U Francuskoj nijedno preduzeće nije do sada kažnjeno zbog podmićivanja u inostranstvu iako ta zemlja već 15 godina raspolaže odgovarajućim propisima. Pojedini stručnjaci zbog toga preporučuju francuskom pravosuđu da se ugleda na američko, odnosno da uvede mogućnost vansudskog poravnanja za takve slučajeve. Drugi, međutim, takvo rešenje smatraju moralno spornim jer bi rukovodioci odgovorni za korupciju ostali na svojim položajima, iako bi kompanije platile velike sume na ime kazni.

Francuska je 1999. godine predvodila napore u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za donošenje konvencije za borbu protiv korupcije u inostranstvu kojom se poziva na efikasno kažnjavanje podmićivanja stranih zvaničnika i službenika.

Međutim, od tada Francuska nije ostvarile veće rezultate na tom planu zbog čega je redovno kritikovana u izveštajima. Samo je grupa za tehnologije u oblasti vazduhoplovstva i odbrane Safran proglašena krivom za to delo, ali je presuda u žalbenom postupku poništena. Sedam osoba je osuđeno na uslovnu kaznu zatvora i novčane kazne koje nisu prelazile 20.000 evra.

S druge strane, u SAD kazne, u skladu sa američkim zakonom o podmićivanju u inostranstvu, samo pljušte kada je reč o francuskim preduzećima. Američko pravosuđe je tako kaznilo kompaniju za naftnu tehnologiju Teknip (Technip), kompaniju u oblasti telekomunikacija Alkatel-Lusent (Acatel-Lucent) i naftnu kompaniju Total.

U najnovijem slučaju, industrijska grupa Alstom je u decembru 2014. pristala da plati kaznu od 772 miliona dolara pošto je prihvatila krivicu za davanje miti u visini od 75 miliona dolara javnim službenicima širom sveta.

Francuskim preduzećima je u interesu da se postupak odvija u Francuskoj umesto da se suočavaju sa skupim tužbama u inostranstvu, rekla je u nedavno organizovanoj raspravi Korin Lagaš, članica vodećeg francuskog udruženja poslodavaca, Medef. "Francusko pravosuđe nam je takoreći poslednje utočište", priznala je ona.

"Za sve u Francuskoj je ponižavajuće to što naše pravosuđe nije u stanju da radi svoj posao već to moraju drugi", kaže predsednik francuskog ogranka Transparensi internešenala (Transparency International) Danijel Lebeg.

Vansudsko poravnanje kao rešenje

Da bi se to ispravilo, TI predlaže da se u francusko pravosuđe uvede nova, jednostavnija i efikasnija procedura slična onoj u SAD koja bi podrazumevala vansudsko poravnanje. "Iskustvo pokazuje da se poravnanje postiže brže, da je jednostvanije za kompaniju i zato efikasnije", rekao je Lebeg.

U skladu s tim postupkom, preduzeća bi bila kažnjena novčanom kaznom i podvrgnuta poveri poslovanja u skladu sa etičkim principima. Kompanije bi žrtvama nadoknadile štetu i vratile nelegalno stečeni profit. U zamenu za to, postupak protiv kompanije bi bio obustavljen bez mogućnosti podizanja optužnica protiv pojedinaca.

Prema podacima OECD, na svetskom nivou 69% slučajeva prekogranične korupcije rešava se van sudova.

SAD su počele da koriste vansudsko poravnanje tokom borbe protiv širenja narkotika među mladima 1970-tih godina kako deca ne bi završavala u zatvorima. Ta praksa je oživljena 1990-tih kada je počelo suzbijanje korupcije, u nameri da se preduzeća ne unište povlačenjem po sudovima.

Veliki međunarodni slučajevi, poput Alstoma, rešeni su na taj način.

Velika Britanija, Nemačka i Švacjarska su takođe uvođenjem tog postupka postale uspešnije u borbi protiv korupcije.

Nedostatak političke volje i resursa

Neki stručnjaci, međutim, smatraju da nije problem u pravnom okviru u Francuskoj. "Francuski zakon je sasvim dovoljan i u mnogo čemu bolji od zakona u drugim zemljama, uključujući SAD", kaže Severin Virc iz americkcog udruženja Trejs internešenal (Trace Internaitonal).

"Problem potiče od nedostatka političke volje i nedovoljnih resursa organa nadležnih za primenu zakona koji nemaju ni finansijske bi ljudske kapacitete", rekao je on.

Da bi nadomestilo nedostatke, francusko pravosuđe je u martu 2014. dobilo "finansijsko tužilaštvo" specijalizovano za istrage o korupciji. Šefica tog tužilaštva Elijan Ulet takođe tvrdi da ne raspolaže dovoljnim kapacitetima, pre svega da joj nedostaju ljudi, što za sobom povlači odlaganje istraga.

Osim tih materijalnih problema, predlog TI bavi se i "suštinskim problemima pravosudne kulture" u Francuskoj, rekla je ona. Kako je istakla, u SAD postoji mnogo praktičnija vizija, dok francusko pravosuđe nastoji da poštuje ili pokušava da poštuje određene principe nasleđene iz doba Prosvetitetljstva, poput prikupljanja dokaza.

S druge strane, postavlja se pitanje koliko bi vansudsko poravnanje bilo moralno opravdan. "Alstom će možda platiti orgomnu kaznu, ali rukovodioci koji su na kraju odgovorni za takvo ponašanje, ostaju na svojim položajima", kaže Letisija Lieber iz organizacije Šerpa, sa sedištem u Parizu, koja okuplja advokate i pravnike.

"Mi nismo protiv uvođena poravnanja u Francuskoj... ali moramo osigurati da će zbog toga kompanije zaista promeniti ponašanje i odgovrnije postupati", rekla je ona. "U suprotnom, preduzeća će na to (kazne) gledati kao na trošak poslovanja", dodala je ona.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumunski premijer optužen za korupciju
  
• 

  Vesti

  : GRECO: Srbija još da radi na suzbijanju korupcije