Napad na satirični časopis Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u Parizu najsmrtonosniji je napad u Francuskoj za prethodnih pola veka. Francuski mediji su na naslovnim stranama odali poštu ubijenim kolegama i izrazili solidarnost. U osudi napada jedinstveni su verski zvaničnici svih veroispovesti u Francuskoj, kao i zemlje širom sveta, od SAD do Irana. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će napad poslužiti kao novi mamac za regrutovanje pripadnika za džihadističke pokrete, a moguć je uticaj i na rast ekstremne desnice. U međuvremenu, iz redakcije Šarli ebdoa najavljeno je da će list izaći sledeće sedmice, mada još ne znaju u kom obliku.

Kako je za radio Evropa 1 rekao ministar unutrašnjih posova Francuske Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve), do 8. januara u prepodnevnim satima pritvoreno je sedam osoba zbog napada u kojem je poginlo 12 osoba. Jedan izvor iz pravosuđa prethodno je rekao da je reč o osobama iz okruženja dva brata koji su osumnjičeni za napad i još su u bekstvu.

Premijer Manuel Vals (Valls) izjavio je za radio RTL da su policijske i pravosudne službe sigurno pratile počinioce, ali je i ukazao da za policiju "broj osoba" koje su potencijalno opasne predstavlja "problem".

Francuska policija je objavila fotografije dva brata osumnjičena za napad, Šerifa i Saida Kuaši (32 i 34 godine). Šerif Kuaši je džihadista odranije poznat antiterorističkim jedinicama. Osuđen je 2008. godine ne tri godine zatvora, od čega 18 meseci uslovno, za učestvovanje u organizaciji slanja ratnika u Irak, u irački ogranak Al Kaide.

Hamid Murad (18 godina), koji je osumnjičen kao saučesnik, predao se policiji u gradu Šarlevil Mezijer u departmanu Ardeni na severoistoku Francuske. Kako je za AFP rekao izvor blizak dosijeu, on se predao "nakon što je video da se njegovo ime pominje na društvenim mrežama".

Desetkovana redakcija

Ovo je najsmrtonosniji napad u prethodnih pola veka u Francuskoj. Stiče se utisak da je reč o osveti islamista protiv novina kojima je već prećeno zato što su 2006. godine objavile karikature proroka Muhameda.

Nedeljnik Šarli Ebdo izgubio je pet čuvenih crtača, među kojima su karikaturisti veoma poznati u Francuskoj Šarb, Kabi (Cabu), Tinju (Tignous) i Volinski (Wolinski). Među žrtvama je i crtač Filip Onore (Philippe Honore), autor poslednjeg crteža koji je sedmičnik objavio preko Tvitera nekoliko trenutaka pre napada. Na crtežu je šef Islamske države Abu Bakr al-Bagdadi kako izriče novogodišnje želje, i kaže "i zdravlje pre svega".

Napadači su, prema izjavama očevidaca, uapli oko podneva u sedište Šarli ebdoa otvarajući vatru na novinare tokom redakcijskog sastanka i uzvikujući"Osvetili smo proroka" i "Alah Akbar".

U snimku nakon napada vide se dva muškarca naoružana automatskim puškama kako izlaze iz vozila , ubijaju policajca i beže.


Ubijeno je 11 muškaraca i jedna žena. Među žrtvama je osam članova redakcije i dva policajca. Javni tužilac Pariza zadužen za istragu Fransoa Molen rekao je da je 11 osoba povređeno, od čega je četvoro u teškom stanju.

Šarli ebdo redovno je bio pod pretnjama, pre svega zbog britkih crtačkih pera i neodstupanja od slobode izražavanja. List nije antiislamski, i sve religije i raznovrsne društvene pojave su mu bile na "tapetu".

Međutim, pažnju tvrdnih pobornika islama posebno je privukao re-objavljivanjem karikatura proroka Muhameda iz danskog dnevnika Jilands-Posten. Ove karikature su izazvale proteste širom Bliskog istoka i burne reakcije.

U 2011. u prostorije lista ubačen je Molotovljev koktel, što je izazvalo požar. Žrtava nije bilo. Napadu je prethodila najava da novi broj uređuje prorok Muhamed, a crtač Liz je objavio karikaturu Mumameda kako kaže da će "onaj ko ne umre od smeha dobiti 100 udaraca bičem". Broj je nazvan Šarija ebdo, u znak "proslave" pobede islamističke partije na izborima u Tunisu u to vreme.

Analitičar za religijska pitanja na francuskom izdanju portala Slejt (Slate.fr) ocenio je da su karikatura, ctež, humor i ismevanje ono što najviše preziru pobornici radikalnog Islama.

Jedan od autora u Šarli ebdou Patrik Pelu najavio je da će ovaj satirični list izaći 14. januara.

"Nastavićemo, odlučili smo da broj izađe sledeće sedmice. Svi smo se složili", rekao je za AFP Pelu, koji je i lekar hitne pomoći.

Jednoglasna osuda i solidarnost

Napad je naišao na jednoglasnu osudu širom sveta i na izraze velike solidarnosti. U veceri nakon napada 7. januara okupljeni u Londonu su pevali francusku himnu Marseljezu, dok se američki državni sekretar Džon Keri Francuzima obratio na fancuskom jeziku. Slogan solidarnosti "Ja sam Šarli" (u originalu Je suis Ćarlie) kruži internetom, postavlja se na društvene mreže, na statuse na Fejsbuku, ali i na naslovne strane medija.

Francuski mediji osvanuli su sa crtežima kojima se odaje počast ubijenim kolegama, i sa rečima "Svi smo mi Šarli".

