Belgija je oborila rekord u Evropi po najdužem periodu bez vlade, koji je do sada držala Holandija sa 208 dana u 1977. godini. Najdužoj političkoj krizi u nekoj evropskoj zemlji ne nazire se kraj i nije isključena mogućnost da u Belgiji izbori budu ponovo organizovani. Politička kriza izaziva i zabrinutost na finansijskom tržištu zbog sumnji u sposobnost te zemlje da se izbori sa velikim javnim dugom.

Belgija nema vladu od parlamentarnih izbora održanih 13. juna 2010, a tekuće poslove već sedam meseci privremeno obavlja odlazeća vlada premijera Iva Leterma (Yves Leterme). Iako nema vladu, Belgija funkcioniše zahvaljujući i opštinskim i regionalnim vlastima i evropskim instancama.

Belgijska kriza je po svemu sudeći daleko od kraja, pošto je prošle nedelje podneo ostavku posrednik koji je trebalo da omogući postizanje dogovora između flamanskih i frankofonih partija koje se spore oko preuređenja federalnog ustrojstva zemlje, podele nekih bitnih finansijskih nadležnosti i rešenja za spor oko jezičko-izbornog regiona na periferiji Brisela.

Političar iz redova flamanskih socijaldemokrata Johan Vande Lanot (Lanotte) trebalo je da pronađe zajedničku osnovu prihvatljivu za sedam partija iz Flandrije, u kojoj se govori holandski, i frankofone Valonije, pošto su direktni razgovori propali u oktobru 2010. godine. Vodeća flamanska partija, nacionalistička Nova flamanska alijansa (N-VA) je, međutim, 5. januara odbacila njegov predlog, a Lanot je nakon toga podneo ostavku 6. januara. On je tada ocenio da će političari morati jednom da preduzmu korake u interesu prosperiteta zemlje.

Analitičari smatraju da postoji mogućnost da se organizuju novi izbori kako bi se izašlo iz krize. "Ako više ništa drugo nije moguće, morate glasati u demokratiji", ocenio je profesor na Univerzitetu u Gentu Karl Devos (Carl) i dodao da to nije suštinsko rešenje ali da ponekad stvari nakon izbora mogu da se poboljšaju.

Činjenica da još nema vladu nije sprečila Belgiju da, kako svi ocenjuju, efikasno predsedava Evropskom unijom u drugoj polovini 2010. godine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da Belgija neće moći još dugo da odlaže dugoročne odluke, jer će to na kraju usporiti neke investicione projekte, a finansijska kriza u evro zoni mogla bi da se proširi i na tu prezaduženu zemlju čiji dug iznosi gotovo 100% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Belgija je 8. januara potukla evropski rekord svog suseda Holandije koja 1977. godine nije imala vladu 208 dana. Ako do 30. marta ne izabere vladu, Belgija ima sve šanse da obori i svetski rekord koji sa 289 dana bez vlade drži Irak.

Politička kriza preti finansijskoj stabilnosti

Belgijska štampa piše da se zbog teške političke krize veoma pogoršalo poverenje investitora u kreditnu sposobnost Belgije.

Evropska komisija je u Briselu saopštila da ne planira posebne mere za stabilizaciju finansijskog položaja Portugalije i Belgije, a belgijski kralj Albert II zatražio je 10. januara od odlazeće vlade da pripremi budžet za ovu godinu i predloži manji deficit od onog koji je dogovoren sa evropskim vlastima.

Belgijski dnevnik "Morgen" 10. januara je objavio da je zbog činjenice da je Belgija već dugo bez vlade dospela na šesnaesto mesto, iza Libana i Rumunije, na spisku zemalja s najvećim finansijskim rizikom za ulagače. Belgijski list se poziva na ocene analitičkih finansijskih agencija, koje svakog tromesečja objavljuju spisak zemalja s rizičnim finansijskim deficitom.

Premija na rizik za kupovinu belgijski državnih obveznica, kojima se servisira javni dug, sad je udvostručena i iznosi između 220.000 evra i 250.000 evra na vrednost obveznica od deset miliona evra godišnje, navodi "Morgen". List dodaje da se stanje vidljivo pogoršava jer je Belgija pre samo devet meseci bila na "pristojnom" 53. mestu u svetu po oceni poverenja u njenu finansijsku stabilnost.

Svetska agencija za ocenu kreditnog rizika Standard end Purs (Standard&Poor's) u decembru је upozorila da će smanjiti rejting Belgije ako se politička kriza ubrzo ne reši.

Belgija je do sadа bila u stanju da uredno otplaćuje svoj dug i da državne obveznice prodaje na finansijskom tržištu uz sasvim prihvatljivu kamatu. Javni dug zemlje, ipak, iznosi blizu 350 milijardi evra, a to je 96% bruto domaćeg proizvoda.

Ministar finansija u odlazećoj vladi Didije Renders (Didier Reynders) rekao je polovinom decembra da će Belgija smanjiti javni deficit višе nego što je planirano. "Već početkom 2011. godine potrebno je preduzeti mere kako bi se odgovorilo na program za stabilnost Belgije koji predviđa smanjenje javnog deficita na 4,1% BDP u odnosu na 6% u 2010", rekao je Renders.

"Ono što ja predlažem jeste da idemo dalje i da се deficit smanji na 3,7% (BDP)", dodao je on.

Leterm je izneo iste projekcije, ali se belgijski premijer i ministar finansija ne slažu oko kapaciteta odlazeće vlade da ostvari taj program, pošto ima ograničene nadležnosti. Renders smatra da treba formirati privremenu vladu koja bi do leta preduzela budžetske mere i osnažila tržište.

Izvor: Beta, EurActiv.com i AFP

Povezani sadržaj