Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je juče (22. decembra) da novi mađarski zakon o medijima ugrožava slobodu medija na način koji do sada nije zabeležen u evropskim demokratijama. Evropska komisija za sada nije dala odlučan stav o ovom zakonu. Predviđene kazne za medije do 700.000 evra.

"Zabrinuta sam zbog toga što bi se zloupotrebom novog zakona koji je mađarski parlament tek usvojio mogli ućutkati mediji i javna raspava u toj zemlji", kazala je predstavnica OEBS-a za slobodu štampe Dunja Mijatović. Ona je ukazala da se ista pravila primenjuju na sve vrste medija, dok je uobičajeno da regulatorne agencije nadziru rad elektronskih medija, i istakla da novoosnovani medijski savet ima neuobičajeno široka ovlašćenja i da su na njegovom čelu ljudi koje je podržala vladajuća partija.

Mađarski parlament usvojio je 21. decembra zakon o medijima kojim su predviđene kazne do 700.000 evra za "neuravnoteženo" izveštavanje elektronskih medija. Novine i sajtovi mogli bi biti kažnjeni sa 90.000 evra, a nedeljnici sa 36.000 evra. Kazne za pojedince idu do 7.250 evra, što je oko polugodišnje prosečne neto zarade u Mađarskoj. Zakonom je stvoren i Medijski savet koji kontroliše rad svih medija. Na čelo Saveta premijer Mađarske Viktor Orban postavio je člana svoje partije Anamariju Salai (Annamaria Szalai).

Problem su i nejasnoće u tom zakonu. "U odsustvu precizno definisanih smernica, novinari ne mogu znati kada krše zakon", kazala je Mijatović. Ona je naglasila da se zakonom ugrožava i sloboda javnih medijskih servisa budući da su njihovi čelnici promenjeni i da im medijska agencija kontroliše budžet. OEBS je kritikovao taj zakon, koji zovu i "medijskim ustavom", još dok je bio u fazi nacrta pre pet meseci i zatražio je od vlasti da odustanu od tog teksta i naprave novi zakon.

Evropska komisija veoma uzdržano je odgovarala na pitanja novinara o tom zakonu, dok su ga pojedini zvaničnici evropskih zemalja oštro kritikovali. "Za sada mogu reći da će Komisija, kao čuvar osnivačkih sporazuma EU, pratiti šta se dešava i procenićemo situaciju u domenima koji se odnose na načela i evropsko zakonodavstvo", kazao je portparol Komisije.

Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn (Jean Asselborn) bio je znatno oštriji i kazao da bi Mađarska tim zakonom mogla da se svrsta "u isti koš" sa autoritarnim beloruskim režimom. "To je neposredna opasnost za demokratiju. Država će kontrolisati mišljenje. Do sada je Lukašenko smatran poslednjim diktatorom u Evropi. Kada zakon stupi na snagu, on više neće biti jedini", kazao je Aselborn.

Šta će biti s Pokemonima u Mađarskoj?

Ppredsednik Medijskog saveta Anamarija Salai postala je poznata u madjarskoj javnosti dok je bila u opoziciji, kao član Državnog saveta za radio i televiziju. Tada je pozvala kolege da uklone crtanu seriju Pokemoni sa mađarskih TV stanica, uz obrazloženje da bi taj japanski crtać mogao loše da utiče na maloletnike.

U decembru 2010. tužila je dnevnik Nepsabadšag (Nepszabadsag) zbog navoda da će ona biti "šef nad šefovima" na mestu predsednika nove agencije za medije, što će joj dati pravo i da imenuje predsednike javnih medijskih kompanija.

Medijski savet će moći da izdaje dekrete o medijima, odnosno neke pravilnike, a moći će i da pristupa dokumentima pre objavljivanja, a novinari će morati da otkriju izvore za priče koje su značajne za "državnu bezbednost" ili "očivanje javnog reda", pri čemu ti pojmovi nisu jasno definisani.

Javni mediji biće reorganizovani – televizija, radio i novinska agencija biće pod zajedničkim menadžmentom i oslanjaće se samo na državnu novinsku agenciju.

Tokom žučne rasprave u pres sali Evrvopske komisije zaključeno je da Evropska komisija ima način da zemlje kandidate navede da nešto izmene, ali da je mogućnost manja kada je reč o zemljama članicama.

Mađarski ministar inostranih poslova Janoš Martonji (Janos Martonyi) kazao je novinarima u Briselu u ponedeljak (20. decembra) da "provere glasine i vide šta je istina" o medijskom zakonu. On je kazao da mediji mogu biti kažnjeni samo ukoliko se donese sudska odluka.

Izvor: EurActiv.com i EurActiv

Povezani sadržaj