Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka ne plaši previše investitore
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka danas ne plaši investitore kao pre tri godine jer su banke i ekonomije u međuvremenu ojačale i izgradile sisteme odbrane za slučaj krize. Pored toga, većina investitora očekuje da do nekog sporazuma Grčke sa kreditorima ipak dođe. U međuvremenu Grčka se sprema za referendum na kome će se građani izjasniti za ili protiv sporazuma sa kreditorima odnosno za ili protiv reformi u zamenu za zajmove. Poverioci su prekinuli sve pregovore sa Grčkom o novom finansijskom paketu pomoći dok ne prođe referendum. Premijer Cipras smatra da će Grčka biti u boljoj poziciji u pregovorima sa kreditorima ako građani zaokruže "ne" njihovim zahtevima dok evropski zvaničnici i grčka opozicija upozoravaju da bi takav ishod mogao da bude isto što i odluka o izlasku iz zone evra.
Finansijska tržišta su 2012. godine bila zastrašena mogućnošću da Grčka dobije vladu levice, bankrotira i izađe iz zone evra. Takve bojazni spustile su u proleće te godine indeks akcija Standard i purs 500 (Standard & Poor's) za gotovo 10%.
Danas je u Atini na vlasti stranka radikalne levice Siriza, Grčka je propustila da plati ratu duga Međunarodnom monetarnom fondu a o budućnosti zemlje u zoni evra odlučivaće se, u izvesnoj meri, na referendumu 5. jula. Sve to izgleda ne brine previše investitore i cene akcija širom sveta 2. jula uglavnom rastu.
Takva smirenost među investitorima delom se objašnjava nadom da će Grčka na kraju postići sporazum sa kreditorima i da će Grci na referendumu prihvatiti zahteve poverioca i zadržati evro. Međutim, poverenje investitorima uliva i "odbrana koju je Evropa izgradila" u poslednje tri godine kako bi ograničila potrencijalnu štetu u krizama. Od pomoći je i unapređenje ekonomskih prilika u Evropi i Americi.
"Ako stvari izmaknu kontroli i Grčku izguraju iz zone evra, to treba da bude privremeno i umereno", kaže vodeći ekonomista Mudis analitiksa (Moody's Analytics) Mark Zandi.
"Ne mislim da će to biti veliki finansijski događaj ... Ne mislim da će to imati značajan uticaj na evropski rast", rekao je Zandi.
Ipak, neki analitičari i dalje brinu jer smatraju da bi tzv. Gregzit bio nepredvidiv a ono što ih najviše plaši je širenje panike ako Grčka izađe iz zone evra.
Međutim, kako se navodi u analizi agencije AP, Evropa i svet danas su u mnogo boljoj poziciji nego ranije da izbegnu najgore.
Manje pretnji
Pre tri godine investitore nije brinula samo Grčka. U to vreme razlog za brigu bile su i Portugalija, Irska, Italija i Španija, zemlje sa velikim dugom i ekonomijama u padu. Tada je spasavanje Grčke bilo samo jedan deo problema. Naime, da su svih pet zemalja proglasile moratorijum na otplatu dugova, bio bi to preveliki zalogaj za evropski monetarni sistem. Investitori su tada strahovali da bi Grčku, ako bi napustila zonu evra, mogle da slede druge zemlje u problemima, što bi predstavljalo pretnju za evropsku ekonomsku i političku uniju.
Investitori su u to vreme zahtevali velike kamate za dug zemalja sa najvećim problemima. Tako su kamate na državne obveznice otišle na nivo koji je iscrpljivao javne finansije i nanosio štetu i tako lomnim ekonomijama.
U rano proleće 2012. cena zaduživanja na desetogodišnje hartije dostigla je 11% za Portugaliju, 7% za Španiju i 6% za Italiju.
Zatim je u julu 2012. predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi (Draghi) obećao da će "uraditi sve što je potrebno" da sačuva evro upumpavanjem novca u finansijski sistem. Njegove reči ubedile su investitore i kamate su počele da padaju. Danas su, uz sve potrese u poslednje vreme, kamate na desetogodišnje državne obveznice Portugalije, Španije i Italije ispod 3%.
