Širom Evrope 9. maja se obeležava Dan Evrope kao dan koji je pre 66 godine označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice zemalja na tom kontinentu. Međutim, ove godine EU dočekuje taj dan suočena sa, čini se, najvećim izazovima do sada koji uključuju i mogućnosti istupanja jedne članice iz njenih redova. Brojni izazovi doveli su u pitanje neke od njenih ključnih vrednosti i dostignuća, i doprineli rastu populizma i jačanju snaga ekstremne desnice. U odsustvu jedinstvenog odgovora, ostaje da se vidi da li će predlozi za reforme i kompromisna rešenja biti odgovarajući način za izlazak Unije iz krize.

Danom Evrope se obeležava godišnjica objavljivanja Šumanove deklaracije koja je bila prvi korak u stvaranju današnje Evropske unije. Samo pet godina od završetka Drugog svetskog rata, tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Schuman) predložio je 9. maja 1950. da dojučerašnji neprijatelji uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnje uglja i čelika.

Šumanova inicijativa je urodila plodom i 18. aprila 1951. godine potpisan je Pariski ugovor, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Šuman je u deklaraciji osnivanje zajednice za ugalj i čelik nazvao prvim korakom ka evropskoj federaciji, koja je neophodna za održanje mira.

Nakon više ciklusa proširenja i institucionalnih reformi broj članica EU je sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora narastao na 28, a Unija je postala prostor slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.

Međutim, spoljni i unutrašnji izazovi koji su se pojavili u proteklih nekoliko godina, doveli su u pitanje neke od tih vrednosti i dostignuća i uopšte jedinstvo njenih članica i sposobnost da zajedno odgovore na probleme.

Posle godina ekonomske krize sa čijim posledicama neke članice, poput Grčke, još pokušavaju da se izbore, i napetih odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, EU su 2015. dočekali novi izazovi.

Veliki priliv izbeglica i migranata, pre svega sa Bliskog istoka, postao je predmet razdora među članicama EU. Pitanje odnosa prema velikom broju ljudi koji u EU traži utočište od rata, ali i beži od nemaštine, doveo je u pitanje neke od ključnih vrednosti i dostignuća Unije, poput solidarnosti, slobode kretanja i prava na azil.

Evropa nije umela da jedinstveno odgovori na tu krizu a nakon zatvaranja granica i odbijanja članica da teret prihvata izbeglica ravnomerno podele, ostaje da se vidi da li će novi predlozi Evrope komisije u oblasti migracija i reforme azila naići na podršku svih članica.

Evropa s nestrpljenjem čeka i ishod referenduma o eventualnom istupanju Velike Britanije iz EU, koji će se održati u junu. Izjašnjavanje za izlazak bi osim neizvesnosti i za Britaniju i za EU podrazumevao duge procedure pregovaranja za istupanje.

Poseban izazov predstavlja rast populizma i jačanje ekstremne desnice u mnogim članicama, uz gubitak poverenja građana u tradicionalne stranke, obično velike stranke konzervativnog ili socijaldemokratskog bloka. Međutim, još više brinu postupci vlasti pojedinih članica, poput Mađarske i Poljske, koji su u suprotnosti sa evropskim vrednostima i vladavinom prava.

U takvim okolnostima, politika proširenja je potisnuta u drugi plan, iako iz Brisela regionu stižu poruke da se od te politike nije odustalo. O toj volji svedoče određeni pomaci nekih zemalja Zapadnog Balkana u tom procesu, poput Srbije koja je u decembru otvorila prva poglavlja u pregovorima o članstvu u EU. Međutim, još na početku mandata sadašnje Komisije 2014. stavljeno je do znanja da narednih proširenja neće uskoro biti.

Autor: M.P.

Foto: Evropski parlament

Povezani sadržaj