Za 16% građana Srbije diskriminacija prema pojedinim grupama je prihvatljiva, pokazalo je 21. decembra predstavljeno istraživanje "Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji". Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazali su i da građani Srbije najveću distancu imaju prema pripadnicima LGBT populacije, Albancima i migrantima.

Kako je navedeno na predstavljanju rezultata istraživanja, pre tri godine 20% ispitanika nije prihvatalo da migranti budu građani Srbije a sada je njihov  broj porastao za 11 procentnih poena. Procenat onih koji ne bi voleli da im migranti budu komšije porastao je sa 23 na 30%. Ipak, broj onih koji bi se protivili tome da migrant bude član njihove porodice, smanjen je, pa umesto 50% ispitanih sada se tako izjasnilo njih 38%.

Četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina ne želi da se sa njima druži, dok polovina ne želi da pripadnik ili pripadnica te populacije bude vaspitač ili vaspitačica njihovom detetu.

Prema istraživanju, 45% građana navelo je da ne želi Albanca za člana porodice, dok je takav stav pre tri godine imalo 57% ispitanika.

Ipak, u protekle tri godine je smanjen broj građana koji bi "imali nešto protiv da oni sami ili njihovo dete budu u braku sa LGBT osobom" i takav stav sada ima 63% ispitanika.

Poverenje u državne institucije raste, pa se procenat građana koji bi se zbog diskrimincije obratio državnim isntitucijama u protekle tri godine povećao sa 32 na 63%, pokazala je anketa.

Sudeći po odgovorima ispitanika, raste poverenje građana u rad policije i rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tako je 2013. godine 2% građana reklo je da bi se u slučaju diskriminacije obratilo Povereniku, dok je ove godine to kazalo 18%.

Pre tri godine 10% građana bi se zbog diskriminacije obratilo policiji, dok bi sada to učinilo njih 21%.

Ispitivanje je pokazalo i da 13% ispitanika smatra da je u nekom trenutku svog života doživelo diskriminaciju.

Na predstavljanju publikacije u beogradskom Medija centru, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da sudovi sada sve brže rešavaju slučajeve diskriminacije, za razliku od nekih ranijih vremena kada su sudije priznavale da takve predmete ostavljaju po strani, jer ne znaju kako bi ih rešili.

Ona je istakla je da je za rad te institucije veoma bitno saznanje šta građani i građanke misle i kako doživljavaju diskriminaciju. Zbog toga, ocenila je poverenica Janković, ovakva istraživanja treba da održe kontinuitet.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kao jedan od najvažnijih rezultata istraživanja istakao je rast poverenja gradajana u institucije, kao i to da sve više građana ume da prepozna diskriminaciju.

Glavna istraživačica u okviru projekta, koji je podržala EU, Ivana Krstić ukazala je na to da zakonodavstvo u Srbiji prati evropske standarde, ali da građani ipak doživlajavaju da je diskriminacija prisutna i rasprostranjena.

Istraživanje je urađeno za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u okviru tvining projekta Evropske unije. Istraživanje na 1.200 ispitanika realizovala je agencija Faktor plus tokom juna ove godine. Prethodno istraživanje takve vrste urađeno je 2013.

Izvor: Beta

Foto: Medija centar Be

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dubovi: Problem gej osoba je nevidljivost
  
• 

  Vesti

  : Poverenica ponovo traži izvinjenje zbog diskriminacije po nacionalnoj
  
• 

  Vesti

  : Poverenica: segregacija u obrazovanju
  
• 

  Vesti

  : Pogrešni stavovi ugrožavaju prava LGBT osoba