Tinejdžerke čine većinu maloletnih regruta Islamske države, a stručnjaci imaju različite odgovore na pitanje šta ih privlači ekstremističkoj propagandi – od sklonosti ka nasilju preko zamora od nezrelih mladića i pubertetske želje za kršenjem pravila, do uverenosti da čine pravu stvar, odnosno da pomažu.

"U kategoriji maloletnika više je onih ženskog pola, oko 55%", rekao je za AFP jedan visoki službenik za borbu protiv korupcije koji je želeo da ostane anoniman.

Šta to može da podstakne mlade devojke, od kojih su neke tek kročile u svet odraslih, da se priključe tako radikalnoj organizaciji, da to pokušaju ili o tome sanjare?

Sociolog Farhad Kosrokavar, direktor studija na Školi visokih studija društvenih nauka (EHESS), razgovarao je sa nekima od njih i proučavao njihov razvoj. Iz tog iskustva on ima deo odgovora za rešenje ovog složenog pitanja.

"Najpre, ovde je reč o prvoj generaciji devojaka koje mogu biti fascinirane nasiljem, isto kao muškarci. Nasilje je ranije bilo gotovo isključivo muška pojava. Nova generacija je promenila pogled na stvari. Neke od tih devojaka sa kojima sam razgovarao rekle su mi: ’moj ideal su Kuaši’ (braća Kuaši koja su počinila napad na satirični list Šarli Ebdo u Parizu). One nisu sanjale da im budu žene ili devojke, već da one same budu braća Kuaši. Direktno nasilje", rekao je on.

Ovaj sociolog smatra da ima još razloga za radikalizaciju, složenu pojavu kojoj su podložne devojke različitih profila, potekle iz različitih sredina.

"Nazvao bih to zamorom od nezrelih mladića sa kojima se viđaju. Kod ovih žena vidi se novi kult heroizma i muževnosti. Mladi džihadista postaje muški idal za te adolescentkinje koje misle da se u njega mogu pouzdati. Njegova ozbiljnost meri se voljom da izloži život smrtnoj opasnosti“, naveo je Kosrokavar.

"Reč je o postfeminističkom antifeminizmu: kult muškosti, to znači da želimo čoveka kojeg odlikuju tradicionalne muške vrline", naveo je on.

Opasnost vreba s društvenih mreža

Adolescencija je uzrast elana, ideala i više ili manje racionalnih zanosa. Regruteri Islamske države su to shvatili i postali su majstori propagande i korišćenja društvenih mreža. Oni insistiraju na navodno humanitarnoj dimenziji angažovanja mladih devojaka u njihovim redovima.

Britanska istraživačica Erin Marija Saltman, koautorka izveštaja "Dok nas mučenička smrt ne razdvoji", istražuje ulogu žena u Islamskoj državi za potrebe Instituta za strateške studije i smatra da je za adolescentkinje veoma jak taj argument humanitarnog angažovanja.

"Bilo bi pogrešno na te mlade gledati samo kao na žene džihadista. Mnoge od njih su zaista ubeđene da učestvuju u humanitarnom angažovanju. Misle da Asadov režim (u Siriji) i međunarodne snage progone muslimane i da će pridruživanjem kalifatu učestvovati u stvaranju države koja će muslimanima celog svega pružiti budućnost i sigurnost", navodi ona.

Treba uzeti u obzir da je adolescencija doba pobune, koje u slučajevima nekih maloletnica dobija ekstremne razmere.

"Očigledna je želja da se prekrše pravila", istakao je sociolog Farhad Kosrokavar.

"Adolescentska i postadolescentska pobuna ranije je bila rezervisana isključivo za dečake. Sada se i devočlice na taj način bune. One odlaze, uzimaju avionsku akrtu za Tursku. Znaju da društvo mrzi džihadizam, to je najbolji način da se raskine sa društvom", naveo je on.

"Islamska država preko video sadržaja manipuliše, ali znaju da je reč o plodnom tlu. Obraćaju se devojčicama kojima je lako manipulisati jer imaju želju za romantikom, egzotizmom i za time da prevaziđu adolescenciju. U zapadnim zemljama deca su sve duže zavisna od roditelja. Ovakvim odlaskom se afirmišu. To je ritual simboličnog prelaska u odraslo doba, samopotvrđivanje nasiljem, kranjim kršenjem pravila“, dodao je Kosrokavar.

Erin Mari Saltman se sa ovim slaže, i navodi da je to "njihov pank-rok".

"Ovim ustaju protiv sistema. Mi smatramo Islamsku državu konzervativnim, mačističkim, opresivnim pokretom, ali neki i neke na nju gledaju kao na ilegalni društveni pokret. A to se narano dopada nekim adolescentima", navodi ona.

Izvor: AFP

Foto: Youtube/BBC

Povezani sadržaj