Kako noć s prostitutkom u sumnjivom hotelu i crta kokaina utiču na bruto domaći proizvod? Članice EU bi prema uputstvu Eurostata to uskoro trebalo da izmere. Za neke od njih to će značiti osetno povećanje iznosa BDP-a, a samim tim i smanjenje udela javnog duga i deficita u njemu, što je posebno dragoceno u doba krize. Dok su neki predstavnici nevladinih organizacija i vlada zemalja članica rekli da su zapanjeni ovakvom promenom u računovodstvu, u Eurostatu ističu da bruto dodata vrednost nije moralna kategorija. Ekonomska logika ipak ima granice, pa u obračun treba navesti samo one aktivnosti na koje obe strane pristaju.

Italija je šokirala javnost kada je krajm maja najavila da će u bruto domaći proizvod, koji meri bogatstvo koje se svake godine stvori na teritoriji zemlje, uračunati novac od droge, prostitucije, kao i šverca droge i alkohola.

Prema proračunu Centralne banke Italije iz 2012. godine, ova kriminalna ekonomija čini 10,9% BDP-a. To znači da bi se BDP ove zemlje mogao povećati, a samim tim udeo deficita u BDP-u smanjiti. Veliko olakšanje za ovu zaduženu zemlju u vreme budžetske štednje.

Stopama Italije krenule su i vlasti u Londonu, iznevši procenu da prihodi od trgovine droge i prostitucije mogu da povećaju BDP za 12,3 milijarde evra, nešto manje od 1%.

Vlasti Velike Britanije i Italije su ovim procenama zapravo sledile uputstva Evropskog statističkog zavoda Eurostat, koja bi zemlje članice trebalo da primene od septembra 2014.

Ova uputstva ne treba pomešati sa novom međunarodnom metodologijom izračunavanja bruto domaćeg proizvoda, koja se takođe primenjuje najkasnije od septembra i takođe će dovesti do povećanja procene jer će uključiti izdvajanja za istraživanje i razvoj.

BDP i moral - gde je granica

Ove informacije su izazvale žustre reakcije. Portparolka britanskog udruženja za zaštitu žena Ivs (Eaves) rekla je da je "iznenađenja i ražalošćena".

Predsednica stranke ekstremne desnice u Francuskoj Nacionalni front Marina le Pen ocenila je da je reč o "negiranju najosnovnijeg morala".

Francuska ministarka za prava žena Naža Valo-Belkasem i belgijska ministarka unutrašnjih poslova Zoel Mikle pisale su Evropskoj komisiji da stave do znanja koliko su zapanjene.

Sa druge strane, portparok Eurostata je, bez upuštanja u politička razmatranja, ukazao da je reč o tome da se što bolje uporede zemlje različitih zakonodavstava.

Procena ilegalnih aktivnosti je po prirodi veoma teška, a tekst sa upuststvima Eurostata iz jula 2012. godine obiluje jednačinama, akronimima, upustvima o bruto dodatoj vrednosti prostitucije, intermedijarnoj potrošnji poput iznajmljivanja apartmana seksualnom radnicima, kao i stopi čistoće opojnih sredstava i troškova transporta i skladištenja za dilere.

"BDP nije pokazatelj morala", ocenio je portparol Eurostata, precizirajući ipak da se mogu uračunati samo transakcije na koje dobrovoljno pristaju sve strane. I ta ocena naišla je na reakcije.

"Prostitucija nije ekonomska aktivnost na koju se slobodno pristaje. Ko kaže da jeste već je zauzeo ideološku stranu, to je varka i uvreda za milione žrtava seksualnog iskorišćavanja širom sveta", ocenile su Valo-Belkasem i Milke.

Bruto kriminalni proizvod do 23% BDP

Predstavnik francuskog Državnog statističkog instituta, gde se računa i francuski BDP, ukazao je da u slučaju prostitucije nije moguće slobodni pristanak uzeti zdravo za gotovo,a da situacija nije izvesna ni sa drogama, pogotovo teškim, uzevši u obzir problem zavisnosti.

Istraživač na Institutu za međunarodne i strateške studije Erik Vernije rekeo je da je problem što se ovakva upustatva daju u trenutku kada svi imaju budžetskih problema.

"Od početka krize usvaja se pristup da je jedino važno šta ulazi u državnu kasu, i ide se do toga da se računa i bruto kriminalni proizvod", naveo je ovaj istraživač, koji smatra da se ne može govoriti o prostituciji kao da je reč o kutijama graška.

Profesor univerziteta Hohanes Kepler iz austrijskog gada Linc Fridrih Šnajder smatra da prostutucija, kao usluga, učestvuje u stvaranju vrednosti, dok je trgovina drogom čisto kriminalna aktivnost koja nema veze sa paralelnom ekonomijom.

On u sivu ekonomju ubraja rad i trgovin na crno i prostituciju i procenjuje da ove godine ona ima udeo od 18,6% u BDP-u EU, pri čemu su razlike velike. Tako se uticaj ovih aktivnosti kreće od 23% u Grčkoj do 8% u Luksemburgu. U Francuskoj ova široko shvaćena siva ekonomija ima udeo 10%, procenjuje Šnajder.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  : Britanija će prostituciju i drogu uračunati u BDP
  
• 

  Vesti

  : Nova Eurostatova računica podiže rast BDP