U Evropskom parlamentu održan je minut ćutanja, a odavanje pošte predviđeno je i u drugim evropskim institucijama, na kojima su i zastave spuštene na pola koplja. Na Parlament je takođe nakačen natpis "Ja sam Šarli".

U Francuskoj je proglašen dan žalosti. Ovo je jedna od retkih situacija u kojima je to učinjeno predsedničkim ukazom, prvi put od 2001. kada je odavana počast poginulima u napadu na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Uobičajeno je da o danu žalosti odlučuje vlada.

Zastave će biti na pola koplja tri dana. Odavanje pocasti obuhvata i minut ćutanja širom zemlje, zvono sa Bogorodičine crkve u Parizu i misu. Na dan napada 7. januara širom Francuske se okupilo 100.000 ljudi u više gradova.

Skupovi su održani i u drugim zemljama, pre svega Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji, a najviši politički zvaničnici poput američkog predsednika Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel priključili su se osudama, kao i Arapska liga, njene brojne zemlje članice i Iran, kao i Al-Azhar, najistaknutija institucija sunitskog islama.

Napad su jednoglasno osudili zvaničnici raznih religija u Francuskoj. Predsednik Francuskog saveta muslimanskog kulta Dalil Bubaker rekao je da su napadi "udarac svim muslimanima".

Za 8. i 9. januar predviđeni su sastanci političkih lidera francuske sa Fransoa Olandom, predsednikom Francuske.

Napad kao promocija

Napad će dzihadističkim pokretima poslužiti kao propaganda i sredstvo za privlačenje novih pripadnika, upozorili su sutručnjaci za AFP.

Direktorka istraživačkog centra Karnegi za Bliski istok Lina Katib rekla je da je napad osmišljen tako da izazove šok, dok je cilj "spektakularnog izvođenja" da se pokaže uticaj džihadističkih pokreta u Evropi.

Napad potvrđue strahovanja Zapad od napada eksresmističkih grupa, posebno nakon uspona grupe Islamska država u Siriji i Iraku. Zapadne obaveštajne sluzbe su već upozoravale na opasnost od povratka hiljada dizhadista u Evropu nakon borbi.

Francuska je posebno ugrožena jer učestvuje napadima u Irak i ima vojne snage u pet zemalja u regionu. Islamska država je uostalom tokom prethodnih nekoliko meseci u više navrata pozvala pristalice da napadaju Francusku. Tako je portparol te organizacija Abu Mohamad al-Adnani u septembru pozvao pristalice dan apadaju "nevernike" u Francuskoj, a taj poziv je širen u video snimcima ove eksremističke grupe. Na napade u Francuskoj je pozvao i magazin Al-Kaide na Arabijskom poluostrvu Inspajer (Inspire), koji je upisao glavnog urednika Šarli Evdoa Stefana Šarbonijea, poznatog kao Šarb, na listu osoba koje trena ubii.

Direktorka Karnegija smatra da su karikature proroka Muhameda u ovom listu samo "izgovor" za napad kojim se privlači pažnja, i kojim će se poruka poslati svim drzavama koje učestvuju u borbi protiv Islamske države. Zbog toga su, po njenim rečima, napadači i iskoristili centralnu zonu u Parizu, jer takav napad ima jak simbolički značaj.

Stručnjak za terorizam iz SAD Maks Abrahams ocenio je da će napad u svakom slučaju poslužiti kao katalizator za privlačenje novih simpatizera za džihad.

"Ovaj napad će biti smatran uspehom. A kada terorističke grupe odaju utisak da pobeđuju, lakše pridobijaju nove članove", objasnio je on. Prema njegovim rečima, koristi će imati Islamska država iako nije direktno odgovorna za napad, a kao problem je ukazao i da će i ID i druge grupe smatrati taj napad kao uspeh koji treba ponoviti.

Neizvesne posledice

Rano je za procenu kako će se napad odraziti na društvo, kako u pogledu eventualnog jačanja ekstremne desnice u Francuskoj, tako i po pitanju slobode izražavanja.

Francuski predsednik Fransoa Oland održava konsultacije sa političkim liderima i poziva na nacionalno jedinstvo. Njegov glavni politički konkurent Nikola Sarkozi iz umereno desničarske Unije za narodni pokret kazao je da je spreman da političke razmirice ostavi po strani da bi se postiglo jedinstvo pred onima koji, kako je rekao, žele da unište civilizaciju.

S druge strane, liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marina Le Pen, koja se aktivno protivi imigraciji, kazala je da čeka da bude pozvana, i ocenila da je reč o isključivanju stranke koja ima podršku svakog četvrtog Francuza.

Karikature Šarli ebdoa prenete su u dnevnicima u Francuskoj ali i širom Evrope.

Međutim, danski list Jilands-Posten, koji je 2005. izazvao pravu krizu objavljivanjem karikatura proroka Muhameda, koje je nekoliko meseci kasnije u znak solidarnosti preneo Šarli ebdo, jedini je list u Danskoj koji 8. januara nije preuzeo karikature francuskog lista.

Policija je od 2005. više navrata sprečila napade na Jilands-Posten, a pojačane su i mere zaštite. Glavni urednik ovog lista Jern Mikelsen rekao je da je u odlučivanju da ne preuzme karikature Šarli Ebdoa imao u vidu i bezbednost.

"Istina je da bi za nas bilo potpuno neogdovorno da u ovom trenutku objavimo nove ili stare karikature proroka. Mnogi ne žele to da priznaju. Ja da, iako nerado. Jilands-Posten ima odgovornost prema samom sebi i zaposlenima", naveo je on u listu.

Druga dva velika dnevnika objavila su seriju karikatura a naslovnica Šarli Ebdoa.

Izvor: AFP

Foto: Be

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Strah od povratka "evropskih džihadista" u Evropu