Mađarska se uoči početka predsedavanja Evropskom unijom suočava sa lošim kreditnim rejtingom, ekonomskom nestabilnošću i žalbama 15 velikih inostranih firmi na nove poreze. Agencija Fič (Fitch) juče (23. decembra) je snizila kreditni rejting Mađarske na BBB-, na granici prihvatljivog za zaduživanje na tržištu, upozorivši da su planovi vlade za očuvanje budžetske stabilnosti loši. Parlament je te planove ipak i usvojio.

Fič je dao i negativne izglede za promenu situacije, nagovestivši da bi rejting mogao biti pogoršan ukoliko vlasti ne pronađu održiv način za rešavanje problema u javnim finansijama. Svako pogoršanje kreditnog rejtinga povećava troškove zaduživanja, ali bi snižavanje za još jedan stepen u slučaju Mađarske dovelo u pitanje mogućnost te zemlje da se zadužuje.

Procena Fiča je da bi budžetski deficit, koji vlada planira da zadrži u nivou od 3% naredne godine, mogao u naredne dve godine da poraste za četiri procentna poena, kao i da bi predložene mere mogle u narednim godinama da pogoršaju stanje javnih finansija. Stručnjaci Fiča zabrinuti su zbog visokog spoljnog duga Madajrske, a procenili su i da je procena privrednog rasta od pet odsto u 2013. godini "optimistična".

Druge dve velike agencije, Mudiz (Moody's) i Standard end Purs (Standard&Poor's) takođe su mađarski rejting stavile na ivicu jako lošeg.

Glavna mera za stabilnost je obećanje vlade da će deficit 2011. držati ispod 3% bruto domaćeg proizvoda novim porezima na strana preduzeća, privremenim povećanjem poreza i preusmeravanjem penzijske štednje. Vlada time želi da prikupi prihode da bi pokrila troškove koje nije smanjila.

Javnost i finansijska tržišta gledaju sa skepticizmom na nove krizne poreze i nacionalizaciju privatnih penzionih fondova. Generalni direktori 15 velikih inostranih firmi, među kojima su osiguravajuća kuća Alijanc (Allianz), energetske E.ON i OMV, kao i Dojče telekom (Deutsche) žalili su se Evropskoj komisiji da se određeni sektori koriste da bi se smanjio deficit. "To škodi investicijama, kao i kredibilitetu Mađarske i narušava privrženost evropskom unutrašnjem tržištu", navodi se u pismu. Portparol komesara za energetiku Marlene Holcner (Holzner) potvrdila je da je u Komisiju stiglo to pismo.

Analitičari se slažu da ekonomski i finansijski problemi Mađarske više nisu u centru pažnje ne zato što su rešeni, već zato što su ih zasenile krize u Grčkoj i Irskoj.

Krizni porezi u sektoru telekomunikacija, energetike i bankarstva

Prvi "specijalni porezi" nametnuti su letos sektoru bankarstva i osiguranja. Cilj je bio da se tokom godine prikupi 200 milijardi forinti, odnosno 734 miliona evra. Do kraja trećeg tromesečja 2010, 17 od 39 banaka u Mađarskoj, od kojih su sve u stranom vlasništvu, zabeležile su gubitak nakon plaćanja novog poreza.

Očekuje se da će novi porez pojesti veliki deo profita u bankarstvu i osiguranju. Očekuje se da će finansijski sektor platiti 182 milijarde forinti odnosno 646 miliona evra, uprkos činjenici da je novi porez uveden u julu 2010. i da vlada nije spašavala nijednu banku tokom krize.

Nakon kratke rasprave u parlamentu, u oktobru su uvedeni "krizni porezi" u sektorima maloprodaje, telekomunikacije i distribucije energije. Porezi su retroaktivni i plaćaju se za celu 2010. iako su uvedeni tek u oktobru. Mađarsko Ministarstvo privrede obrazložilo je tu meru neophodnošću da se nadomesti nedostatak u budžetu koji je ostavila prethodna socijalistička vlada. "Finansijski sektor je već snosio deo tereta krize, a sada se isto očekuje od telekomunikacionih kompanija, energetskog sektora i maloprodaje", navelo je Ministarstvo ekonomije. Navodi se da ti sektori zahvaljujući svom položaju i pogodnostima koje uživaju imaju visoke profite i mogu da doprinesu stabilizaciji budžetske situacije u zemlji.

Očekuje se da će energetski i telekomunikacioni sektor platiti oko 200 miliona evra, a maloprodaja oko 94 miliona evra.

Mađarska je delimično poništila reformu penzijskog sistema donošenjem mera koje će joj omogućiti da  nacionalizuje deo privatnih penzijskih fondova, ušavši tako u sukob sa Evropskom komisijom.

Izvor: EurActiv.com i AP

Povezani sadržaj