Evropska komisija upozorila je članice EU na veliki rast poreskog opterećenja ističući da posebno zabrinjava oporezivanje rada. Ukupno poresko opterećenje najveće je u Danskoj a najmanje u Litvaniji dok su porezi na rad najviši u Švedskoj a najniži u Bugarskoj. Porezi na rad najvažniji su izvor poreskog prihoda u 24 članice EU a u 13 obezbeđuju više od polovine ukupnog poreskog prihoda. Komisija preporučuje članicama da smanje poresko opterećenje rada i usmere se na ekološke takse i efikasnije poreze na dodatu vrednost.

Ukupni troškovi poreza i obaveznih socijalnih doprinosa porasli su u 2012. godini širom Unije, pokazao je izveštaj o trendovima u oporezivanju u EU za 2014.

Evropska statistička služba i Generalni direktorat Evropske komisije za poreze i carinsku uniju naveli su da je u 2012. poresko opterećenje u EU naraslo na 39,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 38,8% u 2011. godini. Isti trend zabeležen je i u zoni evra gde je poresko opterećenje dostiglo 40,4% BDP prema 39,5% u 2011.

Poresko opterećenje je najmanje u Litvaniji - 27,2% BDP, a najveće u Danskoj - 48,1%. Uz Belgiju (45,4% BDP) i Italiju (44%), Francuska je jedna od zemalja sa najvećim rastom poreskog opterećenja - na 45% BDP sa 43,7% BDP u 2011.

Između 2011. i 2012. godine povećanje poreskog bremena veće od jedan procentni poen registrovano je u Mađarskoj (na 39,2% sa 37,3% BDP), Italiji (na 44% sa 42,4%), Grčkoj (na 33,7% sa 32,4%), kao i Francuskoj, Belgiji i Luksemburgu.

Istovremeno je najveći pad zabeležen u Portugalji (na 32,4% BDP sa 33,2%), Velikoj Britaniji (na 35,4% sa 35,8%) i Slovačkoj (na 28,3% sa 28,6%).

Kako se navodi, trend rasta poreskog opterećenja verovatno će se nastaviti narednih godina. Naime, iz Eurostata su nagovestili da je poresko opterećenje u 2013. ponovo povećano i u EU i u zoni evra.

Oporezivanje rada najviše zabrinjava

"U našoj preporuci članicama ističe se potreba za smanjenjem poreza na rad u cilju otvaranja radnih mesta u Evropi. Novi izveštaj potvrdio je bojazni Komisije", rekao je evropski komesar za poreze i carinsku uniju Algirdas Šemeta, preneo je EurActiv.com.

Statistike pokazuju da su porezi na rad glavni izvor poreskog prihoda u članicama EU, Islandu i Norveškoj. U 2012. su ti porezi činili 51% ukupnog poreskog prihoda, daleko više od poreza na potrošnju (28,5%) i na prihod od kapitala (20,8%).

Najveći udeo poreza na rad u ukupnom poreskom prihodu je u Švedskoj (58,6%), Holandiji (57,5%), Austriji (57,4%) i Nemačkoj (56,6%), dok se udeo manji od 40% beleži samo u Bugarskoj (32,9%), na Malti (34,6%), Kipru (37,1%) i u Britaniji (38,9%).

I Francuska je među zemljama sa najvišim poreskim opterećem rada. Porezi na rad u toj zemlji su u 2012. godini predstavljali 52,3% poreskih prihoda dok su oni na potrošnju činili 27,7% a od prihoda na kapital 23,6%.

Evropska komisija je istakla da članice EU treba da samnje poreze na rad i da vlade treba da se preorijentišu na ekološke poreze i efikasniji porez na dodatu vrednost koji ne deluju pogubno na ekonomski rast ali se u većini zemalja ne koriste mnogo.

Taj savet usmeren je posebno na Francusku. Komisija je pozvala vladu te zemlje da prioritet da ekološkim porezima, od kojih prihod u Francuskoj pada iz godine u godinu. Inače, Francuska ima gotovo najmanje ekološke poreze u EU.

Porez na potrošnju najveći je izvor poreskog prihoda u Bugarskoj (53,3% ukupnog), Hrvatskoj (49,1%) i Rumuniji (45,1%) a najmanji u Belgiji (23,7%), Francuskoj i Italiji (24,7%).

Porez na kapital imao je u 2012. godini najmanji udeo u ukupnom poreskom prihodu svih članica EU. Udeo veći od 25% registrovan je u Luksembrugu (27,5%), Velikoj Britaniji (27,4%), na Malti (26,6%) i Kipru (26,1%) dok je udeo manji od 10% bio u Estoniji (7,1%) i Sloveniji (9,8%).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj