Korupcijski skandal sa takozvanim zlatnim boravišnim vizama koje Portugalija nudi stranim investitorima smanjio je interesovanje bogatih Kineza za 20%, saopštila je vlada u Lisabonu 25. maja. Iz vlade poručuju da žele uspeh ovog programa, uvedenog krajem 2012. godine. Do sada je u zamenu za investicije od 1,4 milijarde evra izdato 2.738 dozvola boravka u Portugaliji, od čega 1.909 Kinezima. Protivnici ovog mehanizma žale se da se ne zna poreklo novca, da je to pogodno za ulazak kriminalnih organizacija, ali ukazuju i da se ne ulaže u razvoj ekonomije već samo u nekretnine.

Portugalija je strancima spremnim da za ulaganje u tu zemlju zauzvrat ponudila takozvane zlatne vize. Budući da je Portugal član EU i šengenskog prostora, to omogućava kretanje i po drugim članicama EU.

Za zlatnu vizu dovoljno je izdvojiti najmanje 500.000 evra za kupovinu kuće ili apartmana, uložiti najmanje milion evra u Portugaliji ili otvoriti 10 radnih mesta. Moguća su i manja ulaganja u naučne ili umetničke projekte.

Za ovu šemu najzainteresovaniji su Kinezi. Od 2.378 dozvola do kraja aprila ove godine, 1.909 je izdato Kinezima, a daleko iza su Brazilci sa 86 viza i Rusi sa 79.

Međutim, sredinom novembra 2014. izbila je afera u vezi sa ovim programom. Portugalska policija uhapsila je 11 osoba, između ostalog tri Kineza, direktora portugalske granične policije i dva visoka funkcionera, u okviru šire mreže.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Migel Masedo je podneo ostavku, ocenivši da je afera oslabila njegov "politički autoritet".

Sumnja se da je kriminalna mreža naduvavala cene nekih nekretnina da bi postigla traženi prag, uzela marže, i zauzvrat ubrzala procedure za dobijanje viza.

Uprkos skandalu, zamenik premijera Portugalije Paulo Portas nedavno je rekao da je planirano da se nastavi ovaj program jer donosi novac zemlji.

"Bilo bi glupo da to zatvorimo i druge zemlje zarade taj novac", rekao je on.

Naprotiv, založio se za mogućnost popuštanja uslova za dobijanje zlatne vize - ulaganje od 350.000 u renoviranje zgrada ili umentničke ili naučne projekte, kao i popust od 20% za ulaganje u nerazvijene regione. Kako su preneli portugalski mediji ovog meseca, ove nove mogućnosti već su usvojene u portugalskom parlamentu, a sa njima su doneti i striktiniji propisi za poresku kontrolu prijavljenih.

Protivnici ukazuju da se ne zna poreklo novca, kao i da novac uglavnom troši na nekretnine, a ne na podsticanje privrede, dok mnogi korisnici čak i ne žive stalno u Portugaliji.

"Zlatne vize nisu dovele do investicija u privredu. Koriste se isključivo za kuppovinu nekretnina. Većina Kineza koji kupuju čak i ne žive ovde trajno", rekao je generalni sekretar portugalsko-kineske privredne komore Seržo Alveš za Dojče Vele krajem marta.

Na tržištu nekretnina u Portugaliji zabeležen je slom nakon izbijanja finansijske krize 2009. godine, sa padom cena od 30%. Zbog snažne tražnje stranih kupaca, cene su opet počeke da rastu, posebno u Lisabonu i Algarveu na jugu zemlje. Posrednici u trgovini nekretninama zato su zadovoljni programom,a Dojće vele prenosi i njhove izjave da Portugalija ionako nije industrijska zemlja, a turizam je važan za nju.

Levičarski savez u Portugaliji zatražio je ukidanje ovog programa. Po tvrdnji poslanika Žoao Semeda, ovaj program omogućava ulazak kriminala na mala vrata. On traži i preispitivanje novca koji je već uložen u zamenu za vize.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj