Evropska sonda pod imenom Rozeta stigla je 6. avgusta nakon 10-ogodišnjeg putovanja do svog cilja, komete Čurjumov-Gerasimenko ili 67P, i time postala prva svemirska letelica koja se približila kometi. Ova jedinstvena misija u svemiru koja će trajati do kraja 2015. omogućiće prikupljanje podataka koji bi trebalo da bace svetlo na poreklo Sunčevog sistema i možda na poreklo života na Zemlji. Komete su uvek fascinirale ljude, ali ih je do sada bilo teško proučavati zbog brzine kojom se kreću i udaljenosti. Za razliku od ranijih misija evropska sonda će pratiti kometu na njenom putu a u jednom trenutku će pokušati i da na nju spusti robota-laboratoriju.

"Stigli smo do komete", rekao je 6. avgusta u 11.29 šef operacija leta Rozete u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) Silven Lodio (Sylvain Lodiot) u Kontrolnom centru u Darmštatu.

Nekoliko minuta kasnije događaj je objavljen i na društvenoj mreži Tviter porukom misije Rozete "Zdravo, kometo!" na oko 20 jezika.

Rozeta je lansirana 2004. i do sada je prešla šest milijardi kilometara, obišavši više puta oko Sunca i približivši se u više navrata Zemlji i Marsu kako bi iskoristila njihovu gravitaciju da bi ubrzala kretanje.

Na više od 400 miliona kilometara od Zemlje, negde između Jupitera i Marsa, sonda se 6. avgusta pozicionirala na 100 kilometara od komete Čurjumnov-Gerasimenko. Kometa koju neki naučnici od milja zbovu Čuri kreće se brzinom od 55.000 kilometara na sat, navodi AFP.

"Evropska sonda Rozeta je prva svemirska letelica u istoriji koja se susrela sa kometom, što predstavlja ključni korak u istaživanju našeg porekla. Sada zaista počinju otkrića!", rekao je generalni direktor ESA Žan-Žak Dorden (Jean-Jacques Dordain).

Smatra se da komete potiču iz vremena nastanka Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina. One bi, prema mišljenju nekih naučnika, mogle da pruže ključne informacije i o poreklu života na Zemlji. Neki od njih s nestpljenjem očekuju da vide da li voda na kometi u obliku leda ima veze sa vodom na Zemlji, kao i to da li komete sadrže amino kiseline koje su ključne za život.

U dosadašnjim misijama sonde su proletale pored kometa prikupljajući usput podatke ili prašinu radi ispitivanja. Ako sve bude išlo kako treba Rozeta se više neće odvajati od komete i pratiće je na putu do Sunca pored koga bi trebalo da prođe u avgustu 2015.

Opremljena sa oko 20 instrumenata - kamerama, spektrometrima, aparatima za analizu prašine i čestica, Rozeta će ispitati telo komete, kao i gasove i prašinu koju izbacuje. Na dan 11. novembra trebalo bi da se desi još jedan svemirski podvig: sonda će poslati na kometu robota-laboratoriju nazvanu File.

Sonda će kružiti oko komete na razdaljini od oko 100 kilometara. Ona bi zatim postepeno trebalo da smanjuje razdaljinu i da uđe u orbitu komete polovinom septembra, odnosno da se u gravitacionom polju komete pozicionira na visni od 60 kilometara, navode u francuskoj svemirskoj agenciji Cnes.

Rozeta će se zatim još približiti kometi kako bi prikupila informacije o obliku, masi i jačini gravitacionog polja komete. To će biti ključni elementi za određivanje najboljeg mesta za ateriranje robota-laboratorije.

Rozeta bi zatim trebalo da se približi na 10 kilometara od površine komete da bi se u novembru približila na dva do tri kilometra i poslala Filea na površinu. File će imati ograničeni vek i očekuje se da će funkcionisati na kometi 4 do 6 meseci, dok će Rozeta nastaviti da prati kometu.

Pošto je radio signalu potrebno više od 22 minuta da stigne od Zemlje do sonde njeno kretanje će morati da bude unapred programirano, javlja BBC. "Moraćemo da idemo polako kako se budemo približavali pošto ne znamo kako će se kometa kao i letelica ponašati", rekao je naučnik na projektu Met Tejlor (Matt Taylor).

Jedno od iznenađenja predstavlja čudan oblik komete, koja izgleda kao da se sastoji iz dva spojena dela. Ova nepravilna struktura mogla bi da oteža pokušaje da se izračuna jačina gravitacije, što je ključno za planiranje upravljanja sondom.

Misija koja je koštala oko 1,3 milijarde evra pokrenuta je pre 20 godina i trebalo bi da se završi u decembru 2015. Dobila je ime po Kamenu iz Rozete pomoću koga su dešiforvani drevni egipatski hijeroglifi.

U jednoj fazi leta, kada je sonda bila na najudaljenijoj i najhladnijoj tački na svom putu, zamrznute se njene funkcije na više od dve godine kako bi sačuvala energiju. "Probuđena" je u januaru 2014, što je takođe bio povod za slavlje.

Izvor: AFP, BBC

Foto: ESA

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropa istražuje planete van Sunčevog sistema