Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Privremeni komesari su preskupi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Privremeni evropski komesari, koji su na toj funkciji od jula, dobiće za samo četiri meseca rada po pola miliona evra, kao i bonuse i penzijske doprinose uporedive sa onim komesara koji će odraditi pun mandat. U javnosti se na Brisel i tako gleda kao na mesto "u kome teku med i mleko", gde evropski zvaničnici sa malo posla i obiljem slobodnog vremena uživaju u astronomskim platama i ogromnim bonusima. Da to nije baš tako, pokazala je sama EU kada je zbog krize produžla radno vreme svojih službenika, zamrzla plate, skratila odmore, snizila bonuse, isplanirala smanjenje broja zaposlenih.
Svaki od četiri političara koji će biti na poziciji komesara Evropske unije od jula do oktobra 2014. zaradiće više od 500.000 evra za samo četiri meseca. Oni su popunili mesta komesara koji su otišli da budu poslanici Evropskog parlamenta posle izbora u maju.
Tako visoka primanja kontradiktorna su planu štednje koji je Evropska komisija sama zavela zbog ekonomske krize. Planom se predviđaju zamrzavanje zarada zvaničnika EU i smanjenje personala do 2020.
Uz plate, Martine Rejherts (Reićerts) iz Luksemburga, Jacek Dominik iz Poljske, Ferdinando Neli Feroči (Nelli Feroci) iz Italije i Jirki Katainen (Jyrki) iz Finske dobiće po 100.000 evra na ime dodatka za stanovanje i za pokriće troškova.
Međutim, takozvani prelazni dodatak koji će dobiti biti mnogo veći. Ta suma računa se prema dužini obavljanja dužnosti i komesar koji će raditi četiri meseca dobiće 40% svoje osnovne plate za tri godine, što je u slučaju ovih privremenih komesara 300.000 evra.
Pored toga, komesari dobijaju dve mesečne plate na početku privremenog mandata i jednu kada završe kao paušal za organizacione troškove u visini 62.000 evra.
Tu su i penzijski doprinosi veći od 43.000 evra, pod pretpostavkom da komesar ima više od 50 godina, da će se penzionisati u 65. i da će dobijati beneficije 20 godina.
I tako previsoke plate
Poslanica Evropskog parlamenta Ingebrog Gresle (Gräßle) smatra neodrživim da se za tako kratko vreme nude tako visoke naknade.
"Problem nisu plate same po sebi već dodaci. Oni su za samo par meseci veliki kao da su za dve godine", ocenila je ta političarka desnog centra za nemački Euraktiv.
Kako je dodala, javnosti je "teško objasniti" i penzijske doprinose jer će komesari za četiri meseca staža zaraditi doživotnu penziju.
Piter Klepe (Pieter Cleppe) iz briselskog nezavisnog instituta Otvorena Evropa (Open Europe) ocenio je da je sistem plata EU zastareo dodajući da u njega ne bi trebalo da budu uključeni privremeni komesari.
On je istakao da problem predstavlja to što su privremeni komesari tretirani gotovo kao oni sa punim četvorogodišnjim mandatom. Naime, Klepe očekuje da se potreba za privremenim komesarima koji će zameniti one koji odlaze u Parlament ponovo pojavi, s obzirom na činjenicu da sa jačanjem uloge Parlament postaje privlačniji političarima.
Međutim, plate zvaničnika EU i tako su previsoke, kaže Klepe.
"Nemam ništa protiv da zvaničnici (EU) zarađuju mnogo. Međutim, kada ih hiljade zarađuju više od šefova država i vlada članica EU, to je jednostavno preskupo", istakao je Klepe.
U uslovima ekonomske krize EU se poduhvatila reformi - plate zvaničnika EU nisu povećane od 2011, radna nedelja je povećana sa 37,5 na 40 sati, granica za penzionisanje podignuta je sa 63 na 65 i 66 godina za novozaposlene, odmori su skraćeni a bonusi smanjeni.
Do 2017. godine EU planira da smanji broj službenika za 5% ili 2.500.
Velike plate privlače najbolje
Komisija brani visoke plate svojih zvaničnika objašnjavajući da su joj potrebni "specijalisti koji će moći da se suoče sa džinovskim korporacijama i vodećim bankarima koji zarađuju neuporedivo više".
Nuđenjem privlačnih plata privlače se najtalentovaniji, rekao je svojevremeno potpredsednik Komisije Maroš Šefčović.
Klepe međutim smatra da nije stvar u tome da se političari plaćaju kao direktori najmoćnijih kompanija već da Komisija ne shvata da mora da unese fundamentalne izmene u svoj sistem naknada.
Pitanje postavljanja "finansijskih granica" Komisiji je na Evropskom parlamentu, naglasio je Klepe.
Gresle je međutim skeptična.
"Treba da preispitamo ceo evropski sistem naknada (zaposlenima). Nakon iskustva iz prethodnih reformi, ja sam pesimista", istakla je Gresle.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
