Arbitražni postupak između Slovenije i Hrvatske o Piranskom zalivu biće nastavljen uprkos aferi koja je izbila kada je u medijima otkriveno dogovaranje slovenačkog sudije u arbitražnom veću s predstavnicom slovenačke vlade. Taj sudija i vladina službenica dali su ostavke, a spor će biti nastavljen kada se izabere novi sudija. Ovaj granični spor je bio pretnja za pristupanje Hrvatske EU, a sporazum o arbitražnom rešavanju spora na sudu u Hagu sklopila je 2009. bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor sa tadašnjim slovenačkim premijerom Borutom Pahorom. Srbija takođe ima granične sporove sa susedima, a premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je 24. jula i mogućnost arbitraže sa Hrvatskom zbog Šarengradske ade na Dunavu ukoliko se dijalogom ne reši spor.

Slovenački sudija Stalnog arbitražnog suda u Hagu u graničnom sporu Hrvatske i Slovenije Jernej Sekolec podneo je ostavku 23. jula, a Slovenija ima rok od 15 dana da odabere novog sudiju kako bi se postupak nastavio.

Dnevnik Televizije Slovenija je 23. jula, nakon vesti o ostavci slovenačkog sudije, objavio nekoliko mogućih imena kandidata za mesto novog arbitra, a među najozbiljnijim je bivši ustavni sudija Ernest Petrič, koji je ranije već konkurisao za slovenačkog člana arbitraže

Razlog za ostavku je kršenje obaveze sudije o nepristrasnosti. Slovenački mediji objavili su transkripte komunikacije u kojima Sekolec i izaslanica slovenačke vlade za ovaj dosije Simona Drenik razgovaraju o taktici koju treba primeniti kako bi Slovenija dobila što povoljniji položaj.

Prema audio-zapisima, Sekolec je Drenikovoj prenosio detalje iz poverljive diskusije predsednika suda i ostalih arbitara i s njom osmišljavao kako uticati na ostale sudije. Tako joj je, između ostalog, rekao da je predsednik suda vrlo rano u postupku rekao da su "Slovenci dobili šta su hteli na moru" i da najmanje dve trećine Piranskog zaliva ide Sloveniji.

Spor se odnosi na Piranski zaliv u Jadranskom moru, kojem Slovenija pridaje veliki značaj budući da ima samo 46 kilometara obale. Ovaj spor je dugo ugrožavao pristupanje Hrvatske EU, a mogućnost da Slovenija uloži veto visila je u vazduhu kao pretnja.

Sporazumom Hrvatske i Slovenije iz 2009. predviđeno je uspostavljanje međunarodnog arbitražnog suda za određivanje granice na moru i kopnu, vezu Slovenije prema otvorenom moru i korišćenje relevantnih morskih područja. Arbitražni sud čini pet sudija - po jedan iz Hrvatske i Slovenije, a preostala tri su izabrana zajedničkim dogovorom s popisa arbitara Evropske komisije.

Odluka arbitražnog suda očekuje se u decembru.

Pusić: Nije važno kako su došli do transkripta

Nakon što su objavljeni transkripti razgovora Sekoleca i vladine službenice, ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić izjavila je da vlada razmatra sve mogućnosti, uključujući i izlazak iz arbitraže ukoliko se pokaže da je postupak do te mere kompromitovan.

Nekadašnja hrvatska premijerka Jadranka Kosor, koja je 2009. sa tadašnjim slovenačkim premijerom sklopila sporazum, ocenila je na svom tviter nalogu da usled afere taj sporazum više ne postoji.

Slovenačka vlada ogradila se od dela Drenikove. List Delo  od 24. jula prenosi reči premijera Mira Cerara da "vlada sa komunikacijom vladine službenice Simone Drenik i arbitrom Jernejem Sekolcem nije bila upoznata."

"To je bilo neprimereno… Slovenija će uvek zagovarati nezavisnost sudstva," rekao je on.

U Ljubljani se na ovo gleda i kao na špijunsku aferu, pa Delo postavlja pitanje kako su hrvatski i srpski mediji došli do transkripta. U komentaru na prvoj strani Delo u naslovu ocenjuje da je reč o "prljavim metodama", kao i da "to što su Sekolec i Drenikova razgovarali jeste problem, ali je to što Hrvatska prisluškuje - skandal".

Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić se osvrnulana takve stavove, rekavši da nije važno kako je zagrebački Večernji list došao do kompromitujućih snimaka koje potvrđuju kontakte slovenačkog člana Arbitražnog suda i slovenačke zastupnice pred sudom, već samo da li je to istina.

Problemi za Srbiju u najavi?

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se nada da će dijalogom i ozbiljnim razgovorom biti rešeno pitanje Šarengradske ade, jedne je od tačaka graničnog sporenja Srbije i Hrvatske.

"Nadam se da ćemo biti u stanju da sa Zagrebom to rešimo u dobroj veri na način dobrih komšija i suseda. Mislim da će za to postojati dobr volja i u Zagrebu i u Beogradu. Ako ne da ćemo imati snage da se zajednički dogovorimo da idemo na arbitražu", rekao je Vučić novinarima u Krupnju.

On je rekao da neke zemlje ne mogu koristiti različite principe za rešavanje graničnih sporova sa različitim zemljama.

"Ne mogu neke zemlje da u svojim političko pravnim sukobima oko granica koje imaju sa najmanje pet zemalja da imaju pet različitih principa. Dajte koristite bar jedan, pa da znamo šta mislite. A ne možete kada to imate sa Slovenijom ili kada to imate sa BIH da koristite dva principa, sa Crnom Gorom treći a sa Srbijom četvrti", rekao je Vučić.

Šarengradska Ada, ostrvo u Dunavu između Srbije i Hrvatske, jedna je od tačaka graničnog sporenja između dve države.

Izvor: Beta i AFP

Povezani sadržaj