Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Renci: Nemačka previše odlučuje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šef italijanske vlade Mateo Renci (Matteo Renzi) uoči svoje posete Nemačkoj 28. januara jasno je stavio do znanja da se protivi preteranom uticaju Nemačke u odlučivanju u EU, i da ovu zemlju ne smatra žrtvom EU. Na listi sporenja Nemačke i Italije su efikasnost odgovora Italije na migrantsku krizu, gasovod Severni tok koji Nemačka želi da pogura, kao i stav Berlina o potrebi strogih mera štednje. Neki analitičari strahuju od mogućeg pogoršanja odnosa Berlina i Rima.
"Prošlo je doba kada je Italija skidala kapu idući u Brisel ", poručio je Renci još sedinom januara nakon jednog spora sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude Juncker), a ovakav borbeni duh potvrđuje i u odnosima s Nemačkom.
Nakon što je Nemačka odbacila evropski plan garancija za bankarske depozite, Renci je rekao da ne treba verovati da Nemačka sve daje za Evropu, kao što ponekad izgleda spolja.
Od tada se situacija u odnosima dve zemlje primirila, ali to ne znači da je Renci potpuno spustio loptu, a lista optužbi na račun Brisela i Berlina se prethodnih sedmica produžila.
U Rimu su loše prihvaćene kritike EU, na čelu sa Nemačkom, na račun sporosti italijanskih vlasti da uspostave trijažne centre za tražioce azila (takozvane hotspot), u kojima bi se radvajali oni koji imaju uslove za podnošenje zahteva od ekonomskih migranta kojima sleduje deportacija.
Na dnevnom redu je i gasovod Severni tok 2 za koji se zalaže Nemačka, zajedno sa Rusijom, dok u Italiji ne dele oduševljenje ovim projektom. Italija je tim gnevnija što je EU blokirala konkurentski projekat, koji bi prolazio preko juga Evrope.
Najnoviji sukob tiče se odbijanja Italije da finansira svoj udeo od tri milijarde evra obećanih Turskoj kao pomoć za zadržavanje sirijskih izbeglica na svom tlu. Ovo je dosije koji nemačka kancelarka Angela Merkel pomno prati.
Preterana uloga u EU
Renci je uoči posete kritikovao prekomerni uticaj Francuske i Nemačke u EU i zatražio da se više čuje glas njegove zemlje, posebno u domenu izbegličke krize. Kako je objasnio za Frankfurter algemajne cajtung, šroblem je u tome što Berlin inicijative u EU pokreće prethodnim bilateralnim susretom sa Francuzima.
"Naravno da bih bio oduševljen kada bi Angela (Merkel) i Fransoa (Oland) mogli da reše sve probleme. Međutim, u većini slučajeva to ne može tako", ironično je rekao Renci.
Prema njegovom mišljenju, to je posebno problematično kada se primeni na rešavanje migrantske krize, pošto je Italija jedna od zemalja kroz koju imigranti dolaze u evropu.
"Ukoliko pokušavamo da razvijemo evropsku opštu strategiju za rešavanja pitanja izbeglica, ne možemo se zadovoljiti time da Angela prvo pozove Fransoa, a nakon toga predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, a da ja onda o rezultatu budem obavešten iz medija", rekao je Renci.
Ključno pitanje - štednja
Glavni faktor koji truje odnose Rima i Berlina je rasprava o merama štednje. Renci se zalaže za "drugu Evropu", koja bi bila manje tehnokratska i usmerenija na rast. Nekada veoma oprezan u odnosima sa Briselom, Renci sada stalno traži više budžetske fleksibilnosti i ocenjuje da je njegova zemlja po ovom pitanju diskriminisana, dok u Briselu i Berlinu to opovrgavaju.
"Zaista je neumereno misliti da će Italija biti oštećena, kada je ustvari zemlja koja bi mogla u najvećoj meri da iskoristi fleksibilnost"; rekao je sredinom januara evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
U Berlinu oovakve izjave pripisuju internim političkim okolnostima u trenutku kada je evroskepticizam zbog ekonomske krize narastao.
"Kritikama protiv ‘računovodsvtvenog darvinizma Nemačke’ on nailazi na izvesnu opodršlu javnog mnjenja imedija", ocenila je 26. januara Fondacija Bertelsman, čije političke studije su cenjene u Nemačkoj.
Neki strahuju i za moguće pogoršavanje odnosa italije i Nemačke.
"Reč je pre svega o sticaju okolnosti sa nagomilavanjem tačaka sporenja između Italije i Nemačke u ograničenom vremenskom periodu, i sa preteranom i veoma medijatizovanim reakcijom". rekao je za AFP predsednik Instituta za međunarodne odnose u Rimu Ferdinando Neli Feroći (Nelli Feroci), koji je i nekadašnji predstavnik Italije pri EU.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
