Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španija ima potencijal da prebrodi krizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španija će verovatno uspeti da iz krize izađe sama, dok će Portugaliji pomoć Evropske unije možda biti neophodna, ocenila je glavni ekonomista Barklejs kapitala (Barclays Capital) za Francusku Lorens Bun (Laurence Boone). Španija je u sredu (5. januara) sa Kinom sklopila ekonomske ugovore vredne 5,7 milijardi evra, a Kina je najavila da će nastaviti da kupuje španske obveznice.
Bunova je za portal EurActiv.fr kazala da se Portugalija suočava sa manjkom produktivnosti, koji je posledica problema u razvoju tehnologije i obrazovanja. Ukoliko kamatna stopa za zaduživanje te zemlje ostane 6% ili poraste, za tu zemlju će biti lakše da zatraži evropsku pomoć nego da se sa krizom bori sama.
"Ukoliko stvari nastave da se odvijaju u ovom pravcu, Portugalija će teško izbeći zahtev za pomoć", ocenila je Bun. Ona je kazala da bi se rizik mogao izbeći uspostavljanjem fleksibilne kreditne linije, koja bi mogla da doprinese zaštiti od krize. Kao primer takve pozajmice navela je fleksibilne kredite koje je Međunarodni monetarni fond stavio na raspolaganje Poljskoj i Meksiku 2009. godine i koji nijedna od te dve zemlje nije iskoristila.
Kada je reč o Španiji, Bun se izjašnjava sa mnogo više optimizma. "Procenili smo gubitke Španije na 25 milijardi evra. Ukoliko se to duplira (moramo uzeti u obzir i neki drugi scenario) dolazimo do neto gubitka od 46 milijardi evra, što Španija može da izdrži ukoliko kamatna stopa ne premaši 7%. Situacija u Španiji je održiva", navela je ona.
Ukoliko bi se dogodilo da Španija mora da zatraži pomoć, u evropskom fondu za pomoć zemljama u krizi bilo bi doboljno novca. Taj mehanizam ima na raspolaganju 447 milijardi evra, a prema proceni Barklejsa, plan za pomoć Irskoj, Portugaliji i Španiji bi ukupno iznosio 414 milijardi.
Kina spremna da pomaže Španiji, ekonomijom jača politički položaj
Španija je u sredu (5. januara) sklopila desetak poslovnih ugovora s Kinom, dva dana pošto je kineski vicepremijer Li Kenćiang izjavio madridskom listu "El Pais" da će njegova vlada u znak podrške, nastaviti da otkupljuje državni dug Španije.
Ukupni sporazumi, vrednosti 5,7 milijardi evra, potpisani su u različitim oblastima – aviosaobraćaja, maslinovog ulja, finansijskih tržišta, kao i čuvenih španskih šunki. Sklopljeni su i sporazumi koji otvaraju kineski sektor energetike za španske kompanije. Najavljeno je i da će španski Institut za spoljnu trgovinu i Međunarodni pekinški centar za upravljanje brendovima osnovati Centar za špansku robu u okrugu Čaojang (Chaoyang)
Background Španija i Portugalija se smatraju "slabim karikama" zone evra, koja ima 17 članica. EU se bori da očuva stabilnost evro zone i do sada je odobrila zajmove Grčkoj i Irskoj ukupne vrednosti oko 180 milijardi evra. To nije uklonilo opasnost od širenja finansijske krize na druge zemlje.
Produbljivanje krize u Evropi pogodilo bi Kinu, sada po veličini drugu ekonomsku silu sveta koja ima masivne devizne rezerve, većinom u američkim dolarima. Peking smatra da je za stabilnost privrede sveta nužno postojanje bar dve vodeće svetske valute. Većina deviznih rezervi Kine potiče iz njenog ogromnog spoljnotrgovinskog suficita i štednje, što je sasvim suprotno stanju mnogih evropskih država.
