Novim zakonom u Belgiji od svih poslodavaca koji posluju na teritoriji te zemlje traži se da deluju preventivno radi smanjenja "psiho-socijalnih rizika" povezanih za stresom na poslu. Početak primene belgijskog zakona nametnuo je pitanje da li evropski poslodavci, uključujući Evropsku komisiju, čine dovoljno da spreče da njihovi zaposleni podlegnu psihološkoj iznurenosti zbog izloženosti stresu na radnom mestu. Sindikat službenika Evropske komisije želi zaštitu od pregorevanja na poslu barem na nivou one iz belgijskog zakona, a stručnjaci ukazuju na neke nedoumice, uključujući oko medicinske kvalifikacije tog sindroma. Inače, evropska javnost baš i nije uverena da evropski službenici u Briselu mnogo rade.

Belgijski zakon, koji je stupio na snagu početkom septembra, poslodavcima nameće obavezu da preduzmu mere i spreče "psiho-socijalni rizik". Među tim merama su analiza rizika i organizacija savetovališta za zaposlene u cilju onemogućavanja sagorevanja na poslu.

Taj zakon će se primenjivati na sve koji posluju u Belgiji, uključujući evropske institucije sa sedištem u Briselu i mnoštvo trgovinskih organizacija, advokatskih firmi, medija i nevladinih organizacija.

Donošenje novog zakona podstaklo je zahteve da Evropska komisija sledi pionirski potez Belgije.

Sindikat Komisijinih službenika Union Sindikale (Syndicale) poziva Evropsku komisiju da "što je pre moguće usvoji interne propise kako bi svojim službenicima obezbedila efikasnu zaštitu, barem na istom nivou kao belgijski zakon", navodi se u internom dokumentu sindikata "Stres, uznemiravanje i sagorevanje: Belgija je unapredila zaštitu - šta Komisija čeka?" u koji je imao uvid EurActiv.com.

Procena psihološkog rizika

U Komisiji nisu želeli da komentarišu dokument sindikata ali je njen portparol rekao da su svesni rizika i da se bave "ocenom psiholoških rizika kako bi otkrili eventualne propuste".

"Evropsku komisiju brinu rizici rada u savremenom svetu, ukljujučjući psihološke rizike i njihov uticaj na zaposlene, kao i odgovornost poslodavaca za bezbedno i zdravo radno okruženje", rekao je portparol Komisije za inter-institucionalne odnose i administraciju Entoni Gravili (Antony Gravili).

U poređenju sa ostalim evropskim zemljama, belgijski zakon daleko je ispred ostalih.

"Koliko znamo, Belgija je pionir. Ona je jedina zemlja koja pominje sagorevanje (na poslu) kao deo psiholoških rizika", kaže direktor Evropskog instituta za intervencije i istraživanja o sagorevanju Patrik Mesters (Patrick).

Ne postoji međutim konsensus o tome da li je pregorevanje psihološko stanje odvojeno do depresije. Prema vodećim profesionalnim klasifikacijama, sagorevanje čak nije kvalifikovano kao psihološki sindrom, objašnjava Hari Pomeranc (Harry Pomerantz), direktor briselskog centra za mentalno zdravlje.

"Sagorevanje postoji, nije imaginarno. Međutim, ako gledamo različite klasifikacije, ono još nije kvalifikovano kao psihijatrijski sindrom. Zbog toga ne može da bude dijagnoza i lečenje se ne refundira iz zdravstenog osiguranja. Pregorevanje se gotovo uvek karakteriše stanjem potpune fizičke, emocionalne i psihološke istrošenosti i iscrpljenosti - to je slično ali i različito od depresije", naveo je Pomeranc.

"Dilema je što iako znamo da postoji, sagorevanje može da bude i učtiv način da ljudi koji pate i od depresije stave sebi oznaku koja je manji tabu. Drugim rečima, ako ste sagoreli, možete biti i bolesni, ali to nije vaš problem, to je problem poslodavca", dodao je Pomeranc.

Kultura žrtve

Novi belgijski zakon je "dokaz kulture žrtve koja ovekovečuje bolest pojedinca", mišljenja je direktor jedne škotske bolnice za lečenje bolesti zavisnosti Džonaton Čik (Jonathon Chick).

On upozorava da bi zakonsko rešenje moglo da bude i kontraproduktivno, da ohrabri kompanije "da lukavim merama osiguraju da one same ne krše propise umesto da zaista pomažu svojim zaposlenima".

"Treba da se čuvamo nenamernih posledica zakona", istakao je profesor Čik koji će 10. oktobra govoriti na konferenciji o sagorevanju u organizaciji briselskog centra za mentalno zdravlje.

I van Evrope se razvijaju metodi za borbu sa stresom na poslu.

Anonimni radoholičari

U Japanu, gde je naporan rad pitanje časti, postoje udruženja anonimnih radoholičara čiji članovi pomažu jedni drugima da nauče da postave granice i sebi i svojim radnicima, i to razumne granice, rekao je profesor Čik.

Čik kaže i da Japanci imaju reč za umiranje od radoholizma - karoši. On podseća da je u aprilu 2000, kada je premijer Keizo Obući u 62. godini umro od infarkta, rečeno da je umro od karošija.

U Evropi je stres drugi po učestalosti zdravstveni problem povezan sa radom. Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost i zadravlje na radu, osam od deset evropskih menadžera strahuje od stresa na poslu ali ih manje od 30% sprovodi procedure za borbu sa psiho-socijalnim rizicima.

"Činjenica da je priznato u belgijskom zakonu podiže svest o sagorevanju ... Sagorevanje je sada dobilo zasluženu pažnju, što će stimulisati nova istraživanja tog fenomena", rekao je Pomeranc.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj