U Holandiji je 23. jula dan žalosti zbog smrti više od 190 državljana te zemlje u avionu Malejža erlajnsa koji su, prema dosadašnjim informacijama, greškom oborili proruski separatisti na istoku Ukrajine. U takvim okolnostima raste pritisak unutar EU da se prekine s isporukom vojne opreme Rusiji. EU priprema proširenu listu osoba na koje se odnose sankcije, ali i dodatne mere koje bi obuhvatile i finansijski sektor i namensku industriju. U Poljskoj je zabeležen slučaj organizovanja švercera, nevladinih organizacija i građana koji zajedno dostavljaju šlemove i pancire u Ukrajinu, za dobrovoljce koji se bore protiv proruskih snaga. S druge strane, broj izbeglica iz Ukrajine u Rusiji polako izmiče kontroli.

"Srce nam je svima slomljeno", poručio je predsednik SAD prilikom kratke posete ambasadi Holandije u Vašingtonu, gde je bio kako bi odao poštu stradalima u oborenom avionu. On je obećao da će raditi zajedno sa Holanđanima da bi se žrtve pronašle i osigurala pravda.

U razgovoru sa premijerom Holandije Markom Ruteom Obama je kazao da će Rusija, ukoliko nastavi strategiju destabilizacije Ukrajine, platiti dodatnu cenu.

Holandija je posebno pogođena padom aviona u Ukrajini, budući da je od 298 žrtava 193 iz te zemlje. Iz ukrajinskog grada Harkova 23. jula oko 11 časova je krenuo prvi avion sa posmrtnim ostacima putnika aviona, koji se srušio pod okolnostima koje za sada nisu u potpunosti razjašnjene. Očekuje se da prvog dana isporuke bude preneto 40 tela.

Crne kutije malezijskog aviona predate su holandskim istražiteljima koji će voditi međunarodnu istragu o uzroku nesreće. One su 23. jula predate Velikoj Britaniji gde će biti analizirane u gradu Farnborou. Nije verovatno da će se na osnovu njih utvrditi poreklo rakete kojom je srušen avion.

"Najrealnije objašnjenje je da je reč o grešci" i da je raketu kojom je srušen avion ispalilo "nedovoljno obučeno osoblje", rekao je visoki zvaničnik američke obaveštajne službe koji je želeo da ostane anonoman. Prema njegovim rečima, sam sistem koji je korišćen, raketa zemlja-vazduh ruske proizvodnje, iziskuje znanje i veštinu.


Pobunjenici i Rusija su dali umirujuće izjave u pogledu primirja koje je proglašeno na mestu nesreće, kako bi se pronašla tela i omogućila istraga.

Takođe, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da se sprovede potpuna i transparentna istraga, koja će obuhvatiti sve strane.


Borbe se nastavljaju

U međuvremenu, sukobi se nastavljaju. Ukrajina je objavila da je od pobunjenika preuzela Severodonjeck, grada od 110.000 stanovnika na stotinak kilometara od Luganska, i da je na skupštinu tog grada postavljena ukrajinska zastava. Regionalna uprava saopštila je da je u prethodna 24 časa bilo pet civilnih žrtava, dok je ukrajinska vojska saopštila da je 13 vojnika poginulo u borbama.

Blizu Donjecka su 22. jula nastavljene borbe. To je glavna baza separatista. Novinar AFP-a čuo je artiljerijsku paljbu iz pravca ukrajinskih snaga u mestu Oktjabrski blizu aerodroma, kao i snažne eksplozije.

Ukrajinu najviše brine prisustvo više od 40.000 ruskih vojnika i teško naoružanje na granici Rusije i Ukrajine rekao je sekretar nacionalnog saveta bezbednosti i odbrane. Prema njegovim rečima blizu granice kod Donjecka ima 150 tenkova, 400 blindiranih vozila i 500 artiljerijskih sistema.

Šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimikn potrvdo je Briselu na sastanku u Evropskom parlamentu da Rusija nije prekinula ilegalnu isporuku oružja i vojne opreme u Ukrajinu čak ni nakon nesreće sa malezijskim avionom.

Rusija i dalje dobija oružje od EU

EU će 24. jula, kako je najavila šefica evropske diplomatske slućbe Ketrin Ešton, uspostaviti novu listu ruskih organizacija i ličnosti na koje su usmerene sankcije zbog pružanja podrške proruskim separatistima.

Mogle bi biti uvedene i sektorske mere u ključnim vojnim i tehnološkim domenima, kao i ograničenje pristupa evropskom finansijskom tržsistu, takozvanim namenskim proizvodima i energetskom sektoru.

