Čudne skraćenice, mnogo brojki, predlozi u vezi sa porezom na dodatu vrednost i penzijama, ali i oporezivanjem jahti: Grci će se na referendumu 5. jula izjašnjavati o vrlo tehničkim dokumentima, teško razumljivim nekome ko ne poznaje poresku politiku i zakone. Najnovija anketa u Grčkoj pokazuje da će se gotovo jednak broj građana na referendumu izjasniti za i protiv mera štednje, odnosno predloga međunarodnih kreditora za produžavanje pomoći Grčkoj. U međuvremenu, EU i Međunarodni monetarni fond su 2. jula pojačali pritisak na Grčku dok su aktivisti za i protiv predloga kreditora demonstrirali na ulicama Atine i Soluna.

Prema rezultatima ankete koje je 3. jula objavio list Etnos, 44,8% Grka će glasati za predlog poverilaca, a 43,4% protiv pri čemu se beleži blagi rast pristalica programa štednje. Procenat neodlučnih je i dalje visok i iznosi 11,8%. To je prvi put da je stopa građana koji će podržati predlog veća od onih koji će se izjasniti protiv otkako je grčki premijer Aleksis Cipras najavio održavaje referenduma u noći između 26. i 27. juna.

Ankete su do sada uglavnom pokazivale da će nešto više građana glasati protiv predloga, ali je razlika u stopi pristalica i protivnika predloga počela da se smanjuje već 28. juna kada su grčke vlasti najavile da uvode kontrole prometa kapitala u Grčkoj, što je pratilo zatvaranje banaka.


Grci se kroz 48 sati na referendum, bar ne formalno, neće izjašnjavati o ostanku u zoni evra ili o budućnosti vlade koju predvodi stranka radikalne levice Siriza, navodi se u analizi agencije Frans pres.

Na referendumu će biti postavljeno pitanje: "Da li treba prihvatiti plan sporazuma koji su 25. juna predložili Evropska komisija, Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF), a koji se sastoji od dva dela: 'Reforms for the completion of the current program and beyond' (Reforme za dovršetak sadašnjeg programa i nakon toga) i Preliminary debt sustainability analysis (Preliminarna analiza održivosti duga)".

Građani će moći da obeleže ili "ne prihvata se/NE" ili odmah ispod toga "prihvata se/DA".

Vlada premijera Aleksisa Ciprasa koja je pozvala građane da ne podrže program, ponudila im je da se izjasne o dva dokumenta koji su napisani na engleskom a zatim prevedeni na grčki.

Dokumenti sadrže uslove koje su poverioci postavili Grčkoj u zamenu za produženje finansijske pomoći do novembra koja se sastoji od 12 milijardi evra koje bi dobili od Evropljana i isplate MMF-a od 3,5 milijardi evra.

U međuvremenu, posle 25. juna pojavili su se i drugi predlozi, koji su uneli zabunu: nešto izmenjena verzija predloga poverioca koju je izneo Brisel i kontraponuda grčkih vlasti, kao i novi izveštaj MMF-a o grčkom dugu.

Pritisak MMF-a i EU

EU i MMF su pojačali pritisak na Grčku 2. jula, pošto je MMF objavio zabrinjavajuće podatke o javnim finansijama te prezadužene zemlje.

MMF je 2. jula objavio izveštaj u kome je prognozirao da će rast grčke privrede ove godine biti 0% umesto 2,5% a da pritom nije uzeto u obzir uvođenje kontrole prometa kapitala u Grčkoj. Ta institucija je ove prognoze objasnila političkim promenama koje su se "desile ranije ove godine", što je aluzija na dolazak Sirize na vlast u januaru.

MMF je dodatno uneo konfuziju, pošto je izneo porcene da će Grčkoj biti potreban novi program pomoći od EU u visini od 36 milijardi evra naredne tri godine, čak i da plan poverilaca prođe na referendumu. Izneta je i procena da će biti neophodno restrukturirati grčki dug a da će teret morati da podnese EU.

Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis je ocenio da izveštaj MMF-a daje za pravo grčkim vlastima kada je reč o dugu. On je rekao da taj izveštaj govori o neuspehu međunarodnog programa pomoći koji je na snazi od 2010. a koji je okončan 30. juna kada Grčka nije mogla da isplati ratu MMF-a od 1,55 milijardi evra.

Grčka vlada ne želi da zemlja izađe iz zone evra već smatra da bi odbacivanje predloga na referendumu osnažilo njene pozicije u pregovorima sa poveriocima.

Međutim, druga strana smatra da će izjašnjavanje protiv predloga značiti glasanje protiv evra. Čak je i francuski predsednik Fransoa Oland, koji je pokazivao najviše razumevanja prema Grčkoj, ocenio da će izjašnjavanje protiv predloga značiti ulazak u "nepoznatu zonu".

Predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblem je ocenio da se situacija pogoršala zbog ponašanja grčke vlade, dok je italijanski premijer Mateo Renci ocenio da Grčka neće izaći iz zone evra i da će učiniti sve da postigne dogovor.

Izjašnjavanje o vrlo stručnim dokumentima

Dokumenti o kojima će se izjašnjavati Grci su teško razumljivi nekome ko se ne razume u grčke zakone i međunarodne finansijske mehanizme niti poznaje i najmanje promene tokom krize koja traja od 2010.

Dokumenti su puni skraćenica, od onih osnovnih VAT i BDP (PDV - porez na dodatu vrednost i BDP - bruto domaći proizvod) do nejsanog MFAFA ("Master financial assistance facility agreement", što je zvanični naziv na engleskom programa finansijske pomoći Grčkoj) i VLT (skaćenica za "video lottery temrinal", mašine za klađenje u igrama na sreću).

Takođe, sve vrvi od brojki, bilo da je reč o PDV-u, budžetskim ciljevima, isplatama Grčkoj, ili predviđanjima odnosa duga i BDP-a.

Neka pitanja su relativno poznata javnosti, poput zahteva za sprovođenje budžetske discipline sa ciljevima do 2018. za primarni suficit u koji nije uključeno servisiranje duga.

Među pitanjima o kojima se dosta govorilo o medijima, jeste i sistem PDV-a sa tri stope - osnovna stopa od 23%, stopa od 13% za najneophodnije proizvode i 6% za lekove, knjige i pozorište.

Dobro je poznato i da poverioci traže smanjenje penzija, ograničavanje vojnih troškova i privatizaciju pre svega velikih grčkih luka.

Ovaj "popis" sadrži i niz preporuka, poput oporezivanja "brodova za rekreaciju" dužih od 10 metara, odnosno jahti, subvencionisanja goriva u poljoprivredi, preporuka u vezi sa cenama lekova, taksama za televizijske reklame ili reformom nacionalne statističke službe.

Ključno pitanje, koje je bilo u središtu Sirizine kampanje pred izbore, jeste reprogram duga, pa je Atina na izjašnjavanje građanima na referendumu podnela i "analizu" održivosti duga koju su pripremili poverioci.

Oni u dokumentu navode da se problem velikog duga ne može rešiti samo budžetskom štednjom, s čim se slažu gotovo svi ekonomisti, i razmatra efekat eventulanog ublažavanja uslova otplate duga, ali ne i mogućnost njegovog brisanja. U tom vrlo tehničkom dokumentu ne pominju se političke obaveze, koje je inače tražio Cipras.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčka ne plaši previše investitore
  
• 

  Vesti

  : Grčka uverava turiste da nema razloga za brigu
  
• 

  Vesti

  : Zbrka uoči bankrota Grčke
  
• 

  Vesti

  : Grčke banke u Srbiji stabilne