Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istraga o odnosima Brisela sa duvanskom industrijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski ombudsman pokrenuo je istragu o navodima da čelnici Evropske komisije nisu objavljivali informacije o svim sastancima sa predstavnicima duvanske industrije. Pre nepune dve godine, bivši evropski komesar za zdravstvo Džon Dali bio je prinuđen da zbog toga podnese ostavku. Komisija je potpisnica konvencije Svetske zdravstvene organizacije kojom se obavezala da će prijaviti javnosti svaki sastanak sa industrijom duvana i objaviti zapisnik. To bi trebalo da bude jedan od načina da se spreči uticaj industrije na donošenje propisa o duvanu.
Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ima obavezu da do 30. septembra zaštitnici građana EU Emili O Rejli (Emily O'Reilly) pruži odgovore o eventualnim tajnim sastancima zvaničnika Evropske komisije s lobistima industrije duvana.
Zaštitnica građana želi da utvrdi da li Barozo i Evropska komisija dosledno primenjuju okvirnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana kojom se reguliše uticaj industrije duvana na donošenje propisa u oblasti zdravstva. Jedan od članova Konvencije obavezuje potpisnike da na internetu objave liste svih sastanaka sa predstavnicima duvanske industrije i zapisnike sa tih sastanaka.
Portparol Evropske komisije potvrdio je EurAktivu da je Barozo dobio pismo ombudsmana i da će odgovoriti u zadatom roku.
Povod za reakciju ombudsmana bila je žalba koju je uložila briselska istraživačka grupa Korporat Jurop observatori (Corporate Europe Observatory - CEO), čiji cilj je da razotkrije odnose evropskih institucija i lobista.
"Kada je od Komisije traženo da objasni zašto je Dali morao da podnese ostavku, pomunjani su propisi Ujedinjenih nacija o duvanu (odnosno okvirna konvencija SZO) i da Dali nije obelodanjivao sastanke sa lobistima", rekao je istraživač CEO Olivije Hedeman.
Kako je naveo, od Evropske komisije se, kao od potpisnika konvencije, očekivalo da propise oziljno shvati, ali je samo Direktorat za zdravlje i potrošače objavljivao informacije o sastancima i zapisnike.
"Mi smo zato iskoristili propise o slobodi informacija da dobijemo pregled odnosa između industrije i Komisije i otkrili da je bilo sastanaka koji nisu obelodanjeni, a u kojima su učestvovali i Barozov kabinet i generalni sekretar Koisije", rekao je Hedeman.
Istakao je da su sastanci bili na visokom nivou i da bi nakon afere Daligejt zbog toga morali da podnesu ostavke visoki zvaničnici.
CEO je tražio razjašnjenja i od predsednika Komisije i generalne sekretarke Ketrin Dej. Oba su dala "neubedljive odgovore", rekao je on.
"Barozov odgovor nam je pokazao da Komisija ne shvata propise UN ozbiljno iako je potpisnik tog sporazuma. Ketrin Dej je ponovila isto u dopisivanju sa nama i saslušanjima u Evropskom parlamentu@, navode u CEO.
Ova organizacija tada je odlučila da iznese slučaj pred Ombudsmana EU, nadajući se razjašnjenjima i detaljnijim objašnjenjima.
U CEO kažu da će Komisija morati da stvori sistem za objavljivanje podataka o sastancima na internetu, kao i interni paket propisa kako bi se izbegao neželjeni uticaj industrije.
Istraga ombudsmana mogla bi da traje do godinu dana. Na kraju će ili izaći sa paketom preporuka ili će se složiti sa stavom koji iznese Komisija. Kao najnepovoljniji scenario za Komisiju, Ombudsman bi podneo specijalni izveštaj Evropskom parlamentu, što bi moglo da natera Komisiju da promeni pravila.
U EU od juna radi registar transparentnosti, kao deo napora da se poveća intenfritet institucija. To je baza lobističkih firmi, pojedinaca, nevladinih organizacija i ostalih organizacija koje rade na tome da utiču na propise EU u Brisleu. Trenutno ima oko 6.000 registrovanih organizacija.
U junu 2013. godine Evropska komisija i Parlament imenovali su novu radnu grupu da revidira registar transparentnosti.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
