Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Referendumi o politikama EU veliki problem
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.04.2016. |
|
|
|
|
|
|
Referendumi postaju veliki problem za Evropsku uniju, što pokazuje i rezultat poslednjeg u Holandiji, gde su birači, izašli taman u dovoljnom broju da glasanje bude validno, odbacili sporazum EU o pridruživanju sa Ukrajinom. Bivši zvaničnik EK Frejzer Kameron ukazuje da broj referenduma raste i kaže da se teško može nazvati demokratskim kada trećina glasača jedne zemlja Evropske unije moze da blokira politiku koju je odobrilo 27 članica. U poslednjih 20 godina u EU je održano više od 50 referenduma.
U autorskom tekstu za EurActiv.com bivši savetnik Evropske komisije i viši savetnik konsultantske kuće sa sedištem u Briselu Kambre asosijet (Cambre Ašociates) Frejzer Kameron (Fraser Cameron) ocenjuje da se holandski referendum završio na najgori mogući način jer bi vlada, da je izlaznost bila manja od 30%, slobodno mogla da ga ignoriše. Međutim, pošto je izlaznost bila tek nešto veća od 30% i pošto je 64% izašlih glasalo protiv sporazuma EU sa Ukrajinom a 36% za, vlada će morati da se konsultuje sa parlamentom kako da postupi.
Kameron ističe da je svima jasno da je rastući anti-EU kamp u Holandiji dobro organizovan i da više brine o odnosima te zemlje sa EU nego većina glasača koja nije izašla na referendum.
Objavljivanje "Panamskih dokumenata", koji su pokazali da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko koristio poreske rajeve, takođe su doprineli da se Sporazumu o pridruživanju EU sa Ukrajinom u Holandiji kaže ne.
Ne sporazumu sa Ukrajinom veliki je problem za vladu zemlje koja trenutno predsedava EU. Holandski premijer sada mora da vidi šta dalje i izvesno je, kaže Kameron, da on ne želi da Holandija bude jedina zemlja koja je protiv. Sve ostale članice su ratifikovale sporazum, kao i Kijev.
Rezultat referenduma problem je i za predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je upozorio na strašne posledice glasanja protiv, kao i na zadovoljstvo koje će holandsko ne doneti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Pravna služba Komisije sada će bez sumnje potrošiti sate i dane radeći na nacrtima protokola i fusnota kako bi se uzele u obzir bojazni Holandije oko sporazuma sa Ukrajinom. Sporazum o pridruživanju sigurno će kasniti, što će obeshrabriti proreformske snage u Kijevu. Holandsko ne moglo bi i da odloži novo proširenje EU i inicijative susedske politike. Bio bi to veoma štetan ishod, upozorio je Kameron.
On kaže i da je još rano reći kakav će biti uticaj holandskog referenduma na britanski (o Bregzitu) ali je sigurno da će holandski rezultat dati podsticaj Stranci za nezavisnost UK (UKIP) i drugima koji su za izlazak Britanije iz EU.
Kameron piše i da je iz holandske i tekuće britanske kampanje takođe jasno da političari koji su protiv EU koriste glasanja da postave pitanja koja su daleko izvan okvira referendumskih. To se pokazalo na irskom referendumu o Lisabonskom ugovoru. Tada su protivnici tog sporazuma govorili kako bi glas za bio zapravo glas za kraj irske neutralnosti i nametanje slobode na abortus.
Najuticajniji holandski evroskpetični političar Gert Vajlders rekao je pak posle holandskog referenduma da je njegov rezultat "početak kraja EU".
Referenduma je sve više i u poslednje dve decenije bilo ih je više od 50. Ponekad su referendumi usmereni na vlade, ako na njih izađe dovoljan broj glasača, kao u Holandiji. Drugi se koriste za okupljanje oko neke ideje, što je slučaj u Velikoj Britaniji. Takođe nekada vlada veruje da je referednum korisno oruđe za brz rast popularnosti, što je (bivši francuski predsednik Fransoa) Miteran pokušavao da uradi sa Mastrihtskim ugovorom.
Bez obzira šta je motiv, malo je dokaza da su referendumi ikada poslužili svrsi, istakao je Kameron u autorskom tekstu.
"Imamo sistem predstavničke demokratije u Evropi i to je ono što treba ojačati, uz mere za veću transparentnost i učešće građana u odlučivanju u EU", dodao je Kameron.
On upozorava da teško da se može smatrati demokratijom ako 30% glasača u jednoj zemlji može da blokira politiku za koju su sve druge članice EU. Kako dodaje, referendum ima smisla ako je na nivou EU i o nekim važnim pitanjima, poput direktnih izbora za predsednika Evropske komisije. Međutim, referendum u samoj jednoj članici o politici EU nema smisla. "Možda je vreme da EU zabrani referendume", kaže Kameron.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|