U Hrvatskoj se 8. novembra održavaju prvi parlamentarni izbori od ulaska zemlje u EU, na kojima će birači prvi put u modernoj istoriji zemlje imati pravo da daju prednost pojedinačnom kandidatu na listi. Istraživanja blagu prednost daju levičarskoj koaliciji Hrvatska raste na čelu sa sadašnjim premijerom, liderom Socijaldemokratske partije Zoranom Milanovićem, čijoj popularnosti je pogodovala migrantska kriza. Ni Milanovićeva ni druga velika lista, konzervativna Domoljubna koalicija HDZ-a na čelu sa bivšim šefom obaveštajne službe Tomislavom Karamarkom ne daju konkretna i kredibilna rešenja za ključno pitanje – podsticanje privrede. Poslednji dan kampanje je 6. novembar, a predizborno suočavanje na HRT-u je otkazano zbog stava Državne izborne komisije da je odabir gostiju proizvoljan, i odbijanja ove javne televizije da dopusti mešanje u uređivačku politiku.

„Hrvatska radiotelevizija poštuje tu odluku Državne izborne komisije, ali smatra da se njome dovela u pitanje samostalnost uredničkih odluka te zakonom i pravilima zajamčena nezavisnost javnog servisa", navodi se u saopštenju HRT-a koji je kako navodi pozvao predstavnike pet stranaka koji su po istraživanjima javnog mnjenja najjače i mogle bi biti važne u formiranju vlade nakon izbora.

Istraživanje agencije Ipsos Plus na uzorku od 4.000 ljudi za prviatnu Novu TV daje blagu prednost levičarskoj koaliciji Hrvatska raste koja bi mogla da dobije 60 mesta dok bi konzervativcima pripalo 57 poslacnika od ukupno 151.

U Zagrebu je 5. novembra održan skup konzervativaca na kojem se okupilo oko 15.000 simpatizera, čiji lider Tomislav Karamarko iz HDZ-a je glorifikovao predvodnika borbe za nezavisnost Franju Tuđmana kao „oca nacije“ i rekao je da su u stranci srećni i ponosni što su nasledili njegovu doktrinu.

„Ovo je borba za Hrvatsku! Ja ću kao premijer služiti domovini jer je volim“, rekao je okupljanima Karamarko.

Lider opozicije je ne mnogo harizmatičan 56-godišnjak, nekadašnji šef obaveštajne službe, koji neprekidno insistira na „autentičnom patriotizmu“ i poziva se na rat za nezavisnost i Tuđmana. Postoje i sumnje u iskrenost ovih navoda s obzirom da je Karamarko, jedan od osnivača HDZ-a, od 1993. godine dosta lutao i prihvatao raznolike političke opcije, da bi se tek 2011. vratio svojoj partiji.

Šef obaveštajnih službio bio je od 2004. do 2008. u konzervativnoj vladi, a na čelo HDZ-a došao je 2012. godine nakon korupcijskih skandala koji su se pre svega odnosili na Iva Sanadera.

Karamarko je u kampanji odbio da učestvuje u televizijskoj debati sa glavnim suparnikom, odlazećim premijerom Zoranom Milanovićem, što su mediji i analitičari protumačili strahom da bi tako otkrio nedovoljne kompetencije kada je reč o administrativnim pitanjima u odnosu na Milanovića.

Mlanović (49) je samouvereni i ambiciozni političar na kojeg se gledalo kao na zvezdu nove generacije političara. Obrazovan je i dobar govornik i brzo se uspeo na lestvici partije SDP na čijem se čel nalazi od 2007. godine. U radno iskustvo ovaj pravnik ukljućuje rad u ministarstvu spoljnih poslova k ao i mesto savetniak u hrvatskoj misiji pri NATO i EU u Briselu od 1996.

On međutim nije uspeo da sprovede neophodne reforme za podsticanje privrede koja je u gotovo neprekidnoj recesiji od 2009. godine. Nasledio je doduše tešku situaciju, obeleženu sveprisutnim klijentelizmom.

U tom pogledu  mu je sa stanovišta izbornih rezultata pogodovala migrantska kriza koja je izbila sredinom septembra, kada je kroz Hrvatsku prošlo 300.000 izbeglica, što je skrenulo pažnju s neuspeha vlade za sprovođenje ekonomskih reformi.

Migracije oživele Milanovića

Stopa nezaposkenosti  Hrvatskoj u setpembru je iznosila 16,2%, a 43,1% među mladima, a javni dug je gotovo dostigao 90% bruto domaćeg proizvoda, što Hrvatsku svrstava među najsiromašnije privrede.

Ekonomska aktivnost ove godine polako oživljava, ali analitičari ukatuju da dva glavna rivala na izborima nisu ponudila kredibilno rešenje a efikasni oporavak ekonomije, ali i za rešenje problema neefikasne i preuveličane administracije.

„Vlada je dobila priliku da ta kriza u drugi plan suzbije sve druge teme“ predizbornih rasprava, rekao je nezavisni politički analitičar Davor Đenero.

Milanović je prema migrantima pokazao empatiju, istovremeno zauziamjući čvrst stav prema susednim zemljama, pa je osudio Mađarsku za zatvaranje granica a kritikovao je i Srbiju zbog načina sučavanje sa krizom.

„Nakon mandata koji je bio čist neuspeh pre šest meseci se činilo da je Milanović politički mrtav. Sada se čini da je u izvesnoj meri oživeo“, kazao je Đenero.

Karamarkova opozicija je takođe želela da igra na karzu migranata, ali u tome nije imala  uspeh.

„Bilo je zanimljivo videti kako su svi rivali pokušali da iskoriste migrantsku krizu, a nisu ustvari znali kakve stavove će javnost dobro primiti“, kazao je specijalista za jugoistočnu Evropu na Univerzitetu u Kembridžu Josip Glaurdić.

Na 166 izbornih lista ugkavnom stranačkih upisano je više od 2.300 kandidata, od kojih se bira njih 151 neposredno tajnim glasanjem na četiri godine. U 10 izbornih jedinica bira ih se po 14, dijaspora bira tri zastupnika u zasebnoj 11. jedinici, dok pripadnici nacionalnih manjina imaju izdvojenu 12. jedinicu sa ukupno osam zastupnika.

Ovo je prvi put da će birači moći da iskoriste takozbani preferencijski glas, odnosno da na listi za koju glasaju zaokruže i kandidata kojem daju prednost. Oni kandidati koji osvoje najmanje 10% glasova sa svoje liste imaće prednost u odnosu  na ostale kandidate.

Izvor: AFP, Hina i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj