Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dali: Česte greške u bolnicama u EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.01.2011. |
|
|
|
|
|
|
U zemljama Evropske unije (EU) prilikom svakog desetog bolničkog lečenja nastaje šteta po pacijenta, rekao je evropski komesar za zdravstvo Džon Dali (John Dalli) u intervjuu za nemački dnevnik "Velt" (Die Welt) od ponedeljka (10. januara). Mnoge medicinske greške mogle bi da se izbegnu ako bi uprava u bolnicama bila poboljšana i ako bi se medicinsko osoblje stalno usavršavalo, rekao je malteški političar Dali.
"Mi tražimo da nadležne vlasti evidentiraju sve greške u medicinskom lečenju, da se olakšaju tužbe i obezbede odštete za oštećene pacijente", rekao je Dali.
Komesar za zdravstvo zahteva da se posebno strogo sprovode mere higijene u bolnicama u zemljama EU i ocenio da tu ne mogu da se tolerišu mere štednje, čak i ako mnoge zdravstvene ustanove jesu pod velikim finansijskim pritiskom.
Situaciju koja sada vlada u bolnicama u EU kada je o higijeni reč, Dali je ocenio kao "alarmantnu". U bolnicama se godišnje oko 4,1 milion pacijenata zarazi tzv. zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike (MRSA), a 37.000 ljudi umre od infekcije koju su dobili u bolnici, naveo je Dali.
Prema pisanju "Velta", nedovoljna higijena i zaraze izazvane otpornom stafilokokom veliki su problem i u nemačkim bolnicama. Stručnjaci već godinama nadležnim vlastima u Nemačkoj zameraju nedovoljnu brigu za bolničku higijenu i traže uvođenje propisa jedinstvenih za celu zemlju.
Background Procenjuje se da između 8 i 12% pacijenata u bolnicama EU pretrpi štetu tokom lečenja. Među najčešćima su infekcije (oko 25% štetnih posledica lečenja), greške u vezi sa izborom lekova, hirurške greške, problemi u funkcionisanju medicinskih uređaja, greške u dijagnostici, izostanak reakcije na rezultat testova.
Prema proceni Evropskog centra za prevenciju bolesti i kontrolu (ECDC), 5% bolničkih pacijenata dobije neku infekciju, što je ukupno oko 4,1 milion pacijenata godišnje u EU. Procenjuje se i da 37.000 ljudi godišnje umre od takve infekcije.
Veliki deo štete koji pretrpe pacijenti može se izbeći, ali primena strategija za njihovo smanjivanje varira od zemlje do zemlje.
Savet ministara EU je 1. juna 2009. usvojio Preporuku o bezbednosti paciienata, uključujući prevenciju i kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim ustanovama.
U Srbiji ne postoji zvanična procena o lekarskim greškama, a sudski procesi koji se pokreću da bi se utvrdila odgovornost lekara dugo traju, nekad i više od 10 godina.
Navodi se da bi odgovarajuća higijena mogla da bude obezbeđena samo ako bi svaka bolnica sa više od 450 kreveta zapošljavala lekara-stručnjaka za ovu oblast. Manje bolnice morale bi da imaju savetnike za higijenu. Svaka bolnica trebalo bi, smatraju stručnjaci koje citira "Velt", i da zapošljava medicinske sestre koje su završile posebnu jednogodišnju obuku u oblasti bolničke higijene.
Zaraze izazvane stafilokokom otpornom na antibiotike su u nemačkim bolnicama 20 puta češće nego, na primer, u Holandiji. Jedan od ključnih razloga jeste to što se zaraženi pacijenti u Holandiji blagovremeno i dosledno izoluju i udaljavaju od ostalih.
Pored toga, piše "Velt", pritisnute nužnošću da štede, bolnice kod pacijenata kod kojih se sumnja na zarazu izazvanu otpornom stafilokokom ne sprovode blagovremno antibiotske testove i time ne nalaze na vreme ni nužna sredstva protiv ove multirezistentne bakterije.
Prema istraživanju Eurobarometra iz 2010, oko 70% građana EU smatra da je u njihovim zemljama zdravstvena zaštita dobra. Taj procenat je najviši u Belgiji (97%), Austriji (95%) i Finskoj (91%), a najniži u Grčkoj i Rumuniji (25%) i Bugarskoj i Mađarskoj (28%).
Svaki četvrti Evropljanin (26%) smatra da su oni ili član njihove porodice pretrpeli štetne posledice tokom lečenja. Taj procenat je najviši u Švedskoj, Danskoj, Letoniji i Holandiji (između 40 i 50%), a najniži u Austriji (12%), Portugaliji (13%), Italiji i Bugarskoj (15%). Te podatke treba uzeti sa izvesnom rezervom jer nije tačno definisano šta se podrazumeva pod štetnim posledicama.
Svaki drugi građanin EU smatra da postoji opasnost od štetnih posledica lečenja, kako u bolnici tako i van nje. Kada je reč o bolničkom lečenju građani Grčke, Kipra i Letonije najviše se plaše tog rizika (više od 70% njih smatra da postoji rizik), a najmanje građani Austrije (19%) i Finske (27%).
Izvor: Beta i EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|