Prebacivanje migranata do Evropske unije sve je sofisticiraniji biznis u kojem se koriste i Tviter, Fejsbuk i vajber, ali i lukavstvo krijumčara, kao i poznavanje međunarodnih i evropskih propisa. Migranti koji sanjaju o Evropi idu na sajtove društvenih mreža koje rade kao "turističke agencije", reklamiraju cene i nude savete za sigurna plaćanja. S druge strane, krijumčari ljudi koji šalju migrante na put preko Mediterana kupuju preko interneta stare teretne brodove za prevoz migranata. U 2014. u EU je nelegalno ušlo više od 276.000 migranata ili 155% više nego 2013. Među migrantima koji nelegalno prelaze granicu EU najviše je državljana Sirije i Eritreje a slede građani Avganistana, Malija i Kosova.

Informacije dobijene od migranata spasenih na moru "potvrđuju da se platforme na društvenim mrežama, poput Fejsbuka (Facebook) i Tvitera (Twitter), široko koriste za razmenu informacija o tome kako ilegalno ući u Evropsku uniju", navodi se u analizi koju su za EU uradili stručnjaci za bezbednost.

U dokumentu se ističu orginalnost i fleksibilnost krijumčara ljudi, s obzirom da ih je situacija u Libiji primorala da se odreknu te zemlje kao poželjnog polazišta.

Hiljade ljudi iz podsaharske Afrike spremno je, kako se navodi, da plati 2.000 evra za mesto u prepunom malom čamcu a bogatiji Sirijci bežeći od granatiranja izdvajaju 9.600 evra za mesto na zarđalom teretnjaku dok kriminalne bande iz Turske uzimaju deo profita.

Društvene mreže, koje su pomogle u širenju Arapskog proleća, sada su postale oruđe u rukama migranata i krijumčara. Mnogi preko zatvorenih grupa na Fejsbuku dele informacije o tome kako može nelegalno da se uđe u EU i kako da se, kada si već unutra, izbegnu vlasti.

"Potencijalni migranti razmenjenju informacije, od onih o rutama koje mogu da se koriste, preko informacija o azilu i uspostavljanju kontakta sa onima koji će ih voditi, do upozorenja na 'vodiče' koji iskorišćavaju migrante uzimajući im novac", navodi se u dokumentu EU u koji je uvid imala agencija AP.

Jedna Fejsbuk strana, sa više hiljada "lajkova", obezbeđuje kontakt preko vajbera (Viber) i votsapa (WhatsApp) sa istanbulskom "kancelarijom" u kojoj se obavlja plaćanje putovanja iz Turske u Grčku.

Na drugoj strani redovno se ažuriraju informacije o putničkim dokumentima koja se traže u više zemalja, uključujući Tursku.

Internet je dobar i da se preko njega kupi teretni brod koji će prevesti migrante preko Sredozemnog mora, kažu u agenciji EU za zaštitu granica Fronteks (Frontex) i navode da je od avgusta do Evrope pokušalo da stigne petnaestak teretnih brodova za koje se pretpostavlja da prevoze tražioce azila.

Samo u poslednjih nekoliko nedelja spaseno je više od hiljadu migranata u dva odvojena slučaja. Portparolka Fronteksa Izabel Kuper (Izabella Cooper) kazala je da je jedan od brodova kupljen "onlajn" na otpadu brodova.

I, mada krijumčari dele informacije "onlajn", malo je dokaza da daluju kao banda. Posade su iz različitih zemalja i analitičari Fronteksa nisu mogli da otkriju obrazac koji bi mogao da poveže krijumčare ljudi u neko veće kriminalno udruženje.

"Nema dokaza da su te mreže povezane. Možda je to samo nova poslovna prilika koju koriste neki u Turskoj", rekla je Kuper u telefonskom intervjuu iz Fronteksovog sedišta u Varšavi.

Gotovo 170.000 ljudi spaseno je na Mediteranu u 2014. godini ali ih je više stotina umrlo ili nestalo.

Granične vlasti EU bore se protiv raznih taktika, poput iskrcavanja migranata u čamce i bacanja motora u more kada se primete brodovi obalske straže. Prema međunarodnom pravu, obalska straža ima obavezu da brodove iz misija pretrage i spašavanja dovuče do evropskih obala.

Nedavno su krijumčari ljudi upotrebili još dramatičniju taktiku - poslali su brod Ezadin (Ezadeen), koji je plovio pod zastavom Sijera Leonea, punom briznom po uzburkanom moru prema italijanskoj obali i to sa stotinama ljudi zatvorenim unutra. Zatim su krijumčari napustili brod. Fronteksov brod uspeo je da dovuče Ezadin do Italije.

"To je kao na filmu. U stvarnom životu nikada ne bi mogao da zamisliš avetinjski brod koji ide punom brzinom a kamoli brod sa više od 360 ljudi", rekla je Kuper.

Dve rute

Nelegalni migranti do EU u najvećem broju stižu rutom kroz centralni Mediteran do juga Italije. Kako su pokazali novi podaci Fronteksa, tim putem je u 2014. stiglo 170.816 nelegalnih migranata u poređenju sa 45.298 u 2013. godini.

Centralni Mediteran je glavni put koji krijumčari koriste da nelegalno uvedu ljude u EU već gotovo deset godina. Uglavnom su to migranti koji stižu sa obale Libije i, u poslednje vreme, Egipta, i idu ka jugu Italije i Malti.

Poslednjih godina priliv migrnata kroz centralni Mediteran znatno je povećan, najpre nakon Arapskog proleća 2011. godine, a zatim zbog političke nestabilnosti i građanskog rata u Libiji.

Tu rutu ka EU najviše koriste državljani afričkih zemalja, posebno Eritreje, mada raste i broj Sirijaca koji tim putem idu u EU.

Druga ruta ide kroz istočni Mediteran do Grčke, Kipra i Italije i njome je u EU u 2014. nelegalno ušlo više od 50.000 ljudi prema 23.299 u 2013.

Tom rutom migranti morem idu iz Turske to obala Italije, Grčke i Kipra za razliku od kopnenog puta, odnosno nelegalnog prelaska granice između Turske i njenih suseda Grčke i Bugarske koje su članice EU.

Put istočnim Mediteranom mahom koriste sirijski i palestinski tražioci azila a slede Avganistanci, Iračani i sve više državljana afričkih zemalja.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Više od 7.000 pokušaja nelegalnih ulazaka u Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Skok broja zahteva za azil zbog sukoba
  
• 

  Vesti

  : EU pokreće operaciju spasavanja migranata na moru
  
• 

  Vesti

  : U porastu broj ilegalnih prelazaka granice u EU sa Balkana