Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francuska i Nemačka za jačanje zone evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Nemačka i Francuska su saopštile da će naredne godine da predlože usklađivanje poreske politike i politike rada u evro zoni. Na konferenciji nakon samita EU 17. decembra predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) kazao je da će sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel predložiti bolje usklađivanje ekonomske politike evro zone.
Kako je saopšteno, tokom krize se pokazalo da je neophodno da se monetarni savez upotpuni ekonomskim. Ta politička promena bi mogla da označi početak snažnije poreske unije među zemljama koje koriste evro, kao i značajan korak u ujednačavanju nivoa konkuretnosti i uvođenju evro obveznica.
Merkelova je naglasila da će to morati da se odvija "korak po korak" i da će proces usklađivanja biti dug.
Francusko-nemački predlog podrazumeva plan da se naprave "programi usklađenosti" za fiskalnu i socijalnu politiku, kazao je Sarkozi. Kako je naveo, cilj je da se uskladi konkurentnost 16 zemalja koje imaju istu valutu. Napomenuo je i da deo neujednačenosti u konkurentnosti leži u socijalnoj i fiskalnoj politici.
Da li će se sve završiti na lepim rečima?
Njegove izjave, na koje su se osvrnuli i nemačka kancelarka Angela Merkel i španski premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero (Jose Rodriguez Zapatero), pokazuju da mnogi evropski lideri shvataju da osnivanje novog fonda za izlazak iz krize nije dovoljno i da je monetarna unija EU podložna krizama dok god su poreske politike zemalja članica neusklađene.
Background Evro se primenjuje od 1. januara 1999. godine, kada je postao valuta za više od 300 miliona ljudi u Evropi. Tokom prve tri godine, evro je bio nevidljiva valuta koja se koristila samo za obračune, na primer u elektronskom plaćanju. Novčanice su uvedene 1. januara 2002. godine, kada su po fiksnom kursu zamenjene novčanice i kovani novac nacionalnih valuta, poput belgijskog franka i nemačke marke.
Evro zona danas ima 16 članica – Belgija, Nemačka, Irska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugalija, Slovenija, Slovačka, Finska. Novčanice izdaju i povlače centralne banke zemalja članica na osnovu kvote kojom raspolažu.
U novembru ove godine u opticaju je bilo 13.587 miliona novčanica u ukupnom iznosu od 817 milijardi evra i 91.991 milion novčića u ukupnom iznosu od 22 milijardi evra.
Lideri EU dogovorili su se na prošlonedeljnom samitu da do 2013. godine stvore trajni mehanizam za izlazak iz krize zemalja članica u finansijskoj krizi. Očekuje se da će taj mehanizam biti napravljen po ugledu na privremeni fond od 750 milijardi dolara, koji se sada koristi, ali da neće uključivati korišćenje evro obveznica, što je izazvalo kritike.
"Vlade Nemačke, Britanije i Holandije su postavile prepreku napretku u domenu evro obveznica", izjavio je predsednik Partije evopskih socijalista Pul Nirip Rasmusen (Poul Nyrup Rasmussen). "To tržištu šalje jednu poruku: možete nas uništavati jednog po jednog", dodao je on.
Sapatero je kazao da evro obveznice nisu na dnevnom redu zato što sada nije pravo vreme za raspravu o tome. On je kazao da su "sve zemlje članice izrazile želju da rade na poreskom ujednačavanju".
Ostaje pitanje da li zemlje članice zaista žele da se angažuju na usaglašavanju poreske politike i politike rada. Sarkozi je nakon samita priznao da razmišljanje o tome tek treba da sazri.
"Reč je o suverenim država i biće potrebno ubeđivanje", kazao je on, dodavši da se može očekivati otpor pojedinih zemalja, poput Irske, koja trenutno primenjuje veoma nisku poresku stopu na dobit preduzeća, što je čini privlačnom za investitore.
"Srećno", kazao je direktor Centra za studije evropske politike Danijel Gros (Daniel). "To su opšte odluke, koje dobro zvuče i čuo sam ih do sada mnog puta. One nikada nikuda ne vode".
Najočiglednija prepreka su razlike u privredama članice evro zone. Recesija je završena u Nemačkoj, gde se zaposlenost vraća na nivo na kojem je bila pre krize, a industrijska proizvodnja je samo u oktobru porasla za 3%. Međutim, Grčka i Irska su dobile pomoć EU i još se nisu izvukle iz recesije.
Premijer Irske Brajan Kauen (Brian Cowen) kazao je da je usklađivanje ekonomske politke dobra ideja, ali je dodao da je "oporezivanje u nadležnosti zemalja članica". Irska ima izuzetno nisku stopu na dobit preduzeća od 12,5% što izaziva gnev drugih zemalja članica poput Francuske jer Irskoj daje konkurentsku prednost. Francuska i Nemačka žele da smanje taj jaz pre nego što se dogovore o finansiranju evro obveznice, kojom bi se između ostalog vraćao dug članica u krizi.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
