Portugalija, Španija i sada Irska: u periodu od nekoliko meseci birači, umorni od štednje, uzdrmali su tradicionalnu političku scenu u te tri zemlje zone evra do te mere da je gotovo nemoguće formirati vladu. Pokazalo se da argumenti vladajućih stranaka da je obnovljen privredni rast i da će, ako ne glasaju za njih, zemlja potonuti u haos, nisu urodili plodom. Željni promena, birači u tim zemljama su želeli da probaju nešto drugo, makar to značilo rasipanje glasova i teškoće u formiranju vlade.

"Postoji zajednička šema (u ovim zemljama), a to je da je ugrožen postojeći partijski sistem koji je počeo da se fragmentira", kaže za AFP Dejvid Farel, profesor političkih nauka na dabilnskom univerzitetu UCD.

U Irskoj je stranka desnog centra Fin Gel i Laburistička partija, koje su na vlasti od 2011, pretrpele su snažan udarac na parlamentarnim izborima održanim 26. februara. Ali taj udarac nije potekao od druge vodeće stranke, Fijana Fejl, koja se nekako izvukla na izborima.

Irci, koji su inače dosta konzervativni kada je reč o izborima, odlučili su da u većem broju glasaju za radikalnu levicu (Šin Fen, Savez protiv štednje i Zeleni) i nezavisne kandidate. To je otežalo formiranje stabilne vlade i moglo bi da se završi raspisivanjem novih izbora.

U Španiji rezultati izbora organizovanih 20. decembra su omogućili da u parlament uđe novih 211 od ukupno 350 poslanika ali do sada nije bilo moguće da se formira i vlada, pošto su vodeće partije morale da naprave mesta za još dve: stranku radikalne levice Podemos i stranke liberalnog centra Sjudadanos.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Španci bi isto glasali da se ponovo raspišu izbori. "Reklo bi se da će ovako stanje bez vlade imati posledice i da će se ljudi vratiti na klasičan dvostranački sistem, ali nije tako", rekao je sociolog Hoze Pablo Feranis.

U susednoj Portugaliji, Blok levice, stranka bliska grčkoj Siriziji, koja je 1999. nastala iz marksističkih i trockističkih pokreta, ostvarila je istorijski uspeh na izborima u oktobru osvojivši 10,2% glasova.

Blok levice je predložio Socijalističkoj partiji da formiraju koaliciju kako bi potisnuli desnicu čija je koalicija već nestabilna jer nema apsolutnu većinu.

"To je iznenađenje. Blok levice je uspeo da dobije glasove mladih birača levice i desnice, koji su nezadovoljni politikom štednje u protekle četiri godine", rekao je za AFP sociolog Žoze Antonio Pasoš Palmeira.

Za ove tri zemlje, koja se u proteklih nekoliko godina trpele ekonomsku krizu u punom zamahu, zajedničko je nezadovoljstvo zbog budžetske štednje koji su nametnuli Brisel i Evropska centralna banka u zamenu za finansijsku pomoć.

Vlasti su se trudile da istaknu privredni rast koji je obnovljen - čak i u Irskoj gde je iznosio 7% u 2015, i pretile haosom ako im birači okrenu leđa. Međutim, ti argumenti nisu bili dovoljni da uvere birače, pre svega zato što građani nisu videli konkretne rezultate tog rasta u svakodnevnom životu.

Naprotiv, oni su nastavili da teško žive zbog nedostatka posla, smanjenja plata, povećanja poreza i kresanja socijalnih i javnih davanja.

"Ljudi su vrlo nezadovoljni postojećim političkim sistemom i žele da kazne tradicionalne stranke za ekonomsku politiku koju su vodile", kaže Dejvid Farel.

Tu je i želja da se proba nešto druga, makar to značilo raspianje glasova, što za sobom povlači otežano formiranje vlade i određenu političku nestabilnost u određenoj meri. Boninetna kuća Fič je već upozorila na ekonomkse "rizike" zbog ishoda izbora u Irskoj.

Politikolog na Slobodnom univerzitetu u Briselu (ULB) Žan-Mišel de Vele ocenio je da u Španiji, Portugaliji i Irskoj postoji mogućnost da se formiraju koalicije. "Ali to nije deo političke kulture i nacionalne istorije", dodao je on.

"Verujem da idemo ka dubokoj političkoj nestabilnosti. To se dobro vidi u Španiji: možda bi Španija trebalo da ponovo glasa, videćemo koliko će portugalska vlada izdržati", rekao je on za AFP.

Direktor instituta Te de Borda u Severnoj Irskoj Piter Emerson smatra da ovakvi izborni rezultati nisu loši.

On je rekao da postoji neverovatna opsesija time da vlada ima većinu, dok upon malih stranaka pokazuje da ideja demokratije po većinskom principu postaje neefikasna.

"Potrebna je demokratija koja je sofisticiranija i više pluralistička', rekao je on za AFP.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj