Evropa je napustila svoje izvorne vrednosti, solidarnosti više nema, država blagostanja je napuštena, dok je neoliberalizam postao vladajuća dogma. U takvom okruženju pobeda grčke levičarske partije Siriza, koja pokušava da nametne drugačiji model u ovoj zemlji koja je na ivici bankrota, značajna je i za EU u celini i balkanske zemlje uključujući i Srbiju, a imaće odlučujući uticaj na razvoj levice u Evropi. Ovo su osnovne poruke koje je tokom posete Beogradu izneo direktor londonskog Birkbek instituta za društvene nauke i savetnik partije Siriza Kostas Duzinas. On je rekao da ni približavanje Rusiji ili Kini ne vidi alternativu. Srbiji je poručio da će u sadašnjem stanju stvari ukoliko pristupi EU pripasti takozvanom jugu ili periferiji, ali da će na evropskom putu sigurno imati podršku Sirize i njenog lidera Aleksisa Ciprasa.

Ovaj filozof, koji je u Veliku Britaniju otišao tokom takozvane pukovničke diktature i akademska zvanja i karijeru stekao u Velikoj Britaniji, sumornim tonovima opisuje stanje u EU danas.

Vrednosti poput solidarnosti su nestale, koncept države blagostanja je napušten, a na delu je liberalni kapitalizam kao vladajuća ideologija. Ideja jedinstvenog evropskog identiteta nije uspostavljena u stanovništvu. Jasna je podela između severa i juga Evrope, takozvane periferije. Postoji i jaz i između elita - političkih, poslovnih i medijskih - koje koriste pogodnosti, učestvuju u raznim odborima, koriste fondove, putuju i većeg dela naroda koji od toga nema ništa.

Pobeda Sirize na izborima prilika je da stvari krenu u suprotnom pravcu, tvrdi Duzinas, koji je kako sam kaže član ove partije bio i u trenucima kada je kao najveći izborni uspeh mogla da očekuje ulazak u parlament.

"Šansa će biti izgubljena ukoliko se ne iskoristi", rekao je Duzinas.

Političke elite su se školovale na istim školama i govore istim jezikom, pa je zbog toga nakon pobede Sirize na izborima u Grčkoj nastalo potpuno nerazumevanje ideja Sirize da kejnezijanskim merama koje uključuju investicije i podsticanje zapošljavanjaožive ekonomiju i izvujku zemlju iz krize. Nakon toga, otpočeo je svojevrsni "postmodernistički državni udar", odnosno pokušaji da se grčka vlada na svaki način obori ili diskredituje.

U tom kontekstu izneo je stav da rešavanje grčkog duga za EU predstavlja političko pitanje i da bi, ukoliko bi se rešavalo isključivo ekonomskim pristupom, bilo lako rešivo.

Naveo je da je udeo Grčke u evropskoj privredi 2% odsto, a dug od 185% BDP-a visok u odnosu na nacionalnu privredu, ali da u apsolutnom iznosu od 200 milijardi evra za Evropu ne bi predstavljao problem.

EU ipak nema alternativu

Kriza je produbila tenzije između Nemačke i Grčke, a Berlin, kako je istaknuto na skupu, s obzirom na ekonomsku težinu u Evropi, ima moć da Grčku osudi na bankrot. Duzinas je istakao i da su tenzije između Grčke i Nemačke primer kako u današnjoj Evropi, u kojoj su napuštene izvorne vrednosti i zavladao neoliberalizam nakon 1989, ekonomska kriza lako prerasta u etnonacionalističke sukobe.

Duzinas, sa druge strane, isključuje i okretanje ka nekim od moćnih partnera van EU, poput Rusije koja ima teritorijalne aspiracije i Kine koju opisuje kao sirovi kapitalizam pod vođstvom komunističke stranke. Saradnju sa ovim zemljama, naravno, ocenjuje kao potrebnu. Rešenje ne pružaju ni režimi poput Orbanovog u Mađarskoj sa antisemitskim karakterom.

