Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tvrda konzervativna linija u Varšavi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 "Probudili smo se u drugačijoj Poljskoj. Kakvoj? Ne znamo, a ne znaju ni birači koji su svoj glas dali Andžeju Dudi", izjavio je nakon izbora za novog predsednika Poljske opozicionog konzervativca, 43-godišnjeg pravnika Andžeja Dude, slavni nekadašnji disident Adam Mihnjik. Za Dudu je glasalo selo, nerazvijena istočna i centralna vojvodstva, tzv. Poljska B, imao je u kampanji i podršku sindikata i ljudi koji očekuju da će se predizborna obećanja u ekonomskom delu programa odraziti pozitivno na njihov standard. Na međunarodnoj sceni Duda se zalaže za agresivniju politiku prema Rusiji, vraćanje nekih nadležnosti nacionalnim državama, i vezivanje za SAD u pogledu bezbednosti. Mediji u Poljskoj ocenjuju da je Dudina pobeda ozbiljno upozorenje vladajućoj Građanskoj platformi uoči parlamentarnih izbora planiranih za jesen, a ocenjuju i da se ova stranka uljuljkala na vlasti.
Iako do kasne večeri 25. maja neće biti poznati zvanični rezultati drugog kruga izbora, 52% glasova po procenama, na osnovu anketa na biralištima, za Dudu bilo je dovoljno da mu protivkandidat, dosadašnji predsednik iz redova vladajućih liberala Bronjislav Komorovski, poražen sa 48% glasova, u večeri nakon izbora čestita na pobedi, a premijerka vlade Građanske platforme Eva Kopač obeća saradnju.
Mihnjikove reči odražavaju, s jedne strane, strepnje Evrope da pobeda kandidata iz druge lige konzervativne stranke Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog, inače saradnika pokojnog predsednika Leha Kačinjskog, znači nagoveštaj povratka nacionalističke, radikalno katoličke, sa tendencijom ka autoritarnom, evroskeptične i rusofobne Poljske iz vremena vlada braće Kačinjski od 2005. do 2007. godine, kada je premijer bio Jaroslav, a šef države Leh Kačinjski.
S druge strane, nadu seljaka, radnika, studenata, nezaposlenih i penzionera, takozvane Poljske B - sela i istočnih zaostalijih regiona, uz oko petinu nacije koja se oseća hronično kao gubitnik tranzicije, da će prosperitet privrednog tranzicionog buma koji je donela osmogodišnja vladavina poljskih liberala, biti pravednije raspoređen, a plodove tranzicionog uspeha neće ubrati samo preduzetnici, bogati i političke elite.
Izvrsna strategija kontroverznog lidera konzervativaca Jaroslava Kačinjskog da on propusti predsedničke izbore i na njih pošalje novo, malo poznato, mlado, energično lice sa suprugom i ćerkom zgodnim za američki stil predizborne kampanje i selfije s biračima, a sam sačeka jesenje parlamentarne izbore, gde će prema današnjoj potvrdi stranke, biti kandidat za premijera, urodila je na prvom koraku plodom.
Background Budući predsednik Poljske, evroposlanik za opozicionu konzervativnu stranku Pravo i Pravda, Andžej Duda zahvalio je u 24. naha uveče Poljacima što su ga izabrali na čelo zemlje kao glas Poljske da joj je potrebna promena i obećao da te čežnje neće izneveriti ali i da će na kraju mandata moći da kaže - bio sam predsednik svih Poljaka.
"Duboko verujem da smo u stanju da u našoj zemlji obnovimo zajedništvo. U stanju smo da zajedno poboljšavamo zemlju. Taj veliki posao ne može da obavi sam ni predsednik ni vlada ukoliko nemaju podršku društva. Predsednik kada je već izabran mora da služi narodu. Zato će vrata Predsedničke palate biti otvorena za građanske inicijative. One sa kojima se slažem ali i one u koje sumnjam ili sa kojima se neću slagati", kazao je Duda.
Na međunarodnoj sceni Duda se zalaže za agresivniju politiku prema Rusiji, pomoć Poljske Ukrajini u isporukama oružja a možda i u vojnicima, skeptičan odnos prema Briselu od koga Duda želi da se vrate neke nadležnosti nacionalnim državama, vezivanje bezbednosti Poljske za SAD, odbijanje nemačkih vojnika na teritoriji Poljske u eventualnim bazama NATO na njenoj teritoriji.
Na Balkanu se konzervativci bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog zalažu za ubrzan ulazak u EU, bez obzira na umor od proširenja a Duda je bio saradnik pokojnog poljskog predsednika Leha Kačinjskog koji je 2008. godine kritikovao poljsku vladu zbog hitrog priznanja nezavisnosti Kosova u strahu da to može Rusiji da posluži kao presedan za pordšku separatistima u Gruziji i Ukrajini. Leh Kačinjski je više puta izjavio da bi blokirao slanje poljskog ambasadora u Prištinu.
Za Evropu ali i Rusiju pobeda Dude je znak da Poljska skreće ka nacionalizmu i evro-
skepticizmu uz pretnju trzavica sa dva glavna suseda - Nemačkom i Rusijom, a analitičari upozoravaju da će glavne odluke, kao i kada je na čelu Poljske bio Leh Kačinjski, donositi bivši premijer i lider Prava i Pravde Jaroslav Kačinjski.
Andžej Duda izašao je 25. maja, kao i nakon prvog kruga izbora pre 14 dana, na ulazu metro, u centru Varšave da deli kafu i ćaska s Varšavljanima i nastavi da ih uverava da je upravo on oličenje njihove potrebe za promenom, koja je glavni krivac poraza Bronjislava Komorovskog i ceh za otuđenje političke elite Građanske platforme od običnog poljskog birača.
