Na dan kada Grčku deli samo nekoliko sati od bankrota, još je neizvesno da li će se postići kakav-takav sporazum u poslednji čas. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poslao je premijeru Grčke Aleksisu Ciprasu novu ponudu, koja bi omogućila da se u poslednji čas postigne sporazum o sprečavanju finansijskog kolapsa. Dok prema pisanju grčkih medija Cipras razmatra ponudu, iz Berlina poručuju da za ponudu ne znaju, kao i da je za sporazum sada kasno.

Prema izvoru iz Evropske komisije, Junker je Ciprasu u telefonskom razgovoru preneo kako se u poslednji čas može pronaći rešenje, a razgovor je obavljen na inicijativu Ciprasa.

Prema pisanju grčkog Katimerinija, Cipras razmatra ovu mogućnost, a deo članova vlade je pozvao Ciprasa da prihvati ponudu pod pristiskom zatvaranja banaka i isteka međunarodnog paketa pozajmica.

U glavnim crtama, nova ponuda predviđa da Cipas prihvati poslednji plan poverilaca od 27. juna, i da se obaveže da će pozvati Grke da prihvate taj tekst na rederendumu 5. jula. Cipras bi trebalo da u pisanoj formi poveriocima kaže da plan prihvata. Konketno, pismo bi trebalo uputiti Junkeru, predsedniku evrogrupe Jerunu Dejselblumu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Fransoa Olandu. To bi omogućilo da se organizuje sastanak ministara finansija zone evra, odnosno evrogrupe, na kojem bi se usvojila izjava na osnovu tog dogovora.

Prema pisanju Katimerinija, reč je o planu u kojem je PDV na hotelske usluge 13%, a ne 23%, što je bilou izbornom planu.

Plan bi uključio i „odgovor na finansijske potrebe zemlje i održivost duga“, naveo je izvor AFP-a iz Komisije.  

Međutim, nedugo nakon obelodanjivanja ovakve mogućnosti, nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je da ne zna ništa o toj ponudi. Ona je u Berlinu rekla da je sadašnji program pomoći Grčkoj već jednom produžavan i da ističe u ponoć.

„Nemam ozbiljnih indicija“ da bi se moglo dogoditi drugačije, navela je ona, dodavši ipak da su za nove razgovore sa Atinom „vrata otvorena“.

Jedva da ima novca za plate

Ono što je izvesno je da Grčka ne raspolaže novcem da bi isplatila dug Međunarodnom monetarnom fondu koji 30. juna u 1 posle ponoći po lokalnom vremenu (ponoć po vremenu u Srbiji) dospeva na naplatu.

To je potvrdio ministar finansija Grčke Janis Varufakis, koji je na pitanje novinara da li će Atina isplatiti ovaj dug odgovorio kratko „ne“.

Premijer Grčke Cipras već je 29. juna upozorio da njegova zemlja neće imati sredstva da vrati ovaj dug MMF-u zbog teške finansijske situacije nakon odbijanja kreditora da produže plan pomoći.

Stručnjaci smatraju da Grčka ima jedva dovoljno novca da isplati plete i penzije ovog meseca, i da za MMF svakako ništa neće preostati.

Ovo jeste izuzetan događaj, koji je tokom prethodnih meseci predstavljan kao veliki rizik za Grčku, ali je sada pao u drugi plan. Tako je francuski ministar finansija Mišel Sapen rekao da će obustava plaćanja MMF-u neće imati velike posledice, a rejting agencija Standard end Purz saopštila je još sredinom juna da neplaćanje duga javnim poveriocima nije bankrot u pravom smislu te reči.

Ima stvari važnijih od MMF-a

U EU se sada nadaju da će se na referendumu 5. jula Grci izjasniti u korist ponude kreditora. Oni su i povećali pritisak na birače, poručivši da bi odbacivanje ponude značilo okretanje leđa Evropi.

Lider Grčke Cipras je međutim relativizovao značaj glasanja, rekavši da bi odbacivanje ponude poslužilo samo da Grčka bude jača u nastavku pregovora, što znači da podrazumeva da bi se pregovori i tada nastavili.

Cipras nije odgovorio na pitanje šta će se dogoditi u slučaju da Grci daju podršku ponudi kreditora, rekavši da nije od onih koji ostaju na vlasti bez obzira na okolnosti.

Vlasti u Atini su, uostalom, ostavile mogućnost da ipak pozovu građane da podrže paket ukoliko bi dobile povoljnu ponudu u međuvremenu.

Ostaje nejasno da li bi i kako Grčka mogla da ostane u zoni evra ukoliko se sporazum ne postigne, a njen eventualni odlazak imao bi negativne političke posledice jer bi ukazao na nedovoljno jedinstvo, a povećao bi i podozrivost investitora prema drugim zemljama evro zone koje su podložne finansijskoj nestabilnosti.

Kontrola protoka novca sada se već mirno sprovodi, i Grci bez žurbe odlaze na bankomate po 60 evra po danu, na šta imaju pravo. Šalteri banaka otvoreni su za penzionere koji nemaju kartice.

Grčke vlasti pozivaju i turiste da ne odustaju od letovanja u Grčkoj, koja velikim delom živi od turizma.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčke banke u Srbiji stabilne
  
• 

  Vesti

  : Napuštanje evra ne znači izlazak iz EU
  
• 

  Vesti

  : Postoji li prostor za dogovor s Grčkom?