Pitanje isporuke vojne opreme Rusiji iz EU nakon ove tragedije samo dobija na značaju.

Pre svega, porastao je pritisak na Francusku da odustane od isporuke vojnih brodova Mistral Rusiji u skladu sa ugovorom potpuisanim 2011. godine. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je 22. jula uveče izjavio da će prvi brod biti isporučen, što je predviđeno u oktobru, dok će isporuka drugog, koji još nije u potpunosti napravljen, zavisiti "od stava Rusa".

Britanski premijer Dejvid Kameron pozvao je Uniju da zabrani isporuku oružja Rusiji i posebno je upro prstom u Francusku zbog broda mistral. On je 21. jula rekao da je Britanija već obustavila takve isporuke i kazao je da bi tako nesto bilo nezamislivo u njegovoj zemlji.

Međutim, u parlamentarom izveštaju koji je objavljen dva dana kasnije obelodanjeno je da je na snazi 251 dozbola koju je britanska vlada izdala za izvoz oružja u iznosu od 132 miliona funti (167 miliona evra). Tim licencama odobrava se prodaja preciznih pušaka, municije za lako naoružanje, pancira i kriptografske opreme za vojnu komunikaciju i noćnu vidljivost. Samo 31 licenca je povučena ili suspendovana, za dodatne tri je zabranjena isporuka u Rusiju.

Dobrovoljni prilozi za šlemove

U Poljskoj je postavljeno i pitanje šverca vojnih šlemova i pancir prsluka za dobrovoljce koji se na istoku Ukrajine bore protiv proruskih separatista. Poljski carinici su naime prestali da žmure na takve aktivnosti, koje organizuju šverceri uz pomoć nevladinih organizacija i građanstva, i sada plene isporuke nevladinih organizacija iz obe zemlje za vojnike i dobrovoljce.

Šlemove i pancir prsluke polulegalno prebacuju u Ukrajinu i dosadašnji sitni šverceri koji su se do eskalacije sukoba u Ukrajini bavili votkom i cigaretama.

Od februara ove godine, na apel dobrovoljačkih udruženja u Ukrajini, koristeći "rupu" u poljskim zakonima koji dozvoljavaju da se bez dozvole nadležnih ministarstava izveze komplet za ličnu upotrebu, do sada je prebačeno nekoliko hiljada takvih kompleta, po ceni od 1.600 dolara za svaki. Kupovinu dobrovoljnim prilozima finansiraju sponzori - građani i nevladine organizacije.

Pošto je šverc uzeo maha i nema dana da sa poljske strane ne stiže autobus s legalno kupljenim šlemovima i prslucima, a na ukrajinskoj već čekaju dobrovoljci, čak i starije žene ili porodice s decom da preuzmu i prebace svako po jedan dozvoljeni komplet, poljski carinici su počeli da opremu plene. Poljsko tužilaštvo povelo je istragu zbog šverca dva kontigenta: jednog u kojem su na graničnom prelazu Hrebene zaplenjena 42 pancir prsluka, a ranije i 550 šlemova na prelazu Zošin.

"Izvoz opreme i oružja bez dozovole Ministarstva privrede je prestup za koji preti do 10 godina zatvora. Nema veze kome je bila namenjena. Kako da znamo da će zaista biti isporučene nacionalnoj gardi?", kazao je za današnju Gazetu viborču tužilac Miroslav Buček.

"Nadamo se da će istraga biti zaustavljena. To nije bio šverc već spontana akcija pomoći susedima. Trkamo se sa vremenom a po nekoliko meseci traje da se dobije dozvola ministarstva i jako teško se dobija", kazao je poljskom listu Tomaš Čuvara iz fondacije Otvoreni dijalog čiji prsluci su zaplenjeni na prelazu Hrebene.

Otvoreni dijalog je poljska nevladina organizacija aktivista za ljudska prava i podršku demokratiji u zemljama bivšeg istočnog, sovjetskog bloka a u Ukrajinu pre svega šalje lekove i medicinsku opremu i materijal. Čuvari je za pravo dao danas ministar odbrane Tomaš Šemonjak koji je potvrdio poljskom radiju da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko u telefonskom razgovoru ovih dana molio poljskog premijera Donalda Tuska da carina prestane da blokira te isporuke šlemova i prsluka.

"To nije smrtonosno oružje. Šlemovi i prsluci služe za ličnu zaštitu. Nema razloga da carina izvoz blokira", kazao je Šemonjak.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj