Evropska unija je u subotu (8. januara) pokrenula godinu volontiranja, čiji cilj je da se građani 27 zemalja članica podstaknu da volontiraju, ali i da se ta oblast bolje uredi zakonom, bolje prepozna kao korisna i da se izdvoji novac za volonterske organizacije i pokrivanje troškova volontera. Procenjuje se da 100 miliona Evropljana volontira i da oni doprinose između 0,5% i 5% bruto domaćeg proizvoda zemalja članica. Volontiranje bi trebalo da doprinese oporavku privrede EU.
Godina volontiranja zvanično je otvorena na konferenciji u Budimpešti, glavnom gradu zemlje koja u prvih šest meseci ove godine predsedava EU. Nakon toga, kroz svaku zemlju članicu će proći "turneja" evropske godine volontiranja koja će trajati najviše 14 dana. U okviru godine volontiranja biće održane i četiri međunarodne konferencije – o priznavanju volontiranja, o njihovim zaslugama, o jačanju volonterskih organizacija i o budućim izazovima
Program "turneje volontiranja" trebalo bi da omogući povezivanje i razmenu iskustava volontera, ali i da doprinese rešavanju problema u domenu volontiranja. Među izazovima su manjkavosti u zakonima kojima se uređuje volontiranje i neusaglašenost među zemljama članicama, kao i manjak informacija i nadzora nad tim sektorom. Problemi su i način priznavanja rada i iskustva volontera, kao i obezbeđivanje novca za rad volonterskih organizacija, troškove i osiguranje volontera u trenutku kada većina zemalja smanjuje javnu potrošnju. U pojedinim zemljama problem je i stav javnosti prema volontiranju.
“Volonteri često rade bez ikakvog priznanja i vezanih ruku. Želimo da im odamo priznanje i da im odrešimo ruke”, najavila je potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding (Viviane) u decembru na predstavljanju Evropske godine volontiranja. Ona je najavila da će biti razgovora sa poslodavcima da više vrednuju volontiranje.
Turneju će pratiti po jednan volonter reporter iz 27 zemalja članica, čiji zadatak će biti da dve sedmice izveštava o volonterima iz neke druge članice.
Prema rezultatima istraživanja Eurobarometar, objavljenog u novembru 2010, 30% Evropljana volontira. Od toga 34% to čini u nekoj sportskoj organizaciji, 22% u kulturne, obrazovne ili umetničke svrhe, 17% u humanitarnoj organizaciji, 16% pri nekoj crkvi, 13% u sindikatu, dok je po manje od 10% njih angažovano na pomoći starima, u stručnoj organizaciji, političkoj stranci ili nekom drugom vidu volontiranja.
Prema podacima tog istraživanja, u volontiranju su najaktivniji Holanđani – 54% - dok su najmanje aktivni Grci – 12%. Od zemalja regiona istraživanjem su obuhvaćene Hrvatska i Makedonija, koje su ispod evropskog proseka od 29% građana koji volontiraju – u Makedoniji 20% a u Hrvatskoj 16%. Te podatke bi, međutim, trebalo uzeti sa izvesnom rezervom budući da se shvatanja o tome šta se podrazumeva pod volontiranjem razlikuju od zemlje do zemlje.
Istraživanje je pokazalo da među ljudima sa izraženim interesovanjem za politiku 45% volontira, što je znatno više nego među onima koje politika uopšte ne zanima – 18%. Takođe, procenat osoba koje volontiraju znatno je viši kod onih koji smatraju da pripadaju visokim društvenim slojevima nego među onima koji bi se svrstali nisko na društvenoj lestvici. Volontiranju su skloniji obrazovani od neobrazovanih i zaposleni od nezaposlenih.
Volontiranje kao način borbe protiv krize
Procenjuje se da se na svaki evro uložen u volontiranje vrati pet evra. Udeo volontiranja u bruto domaćem proizvodu najniži je u Slovačkoj, Poljskoj i Grčkoj – ispod 0,1% BDP, a najviši u Austriji, Holandiji i Švedskoj između 3% i 5%, podaci su Eurobarometra.
U Evropskoj uniji se smatra da bi Evropska godina volontiranja mogla da pomogne Uniji da izađe iz ekonomske krize. Poslanici Evropskog parlamenta su tu ideju portvrdili, ali su ukazali na opasnost da se neka radna mesta zamene volonterskim.
Kako je u decembru preneo portal EurActiv.com, poslanik evropskih liberala Marijan Harkin kazao je da "Evropa na volontiranje mora da gleda ne samo kao na društveno korisnu aktivnost, već i kao na efikasnu i održivu strategiju rasta, budući da je dokazano isplativo". Evropsku godinu volontiranja treba posmatrati kao "strategiju za jačanje ekonomskog oporavka Evrope koja traži male investicije koje se brzo vraćaju", kazao je Harkin. On je to potkrepio podacima istraživanja koja su pokazala da se na svaki evro uložen u volontiranje vraća pet evra.
Harkin je međutim upozorio da se mora odoleti izazovu da se radna mesta zamene volonterskim. "Budući da postoje pritisci na tržištu radne snage koji će se nastaviti u velikom broju zemalja članica, moramo paziti da volontiranje ne zameni postojeća radna mesta", kazao je on.
Evropska komisija je ukazala da volontiranje pomaže ljudima da steknu znanje, veštine i prošire krug poznanstava, što im pruža bolje šanse za zapošljavanje.
Zakon o volontiranju usvojen 26. maja 2010. godine. Njime je predviđeno da volonteri potpisuju ugovor o dobrovoljnom radu i da organizatori takvih aktivnosti moraju voditi evidenciju o volontiranju. Za nepoštovanje takvih propisa za organizatore volontiranja predviđene su kazne od 100.000 do 500.000 dinara. Najviše interesovanja za volontiranje mladi u Srbiji do sada su pokazali prilikom organizacije velikih međunarodnih manifestacija poput Univerzijade u kojoj je učestvovalo više od 1.000 volontera.