Impresivna transformacija privrede Nemačke i Japana nakon poraza u Drugom svetskom ratu pre 70 godina naziva se istom rečju – čudo. Nulta godina bila je 1945, kada su i Japan i Nemačka bile opustošene ratom, a njihov razvoj do vodećih svetskih privreda započeo je pod patronatom saveznika koji su u prvo vreme zapravo zauzdavali razvoj. Politika je promenjena u kontekstu Hladnog rata.

Nulte odnosno 1945. godine Japan i Nemačka bile su opustošene ratom i do tada nezabeleženim nasiljem.

Japan je izgubio čevrtinu nacionalnog bogatstva, odnosno bruto domaćeg proizvoda, iz perioda pre rata. Ipak, Japan je uspeo da se do 1986. godine izdigne do ranga druge svetske privrede uz pomoć vrtoglavog rasta od 9% u proseku u periodu od 1955. do 1973. godine.

Zapanjujućem Japanu, kako je to u jednom članku 1962. godine na japanskom okarakterisano (odorokubeki Nihon) u Nemačkoj odgovara ekonomsko čudo – virtšaftsvunder (Wirtshaftsfunder) koje će se još brže uzdići odmah iza SAD već krajem 50-ih godina.

Neposredno nakon rata Saveznici su zauzdavali nemačke industrijske kapacitete, koncentrisane u Ruru na zapadu zemlje. Tako su na primer rasparčali kompaniju IG Farben koja je proizvodila gas ciklon B korišćen u logorima smrti. Na sličan način su američki okupatori u Japanu preko generala Daglasa MekArtura (Douglas MacArthur) rasformirali neke velike konglomerate (na japanskom zaibacu).

Hladni rat je doneo promenu politike, kada je prioritet dat ekonomskom jačanju radi suprotstavljanja „komunističkoj pretnji“.

Amerikanci, Britanci i Francuzi su 1948. godine u tri nemačke zone pod njihovom kontrolim uveli nemačku marku i krenuli u borbu protiv inflacije. Isto je bilo u Japanu pod kontrolom bankara Džozefa Dodža (Joseph Dodge) koji je stegnuo kaiš za potrošnju.

Donacije samo jedan od faktora za uspon

Odlučujuću ulogu će odigrati ogromna finansijska pomoć u vidu Maršalovog plana za Evropu, što je ogroman program od 13 milijardi dolara, pretežno donacija.

Savezna republika Nemačka, nekadašnja Zapadna Nemačka, osnovana 1949. godine, dobila je 1,5 milijardi dolara. Istočna odnosno Demokratska republika nemačka, saveznik SSSR koji je osnovan iste godine, nije koristila ova sredstva jer je Staljin odbio američku pomoć.

Ovaj „znatan iznos novca je pokrenuo ekonomsku obnovu“ zapadne Nemalke, ali je bio tek jedan od faktora, rekao je za AFP profesor istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu Arnd Bauerkemper.

On je ukazao na značaj industrijske moći ove zemlje u sektorima automobilske industrije, hemije i elektronike, kao i priliv radne snage kao posledica proterivanja 13 miliona Nemaca iz istočne Evrope nakon rata. Brisanje 60% nemačkog duga 1953. u Londonu doprinelo je tome da zemlja izađe iz teške ekonomske situacije.

Tokom „30 slavnih godina“ (1946-1975) socijalna tržišna privreda koju su posdstakli konzervativni kancelar Konrad Adenauer i njegov ministar privrede Ludvig Erhard koji će ga i naslediti na funkciji donela je Saveznoj Nemačkoj gotovo neprekidan period blagostanja i prosperiteta, sa rastom koji se kreće oko 7% godišnje, nezaposlenost u padu sa 11% u 1950. do 0,7% u 1965, što je trajalo sve do naftnog udara 1973. godine.

U Japanu razvoj "na mišiće"

Japanski privredni oporavak je isto tako čudesan. Kako akademac Tag Marfi navodi u nedavnom deu pod nazivom Japan i okovi prošlosti (Haoab and the Shackles of the past) ta razliku od Nemačke nad kojom su bdela četiri saveznika, Japan oporavak organizuje pod kontrolom SAD koji preuzimaju brigu i za bezbednost zemlje.

Japan se oporavio uz velike napore, čak i ako je korejski rat od 1950. do 1953. dao zamah japanskim firmama, sa velikim amerilkim narudžbinama.

„Za ime sveta, prošao je posleratni period“ poručila je japanska vlada 1956. godine. četiri godine nakon odlaska okupatora,  u svojoj beloj knjizi ekonomije. Ovaj moto za angažovanje značio je da je prošlo vreme za kukanje i da treba zasukati rukave.

Vizionar i planer u Ministarstbu industrije (Miti) angažovao je banke i preduzeća, veoma solidarne „institucije poput porodice, plemena ili verske fondacije“. Ovo važi za konglomerate (Micubiši, Sumitomo...), manje firme stvorene pre rata poput Tojote ili Macušite (današnjeg Panasonika) ili nove firme poput Sonija i Honde.

„Preduzetnici su želeli da ulažu i inoviraju, bili su spremni da preuzmu rizik jer su osećali da je napokon nakon dugih godina rata kucnuo njihov čas“, rekao je profesor ekonomije na univerzietu za upravljanje u Niigati na severozapadu Japana Ivan Celiščev.

Dodao je da je okruženje bilo pogodno, sa pripremama Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine i sa izuzetno pogodnim ljudskim resursima, „motivisanim i disciplinovanim radnicima koji žele da budu korisni kompaniji“. Efekat je dodatno uvećan jedinstvenim sistemom doživotnog zaposlenja, napredovanjem po stažu i sindikatima spremnim za saradnju.

Ovaj model čija ograničenja se danas vide omogućio je bogaćenje Japana pre nego što je zamah prekinut pucanjem mehura na berzi i tržištu nekretnina početkom 90. godine.

Japan, danas treća ekonomska sila na svetu (iza SAD i Kine), teži da povratii nekadašnji sjaj, dok se Nemačka može pohvaliti ulogom lokomotive u Evropi.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Razlike između istoka i zapada Nemačke još postoje
  
• 

  Vesti

  : Nemački par vratio svoj deo ratnog duga Grcima