Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Porez na slatka gazirana pića u Britaniji
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Velika Britanija se pridružuje zemljama koje uvode porez na zašećerene napitke kako bi smanjila rasprostranjenost gojaznosti i bolesti koje se povezuju sa nezdravom ishranom. Dan nakon najavljivanja ove mere, britanski ministar finansija je na meti kritika industrije pića, a odluku, očekivano, podržavaju lekari, britanska služba zdravstvenog osiguranja, organizacije za promociju zdravlja, kao i čuveni kuvar Džejmi Oliver koji se godinama bori za zdraviju ishranu britanske dece. U Britaniji je skoro svako treće dete od dve do 15 godina prekomerne težine ili gojazno.
"Uspeli smo. Genijalna novost – hrabro, logično i uživa podršku svih razumnih ljudi", naveo je na društvenoj mreži Instagram Džejmi Oliver, koji se zalagao za ovakvu taksu.
Prema zvaničnim podacima iz 2015. godine, u Velikoj Britaniji 28% dece uzrasta od dve do 15 godina ima prekomernu težinu ili je gojazno, kao i 61,9% odraslih. Velika Britanija je po tome među najgorima u Evropi, a prema rečima ministra finansija bolesti povezane sa gojaznošću svake godine ekonomiju koštaju 27 milijardi funti, što je polovina troškova zdravstvenog sistema.
U konzervi koka-kole u proseku ima 35 grama šećera, odnosno sedam kašičica, dok je preporučeni unos šećera za starije od 11 godina 30 grama. Preračunato na 100 mililitara, u koka-koli ima 10,6 grama šećera, što znači da spada u pića na koje će se plaćati viša stopa poreza, kao i za sva druga pića koja sadrže više od osam grama dodatog šećera na 100 mililitara.
Iznos još nije utvrđen, a aktivisti za promociju zdravlja zalažu se za stopu od 20%.
Background Pionir u uvođenju taksi na slatka pića je Finska, koja se na ovaj korak odlučila još 40-ih godina, a Danska je uvela taksu na koka-kolu 1953. godine. Razlog međutim nije bio zdravstveni, već protekcionistički – da bi se zaštitila lokalna industrija piva. Ta taksa je ukinuta 1. januara 2014. godine.
Iz zdravstvenih razloga takse su uvedene u Francuskoj 2012. i Meksiku 2013, dok će Južnoafrička Republika uvesti taksu i aprilu 2017.
U Francuskoj je taksa u 2014. donela 309 miliona evra, prema podacima ministarstva finansija te zemlje koje za 2015. i 2016. računa na sličan iznos. U Meksiku je uveden porez od 10%, a prodaja je opala za 12%
Druge zemlje su bezuspešno pokušavale da uvedu ovakve mere, poput Rumunije u kojoj je ova taksa uvedena 2010. ali je vlada brzo odustala od nje pre svega zbog protivljenja lanaca brze hrane.
U nešto boljem položaju su pića sa manje dodatog šećera, do 5 grama na 100 militara, koja će isto biti oporezovana, ali manje.
Obrazlažući ovu meru, ministar finansija Džon Ozborn rekao je da petogodišnjaci godišnje pojedu količinu šećera koja je jednaka njihovoj težini.
"Stručnjaci predviđaju da bi u jednom naraštaju više od polovine dečaka i 70% devojčica moglo imati prekomernu težinu ili biti gojazno. Gojaznost sa sobom povlači bolest", rekao je on.
Proizvođači: Mera neće dati rezultat
"Pitanje je da li će sada giganti industrije slatkih gaziranih pića predložiti manje zašećerene proizvode ili samo podići cenu“, bio je komentar profesorke marketinga na Univerzitet u u Birmingemu Izabele Smigin (Isabelle Szmigin).
Za sada je izvesno da britanska vlada za ovu meru nije zadobila podršku proizvođača pića, koji su meru okarakterisali kao "komad političkog pozorišta" i ocenili da će mera uticati na smanjenje radnih mesta, ali da neće doprineti smanjenju gojaznosti.
"Razočaravajuće je da je vlada ciljala slatka pića ovom merom. Ova mera ide nasuprot onome što se beleži drugde u svetu: takse imaju tek mali uticaj u potrošnji šećera i kalorija, a često utiču na budžet ljudi", rekao je generalni menadžer Koka-kole u Velikoj Britaniji Džon Vudz (John Woods).
Generalni direktor Britanskog udruženja bezalkoholnih pića Gejvin Partington (Gavin) rekao je da je apsurdno povećavati porez za ovu industriju za koju navodi da je od 2012. smanjila količinu šećera u proizvodima z 13,6%.
Snažno protivljenje proizvođača dovelo je do ukidanja ovakve mere u Rumuniji, najavljene 2010.
Aktivisti za zdravlje: Izuzetna mera
Zdravstvene organizacije su pozdravile najavljenu meru, uz napomenu da će očekivanih 520 miliona funti godišnje biti iskorišćeno za poboljšanje sporta u školama, finansiranje klubova za doručak u 1.600 škola u Engleskoj i pomoći srednjim školama u planiranom produžetku školskog dana.
Izvršni direktor Nacionalne zdravstvene službe u Engleskoj ocenio je da će mera biti snažan signal da proizvođači moraju da vode računa na posledice proizvoda po zdravlje.
Generalni direktor organizacije stručnjaka protiv šećera Akcija protiv šećera (Action on Sugar) Grejem Mekgregor je pozdravio uvođenje takse kao "odlično, izuzetno", ali i dodao da ona sama neće dovesti do smanjenja gojatnosti. Mekgregor, koji je profesor kardiovaskularnog zdravlja na Univerzitetu kraljice Marije u Londonu, kao manu je naveo da će stupiti na snagu tek za dve godine, a ocenio je i da je novac pre treba trošiti na jače regulatorno telo u oblasti ishrane, napravljeno po modelu stare Agencije za standarde hrane, nego na promociju sporta u školama.
Za smanjene upotrebe šećera potrebno je primeniti sistem kakav je primenjen za smanjenje soli u ishrani, smatra ovaj stručnjak, a preneo britanski Gardijan.
Izvor: AFP i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|