Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ima li spasa za evropsku industriju čelika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski političari nastoje da nađu način da sačuvaju budućnost industrije čelika, nekada temelja na industriji zasnovane ekonomije Evropske unije koji je danas u najozbiljniji krizi u svojoj istoriji. Iako zvuči kao kliše, zaslužuje da se ponovi - evropsko pomirenje nakon Drugog svetskog rata izgrađeno je na viziji ujedinjene industrije uglja i čelika, industrije koja radi preko nacionalnih granica za prosperitet kontinenta. Gotovo 70 godina kasnije, ubitačni miks niskih cena i tražnje kombinovan sa prevelikim kapacitetima sektora i politikama na međunarodnom i nivou EU preti da skrši nekadašnji ponos koji još uvek zapošljava 360.000 ljudi širom Evrope.
"Industrija čelika ima probleme. Probleme koje moramo ozbiljno da shvatimo", istakao je obraćajući se nedavno evroposlanicima u Strazburu predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
Sin radnika u luksemburškoj čeličani, Junker o sektoru ima znanja iz prve ruke. "Čelik nije samo jedna stara industrija. Radnici u čeličanama su dobro obučeni specijalisti koji zaslužuju našu bezuslovnu podršku", kazao je Junker u Evropskom parlamentu.
Komisija je pre mesec dana utvrdila niz mera sa ciljem da evropsku industriju čelika izvuče iz krize. Pored ostalog, predviđeni su zaštita od nelojalne trgovinske prakse, iskorenjivanje problema preobilnih kapaciteta, ulaganja u nova rešenja i tehnologije radi povećanja konkurentnosti.
Industrija čelika generacijama je nudila kvalifikovan i dobro plaćen posao, kao i mnogima u indirektno povezanom biznisu, što je doprinelo stavaranju jedinstvenog kulturnog identiteta u brojnim regionima zavisnim od proizvodnje čelika u Evropi.
Međutim, to lokalno nasleđe sada se bori za opstanak a oko industrije čelika širi se osećaj gbitka, nezaposlenosti i očaja.
Kako piše EurActiv.com, to niko ne razume bolje od Junkera koji svoj uspon do premijera Luksemburga i predsednika Komisije pripisuje tome što je njegov otac imao siguran posao u čeličani.
"Da je moj otac morao da strahuje za svoj posao svakih šest meseci, ja nikada ne bih stigao do pravnog fakulteta u Strazburu", rekao je svojevremeno Junker.
Kineska konkurencija
Tražnju čelika ozbiljno je pogodila finansijska kriza koja je istovremeno ukazala na ključni značaj industrije i problem prevelike zavisnosti od usluga, poput bankarstva.
Trenutno se u svetu iskoristi samo dve trećine proizvedenog čelika. Uprkos tome, čelik je važan za gotovo sve industrije - u građevinarstvu, proizvodnji automobila, limenki, lampi.
Pad u industrii čelika pogađa i povezane sektore, poput trgovine metalima ili prerađivačke industrije. Neki smatraju da bi mogao da dovede i do snažne krize celog prerađivačkog sektora.
Industriju čelika pogodili su brojni izazovi. Tražnja se nije vratila na nivo pre krize, što je dovelo do pada globalnih cena jer ekonomija EU i dalje usporeno jača.
Situaciju dodatno pogoršava Kina, najveći svetski proizvođač, sa usporavanjem njenog ekonomskog rasta. Zbog smanjene domaće tražnje, Kina izvozi svoj višak i to po nižim cenama.
Takva trgovina, ističu u evropskoj industriji čelika, predstavlja nelojalnu konkurenciju. Evropski sektor čelika otpužuje Kinu da ne samo što koristi prednost nižih proizvodnih troškova, već i da svoj proizvod u inostranstvu prodaje uz gubitak, odnosno po damping cenama.
U cilju zaštite domaćeg tržišta od takve trgovinske prakse, na snazi su trgovinski instrumenti, poput viših carina.
Međutim, to nije tako jednostavno jer neke članice Evropske unije blokiraju oštrije mere zaštite.
Takođe su prisutne bojazni da bi davanje statusa tržišne ekonomije Kini od strane EU dodatno otežalo uvođenje anti-damping carina.
"Slobodna trgovina treba da bude fer trgovina", rekao je Junker evroposlanicima i dodao: "Sada istražujemo čelične proizvode iz Kine kako bi utvrdili da li ima dampinga na tržištu i preduzećemo druge mere ako bude potrebno".
U međuvremenu se neki pitaju zašto se industriji čelika ne ponudi nacionalna podrška u vidu spasilačkih paketa ili subvencija. Međutim, ni to nije lako sprovesti u delo, s obzirom na stroga pravila EU o državnoj pomoći.
Klima
Izazov za industriju čelika su i cene energije, kao i politike borbe protiv klimatskih promena.
U proizvodnji čelika troši se mnogo energije i ta industrija je veliki zagađivač. Klimatska politika, odnosno ograničenje emisije ugljenika, samo je još jedan razlog za brigu za industriju čelika već optrećenu velikim troškovima za energiju.
Iako u industriji čelika shvataju da se vremena menjaju, oni traže manje drakonski tretman i niže ciljeve za smanjenje emisije ugljenika.
Planovi Komisije za oživljavanje industrije čelika uključuju uvođenje carina na damping proizvode i uklanjanje pravila kojima se limitiraju carine na uvoz čelika.
Predviđen je i mehanizam koji bi počeo da deluje kada uvoz počne da predstavlja pretnju proizvođačima u EU.
Sve to biće podržano novcem EU iz tzv. Junkerovog investicionog plana i kroz program Horajzon 2020 za finansiranje inovacija i istraživanja čiji je deo podsticaj modernizacije industrije "investiranjem u ljude".
Planom za industriju čelika predviđeno je i "fokusiranje politika" na konkurenciju, energiju, trgovinu emisijama i cirkularnu ekonomiju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