Lideri Evropske unije dogovorili su u decembru da izmene Ugovor iz Lisabona da bi uspostavili Evropski mehanizam za stabilnost, odnosno fond za pomoć zemljama zone evra koje upadnu u tešku finansijsku krizu. Taj mehanizam trebalo bi da omogući veću budžetsku kontrolu i smanji opasnost da ekonomski jake zemlje plaćaju ceh manjka finansijske discipline nekih zemalja članica.
Poseta je umirila finansijska tržišta, pogotovo nakon najave da će Kina nastaviti da kupuje španski državni dug. "Kina je odgovoran, dugoročni investitor na evropskom finansijskom tržištu, a posebno u Španiji i imamo poverenja u špansko finansijsko tržište" i nastavićemo da kupujemo španski državni dug, kazao je kineski vicepremijer Li u uvodniku u španskom El Paisu, pre nego što je došao u Španiju.
El Pais je u četvrtak (6. januara) preneo da je Li u Madridu dočekan kao "novi gospodin Maršal", što je aluzija na američkog državnog sekretara Džordža Maršala čiji plan rekonstrukcije posleratne Evrope je pokrenut 1947. godine i omogućio je ponovno uspostavljanje privrede Zapadne Evrope.
Prema navodima El Paisa, Li je najavio da će Kina kupiti šest milijardi evra španskog duga. U tom listu je istaknuto da je Španija jedna od zemalja koje iznose najmanje kritika na račun kršenja ljudskih prava u Kini.
Li će nakon posete Španiji otići u Nemačku i Veliku Britaniju.
Kina vlasnik 10% državnog duga zone evra
Istraživač u londonskim Institutu za međunarodne odnose Čatam haus (Chatam House) Vanesa Rosi (Vaneša Rossi) procenila je da Kina u evropskim hartijama ima hiljadu milijardi dolara, iz čega proizlazi da Kina kontroliše više od 10% državnog duga "zone evra". Kina je takođe značajan kupac američkog državnog duga.
Kina smatra da su u svetu potrebne bar dve jake valute, ali je za stabilnost evra zainteresovana i iz drugih razloga, zato što bi produžavanje privredne depresije u Evropi i mogući raspad zone evra ugrozili njen direktan interes - Kina 25% izvoza plasira u Evropi.
Grčka, Portugalija i Španija su relativno mali trgovinski partneri Kine, ali njihova finansijska propast bi pogodila Nemačku koja je u prvom polugodištu 2010. kupila kinesku robu u vrednosti od 29 milijardi evra, a Kinu snabdela luksuznim automobilima, investicijama u industriju i tehnološki naprednom robom.
Nedavni kineski poslovi sa finansijski slabim članicama EU obuhvataju ulaganje u ključne sektore - luke i telekomunikacije, u šta investitori iz dugih zemalja nerado ulaze.
Dok bi to - po jednima - trebalo da ohrabri druge investitore, drugi strahuju da će kineska pomoć imati političku cenu.
Tako su se Grčka i Italija već založile da EU ukine embargo na isporuku vojnog materijala Kini, uvedenu 1989, posle krvavo ugušenih demonstracija u Pekingu. Analitičari kažu da Kina ne vrši direktan pritisak na te vlade da učine nešto u njenu korist, već do toga dolazi suptilnije: što je veća privredna saradnja Kine sa nekom zemljom EU, to je povoljniji položaj Kine u celini.
Ima i ekonomista koji u potezima Kine u EU vide manevar Pekinga da oslabi pritisak SAD koji od njega zahteva devalvaciju juana: Kini devalvacija ne bi smetala ako i dolar oslabi, a evro ojača. Tako bi prihod Kine od izvoza ostao manje-više nepromenjen - kaže Luc Karpovic (Lutz Karpowitz), strateški stručnjak frankfurtske banke "Komercbank" (Commerzbank).
Izvori: Beta i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