Unapređenje ekonomija
Kako se navodi, američka ekonomsija danas je u solidnom stanju, što znači da može bolje da apsorbuje potrese spolja. Kada su se problemi Grčke pojavili krajem 2009. SAD su tek počele oporavak od najteže recesije od velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka.
Kada se evropska dužnička kriza razbuktala 2012, američka ekonomija bila je usporena. Stopa nezaposlenosti u SAD tada je bila iznad 8% a danas je 5,5%.
I, što je još značajnije, perspektive evropske ekonomije se popravljaju - MMF prognozira da će 19 članica zone evra u 2015. ubeležiti rast od 1,5% nakon 0,9% u 2014.
Blok uživa i u prednosti velikog pada evra prema dolaru, što je pravi poklon za evropske kompanije koje prodaju svoje proizvode u inostranstvu.
Jače banke
Dugotrajna dužnička kriza takođe je bankama na globalnom nivou dala dovoljno vremena da smanje izloženost Grčkoj. Evropske banke sada imaju manje od 33 milijarde dolara zajmova i drugog novca pod rizikom u Grčkoj dok je na kraju 2009. suma dostizala 193,5 milijardi. I američke banke, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, smanjile su u istom periodu izloženost Grčkoj na 12,7 milijardi dolara sa 16,4 milijarde.
Evropski parlament je pak 2014. odobrio plan kojim se vlastima omogućava da mnogo brže zatvaraju banke u problemima, isplaćuju štediše i poverioce i izbegavaju skupe programe pomoći na račun poreskih obveznika. Cilj je da se smanji šteta u slučaju krize.
Tim planom je nadzor u najvećim bankama premešten sa nacionalnog nivoa na ECB. Sada ECB radi sa vladama kako bi naterali banke da nađu novac i opstanu ili ih zatvaraju.
ECB je, kako je Dragi obećao, upumpavala novac u evropski finansijski sistem. ECB se obavezala, i to i radi, da mesečno kupuje 60 milijardi evra vredne korporativne i državne obveznice sa ciljem da se spuste kamate i pomogne evropskoj ekonomiji.
U slučaju da se situacija sa Grčkom pogorša, ECB može da umiri tržišta tako što će kupovati još više obveznica i preplaviti tržište gotovinom.
Evropske vlasti takođe su pokrenule Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), fond za pomoć koji može da kreditira zemlje u problemima kada privatni investitori to ne žele.
"Evropa je već spremna za Gregzit", rekao je bivši grčki poslanik Andreas Andrianopulos na forumu u Vilson centru (Wilson) u Vašingtonu i dodao: "Bilo je mnogo drugačije 2012, kada Evropa nije bila spremna".
Varufakis odlazi, možda i vlada, ako Grci zaokruže da
Razrada strategije za dug Grčke, koji je oko 180% bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, postaje ključna tema pred referendum o predlozima kreditora.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis kaže da neće potpisati nikakav sporazum sa kreditorima ako ne uključuje i restrukturiranje grčkog duga. Istovremeno Varufakis najavljuje povlačenje sa funkcije ako Grci na referendumu glasaju za predloge kreditora.
Varufakis je rekao i da bi vlada Grčke mogla da podnese ostavku ako Grci u nedelju na referendumu glasaju za predloge poverilaca koji su uslov za nastavak kreditne pomoći, a ne protiv, kako traži vlada.
Premijer Grčke Aleksis Cipras rekao je u proglasu koji su preneli mediji da ostanak Grčke u zoni evra nije ugrožen, bez obzira na ishod referenduma o sporazumu s poveriocima.
Grci su, prema ispitivanjima javnog mnjenja, podeljeni oko referenduma - 46% namerava da zaokruži "ne" zahtevima kreditora a 37% "da".
U međuvremenu bonitetne agencije spuštaju i tako loš kreditni rejting Grčke.
Turističke kompanije pak javljaju o otkazivanju rezervacija za letovanje, penzioneri čekaju u redovima pred bankama da na šalterima podignu po 120 evra od junskih penzija a građani ispred bankomata za po 60 evra. Banke su inače zatvorene i ostaće zatvorene barem do posle referenduma.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