Energični pravnik sa Jagelonskog univerziteta u Krakovu na čelu Poljske velika je nepoznanica, pre svega, jer nije jasno da li je reč o smeni političkih generacija ili će, kao u vreme predsednika Leha Kačinjskog, sve glavne odluke autoritarno donositi moćni partijski šef, bilo kao premijer, bilo iz opozicije u senci - Jaroslav Kačinjski.
Ekonomska i socijalna obećanja Andžeja Dude i konzervativaca Poljacima na predsedničkim izborima, pre svega podrška porodicama, ukidanje penzione reforme i vraćanje stare, niže granice za odlazak u penziju, kako, po rečim Dude, Poljaci ne bi radili sve do smrti, politike zapošljavanja, posebno mladih, teška su prema procenama ekonomista skoro 72 milijarde evra, a realno je neizvesno gde bi tolika sredstva mogla da se nađu.
Veći uticaj u Dudinoj Poljskoj dobiće ionako moćna Poljska katolička crkva, i to njeno konzervativno krilo, inače nezadovoljno novotarijama pape Franje i spremno, kao i budući predsednik, da kažnjava vernike čak i za takve stvari kao što je pribegavanje veštačkoj oplodnji.
Brisel i Moskva strepe od tvrde linije
U Dudi, kao stražaru tradicionalnih, ultrakatoličkih vrednosti u Poljskoj, oličen je i evroskepticizam i nacionalizam poljskih konzervativaca, koji birače plaše Evropom koja nameće abortuse, istopolne brakove, borbom protiv klimatskih promena uništava navodno poljsku industriju a nateraće Poljake da pređu na evro.
"Poljska na evro može da pređe tek kada naše plate budu kao na Zapadu", kazao je tokom kampanje budući predsednik Duda.
Evropa, ali i Rusija strepe da ova prva uspešna generalna proba poljskih konzervativaca pred parlamentarne izbore na jesen znači i spoljnopolitički zaokret šeste najveće zemlje u Evropskoj uniji od pouzdanog partnera spremnog na kompromise ka naglašenoj rusofobiji, trzavicama s Nemačkom i gotovo isključivo vezivanje za SAD na planu bezbednosti i odbrane.
U Izraelu, ali ni u Evropi nije prošlo nezapaženo da je Duda prvi kandidat za predsednika koji je od 1995. godine izvukao antisemitsku kartu, kada je u kampanji optužio predsednika Komorovskog zato što je prilikom godišnjice jednog od ratnih pogroma Jevreja otvoreno priznao činjenicu da je tokom Drugog svetskog rata bilo Poljaka koji su zloupotrebljavali tragediju holokausta za potkazivanje Jevreja nacistima, pljačku imovine, pa i ubijanje.
Andžej Duda rođen je 16. maja 1972. godine u Krakovu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu Jagelonskog univerziteta, na kome je kao predavač neprestano na neplaćenom odsustvu otkako je ušao u politiku.
Dve godine do 2010. godine proveo je kao zamenik državnog sekretara u kancelariji tadašnjeg predsednika Leha Kačinjskog, 2011. učlanio se u stranku Pravo i Pravda, od 2013. do sredine 2014. godine i izbora za evroposlanika bio je portparol stranke.
Buduća prva dama Agata Kornhauser-Duda, koja je muža aktivno i uspešno podržavala u kampanji, nastavnica je nemačkog jezika a imaju 19-godišnju ćerku Kingu, koja je takođe donela poene u kampanji svom ocu.
Liberalna Građanska vlast kao debela mačka na kauču
Izbor konzervativca Andžeja Dude na izborima u poljskoj štampi je ocenjen kao ozbiljno upozorenje vladajućem liberalnom desnom centru na vlasti uoči izbora planiranih za jesen.
Dnevnik Polska d Tajms (Polska The Times) donosi ocenu da su “Birači rekli ‘dosta je’ Građanskoj platformi, partiji na vlasti već osam godina, bliskoj odlazećem predsedniku Komorovskom.
"Poljaci žele promene. Dali su žuti karton Građanskoj platformi, a postoji opasnost da joj daju i crveni karton na parlamentarnim izborima", ocenjuje ovaj list, koji tu stranku opisuje kao "grupu debelih mačaka, udobno zavaljenih na kauču".
Sličnu ocenu donosi i konzervativni dnevnik Žečpospolita (Rzeczpospolita) koji otvara pitanje koliko će izabrani predsednik biti nezavistan od svoje partije, konzervatinog i populističkog Prava i pravde (PiS) nekadašnjeg premijera Jaroslava Kačinjskog 2006-2007.
"Političari Građanske platforme su se navikli na vlast. Ona za njih nije obaveza već privilegija. Upravo su dobil lekciju", navodi Žečpospolita.
List levog centra Gazeta Viborča prenosi da će se na parlamentarnim izborima ove jeseni Građanska platforma još jednom "suočiti sa Pravom i pravdom, ojačanom ovom prvom pobedom, i u trenutku kada su mladi glasači iz velikih gradova očigledno napustili Građansku platformu".
Dnevnik podseća da je 2005. godine izbor Leha Kačinjskog, brata Jaroslava Kačinjskog, koji je poginuo u avionskoj nesreći u Smolensku u Rusiji 2010. godine, otvorio put da njihova evroskeptična i ksenofobna stranka preume vlast.
Izvor: Beta i AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
