Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) rekao je juče (14. decembra) da će "insistirati" na razradi plana za uvođenje projektnih obveznica EU za finansiranje infrastrukture u Evropi uz podršku Evropske investicione banke. To je alternativa uvođenju evro obveznica koje bi se finansirale iz budžeta EU i o kojima je trenutno nemoguće postići saglasnost u zemljama članicama.

Barozo je na zasedanju Evropskog parlamenta kazao da je zamisao uvođenja evro obveznica interesantna, ali da u ovom trenutku "ne postoji šansa za postizanje sporazuma" o toj ideji koja bi, u slučaju da se dalje promoviše, sigurno podelila EU. Inicijativu za uvođenje evro obveznica nedavno su pokrenuli predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) i ministar finansija Italije Djulio Tremonti (Giulio). Nemačka i Francuska su na bilateralnom samitu 10. decembra ponovile da se protive uvođenju evro obveznica.

Obveznice su zemljama članicama potrebne da bi prikupile novac na tržištu za izgradnju kapitalnih infrastrukturnih projekata za modernizaciju Evrope, što bi podstaklo otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Evro obveznicama bi se to moglo postići, ali bi garancija bila budžet EU.

Projektne obveznice EU mogu postići isti cilj, ali na drugačiji način koji neće odmah uticati na državne budžete zemalja članica i uz podršku Evropske investicione banke.

Veliki infrastrukturni projekti, poput železnica i naftovoda, iziskuju složeni sistem finansiranja, pri čemu pokretači projekta obično ulažu novac, koriste bankarske kredite i izdaju obveznice da bi prikupili sredstva. U sadašnjem trenutku visokog finansijskog rizika i niske finansijske aktivnosti, smanjen je broj investitora koji su spremni da finansiraju kapitalne projekte.

Da bi se taj problem prevazišao, Evropska investiciona banka, finansijska institucija EU, mogla bi da zameni privatne investitore i sama kupi obveznice. To je ono što Barozo naziva projektnim obveznicama. EIB bi mogla da kupi i najrizičnije obveznice, za koje je opasnost da ne budu vraćeni zbog neuspeha projekta najveća.

"Učešće Evropske investicione banke u projektu bi bila garancija za privatne investitore da će biti dovoljno novca u dugoročnom projektu", kazao je jedan zaničnik EIB. To bi smanjilo zavisnost od kapitala banaka, koji je teže dobiti.

EIB već kupuje projektne obveznice u malim količinama. Jedan od potpredsednika te institucije juče je za italijanski dnevnik Il sole 24 ore opisao kako je izgradnja dva solarna postrojenja u Italiji finansirana projektnim obveznicama.

Prema Barozovom planu, međutim, obveznice bi se koristile u mnogo većem obimu.

"Evropska investiciona banka u kratkom roku neće morati da poveća kapital da bi kupovala projektne obveznice, ali bi ukoliko se oni budu koristili u većem obimu to možda morala da učini", kazao je on.

Barozo je upozorio da je nekoliko zemalja već kritovalo tu ideju.  Evropski savet zakazan za ovu sedmicu je prilika za neformalno razmatranje ove teme, koja za sada nije uvrštena na dnevni red samita.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj