog toga što vlasti moraju da plaćaju skuplji smeštaj pošto su uobičajeni kapaciteti popunjeni.
Članice EU već 20 godina razgovaraju o tome kako da "raspodele teret" azilanata ali to nije donelo veći napredak na terenu.
Lideri 28 članica EU su izrazili "duboko žaljenje" posle tragedije kod Lampeduze u oktobru 2013, u kojoj je stradalo više stotina afričkih migranata dok su pokušavali da dođu do tog malog italijanskog ostrva koje je postalo kapija za EU.
Dablinskom regulativom iz 2003. predviđeno je da migranti mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli, da njihov zahtev može da se razmatra samo u toj članici u čijoj je nadležnosti i vraćanje migranata u zemlju porekla. Ti propisi treba da spreče seljenje migranata iz članice u članicu, ali i zloupotrebe, odnosno da tražioci azila biraju zemlje sa najvelikodušnijim uslovima ili podnošenja više zahteva.
Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je rekao da se pristup pitanju migracija usaglašen na nivou EU zasniva na tri principa: delovanje u zemljama porekla i tranzita, jačanje kontrole granice i borba protiv osoba koje migrante prebacuju preko granice.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
