Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU bi mogla da uvede vize Amerikancima
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.04.2016. |
|
|
|
|
|
|
Evropska komisija razmišlja o uvođenju viza Amerikancima i Kanađanima, što je potez koji može da "podigne tenzije" u pregovorima Brisela i Vašingtona o trgovinskom sporazumu. Takođe bi eventualna odluka o uvođenju viza predstavljala ozbiljan udarac transatlantskim odnosima pred posetu američkog predsednika Evropi kasnije ovog meseca. Bez viza u SAD još ne mogu da putuju građani pet članica EU a u Kanadu dve članice a nova pravila EU podrazumevaju pun reciprocitet i zajednički odgovor bloka na viznu politiku stranih zemalja.
Očekuje se da Komisija 12. aprila razmatra da li da promeni vizni režim za Amerikance ako njihova vlada ne pristane da uključi građane još pet članica EU - Bugarske, Kipra, Hrvatske, Poljske i Rumunije, na listu zemalja za koje važi bezvizna putovanja.
Od 28 članica Evropske unije, samo Velika Britanija i Irska imaju izuzeće od zajedničke vizne politike EU i Evropska komisija će sada morati da odluči da li da zahteva vize za zemlje koje traže vize za građane jedne ili više članica EU.
Vašington i Otava traže vize za ulazak građana Rumunije i Bugarske, zemalja koje su ušle u EU 2007. SAD su takođe isključile Hrvate, Kiprane i Poljake iz bezvizne šeme koja važi za druge članice EU.
Zakonom koji je stupio na snagu 20. decembra od zemalja EU zahteva se da "zajednički reaguju" po pitanju viza, posebno u slučajevima kada strane zemlje ne tretiraju građane EU na isti način.
"Očigledno su potrebni politička debata i odluka o tako značajnom pitanju. Ali, postoji realna opasnost da EU ide ka vizama za Amerikance i Kanađane", rekao je jedan izvor EU, preneo je EurActiv.com pozivajući se na Rojters.
Međutim, pitanje je da li bi takav korak bio praktičan, s ozbirom da bi ozbiljno potkopao unosnu turističku industriju EU.
Kanadska vizna politika nije zasnovana na reciprocitetu, saopštila je imigraciona služba te zemlje dodajući da Rumunija i Bugarska ne ispunjavaju kriterijume za putovanje bez viza, uključujući oko pitanja migracija, bezbednosti putničkih dokumenata, javne bezbednosti, upravljanja granicom i ljudskih prava.
Misija SAD u Briselu istakla je da bi predlog Komisije o uvođenju viza kasnije mogao da bude preglasan u Evropskom parlamentu ili Evropskom savetu zbog, pored ostalog, značaja spoljne politike.
U svakom slučaju, baš je Evropski parlament institucija koja insistira na reciprocitetu po pitanju viza. Još 2012. Parlament je sačinio listu trećih zemalja koje su zadržale vize za građane nekih članica EU.
Kada je u decembru 2013. usvojen zakon EU o viznoj politici, pratila ga je izjava nekoliko članica u kojoj su upozorile da pokretanjem tog pitanja zemlje EU treba da "uzmu u obzir potencijalne političke posledice koje mogu da se jave zbog takvih predloga ili odluka po spoljne odnose, kako Unije, tako i njenih članica".
"To se posebno odnosi na odnose sa strateškim partnerima", upozorava se u izjavi koju su potpisale Belgija, Nemačka, Estonija, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Austrija, Portugalija, Slovenija, Slovačka, Finska, Švedska, kao i Poljska, zemlja čijim građanima su za putovanje u SAD potrebne vize.
O eventualnom uvođenju viza Amerikancima EU će raspravljati tek nešto više od nedelju dana pre posete američkog predsednika Baraka Obame Evropi tokom koje će se razgovarati i o trgovini.
Trgovinski pregovori Brisela i Vašingtona stigli su do ključne tačke i obe strane veruju da sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) ima veće šanse za usvajanje pre nego što Obama napusti Belu kuću u januaru.
Obama će posetiti Britaniju pre nego što se 24. aprila sretne sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na trgovinskom sajmu u Hanoveru.
"Postoje velika pitanja oko TTIP, niko ne može tačno da kaže kako će to ići do kraja", rekao je jedan evroposlanik koji prati TTIP dodajući da mnogo toga zavisi od Obamine posete Hanoveru.
Američki Njujork tajms (New York Times) piše da nije jasno da li će Brisel početi proces uvođenja viza sledeće nedelje. Ako to uradi, promene neće početi da važe odmah, već sledi period do šest meseci tokom kojeg bi većina nacionalnih evropskih vlada i EP mogli da ih blokiraju.
Pregovore bi dodatno mogli da iskomplikuju nedavni teroristički napadi u kojima su učestvovali evropski građani koji su se borili u Siriji ili se radikalizovali u Evropi i ti napadi ukazuju na ranjivost bloka. Zbog toga bi želja Vašingtona da olakša Evropljanima putovanja u SAD mogla da bude samo manja.
Ipak, evropski zvaničnici izgleda su odlučni da ne odustanu od pritiska na Vašington.
"Poslednjih meseci sve strane intenzivirale su napore u cilju postizanja opipljivog i konkretnog napretka", rekla je portparoka Komisije Mina Andreeva i dodala: "Naš cilj je pun reciprocitet po pitanju viza sa našim strateškim partnerima".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|