Kada je reč o budućnosti Grčke, Duzinas je rekao da izlazak iz zone evra nije opcija, budući da bi to dovelo do dodatnog siromašenja stanovništva usled devalvacije.

Istakao je da je standard grčkog stanovništva opao za 35%, dok je nezaposlenost na nivou od 30%, a među mladima i 60%. Dodatni pad standarda izazvao bi masovno nezadovoljstvo, kazao je on.

Napuštanje EU i ne razmatra i ne bi bilo dobro ni sa ekonomskog stanovišta, budući da je na primer 80% trgovine Grčke sa članicama EU.

Šta dalje?

Iako je teško nametnuti ideju da postoji alternativa neoliberalnoj dogmi u Evropi, kako u Atini tako i u Beogradu i Londonu, Duzinas smatra da će Siriza uspeti jer je ulog toliko veliki da mora da uspe. Prema njegovim rečima, uspeh Sirize značio bi mogućnost preokreta i u drugim delovima Evrope, a reakcija ljudi u članicama EU je po njegovim rečima ohrabrujuća.

"Kada sam razgovarao sa ljudima u Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji... pitanje koje su nam stalno postavljali je 'kako možemo ovde da napravimo Sirizu'", što dodatno ukazuje da je to jednako značajno za Grčku kao za druge zemlje.

U ovom trenutku, međutim, Siriza se nalazi u položaju slabijeg borca na terenu, jer se suočava sa evro zonom i većim brojem zemalja uključujući ekonomski daleko moćnije. U takvoj situaciji opredelila se za "gerilski rat", odnosno za polako osvajanje svojih ciljeva, uz stalne pokušaje da dobije na vremenu.

Za sada je, uprkos tome što šef evro grupe i drugi u evro zoni nisu prihvatili da u Grčkoj postoji humanitarna katastrofa, pa nisu ni podržali mere za pomoć siromašnima, Siriza uspela da donese te mere.

Značaj ove mere, pored pomoći za 300.000 građana, jeste i u tome što se uspostavlja ideja da u Grčkoj postoji humanitarna katastrofa, pa se postavlja i pitanje moralne i pravne odgovornosti za sprovođenje politike koja je do toga dovela.

Pored toga, dobila je i zeleno svetlo da ne sprovodi nove mere štednje.

Duzinas je dodao da za sada Siriza nije uspela da ostvari plan za pokretanje privrede stimulativnim merama poput investicija, javnih radova i zapošljavanja jer su to mere kojima se povećava deficit, što u evro zoni ne žele da prihvate. To je zato odloženo za četiri meseca do isteka produženog programa sa poveriocima.

Sledeći koraci uključuju pokušaj da se na stranu Sirize pridobije i neka druga zemlja, poput Francuske, Španije i Italije, kao i da se pridobije pažnja i podrška javnosti u Evropi za pregovore i situaciju u Grčkoj. Cilj informisanja javnosti je da se mobilišu ljudi da se uključe u ovu borbu.

Kako do uspeha

Prema njegovim rečima, ne postoji unapred utvrđena definicija uspeha u uspostavljanju socijalističkog demokratskog društva u 21. veku niti kako to postići.

Kada je reč o putu do tog uspeha, kazao je da je potrebno čvrsto se držati načela i istovremeno biti surovo pragmatičan.

O tome koji je cilj izneo je, kako je istakao, isključivo lično mišljenje o tome da to treba da bude komunistički ideal, koji nema veze sa komunističkim partijama, koji se stalno pomera sa ostvarivanjem zadatih ciljeva. Za početak treba svima obezbediti hranu, krov nad glavom, obrazovanje i zdravstvo, a onda ići sve dalje kroz različite inicijative solidarnosti i uključivanja u ekonomiju.

Reč je o ciljevima koji se stalno pomeraju.

Na pitanje o evropskom putu Srbije, on je rekao da bi Srbija svakako pripala takozvanom evropskom jugu, odnosno periferiji, ali da bi vlada koju je formirala Siriza sigurno pružila punu podršku pristupanju Srbije.


Napisala: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj