Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 AI: Migranti u Srbiji bez pristupa odgovarajućoj zaštiti
|
|
|
|
Objavljeno : 22.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International, AI) ocenila je u izveštaju objavljenom 22. februara da u Srbiji procesuiranje ratnih zločina iz oružanih sukoba 1990-ih i dalje tapka u mestu, a da izbeglice i migranti blokirani u Srbiji na putu za EU nisu imali pristup odgovarajućoj zaštiti i osnovnim uslugama. U svetu je 2016. u celini bila godina populizma.
U delu izveštaja AI za 2016/2017. koji se odnosi na Srbiju navodi se da provladini mediji u Srbiji nastavljaju da ocrnjuju nezavisne novinare i aktiviste za ljudska prava, kao i kancelariju ombudsmana.
Nezavisna novinarska udruženja registrovala su desetine incidenata u kojima su meta bili novinari, uključujući fizičke napade i pretnji smrću, ukazuje se u izveštaju.
Kada je reč o sprovođenju suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, navodi se da su ona i dalje u blokadi dok je mesto glavnog tužioca za ratne zločine ostalo upražnjeno cele 2016. godine.
Takođe se navodi da je više od 200 porodica izbačeno iz stanova u centru Beograda od početka radova 2015. za pripremu terena za izgradnju "Beograda na vodi" a da je u aprilu 30 maskiranih ljudi noću izbacivalo ljude i nasilno uništilo zgrade. Navodi se da je u noći rušenja u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu izostala reakcija policije u trenutku kada su građani bili ugroženi i pozivali pomoć i da su objekte nasilno rušila maskirana lica.
Ombudsman i grupe aktivista osudili su ta dela, i održano je više protesta pozivajući gradske i državne vlasti da nađu odgovorne za to.
AI u izveštaju pominje i ulične proteste na kojima su građani tražili odgovornost predstavnika vlasti zog rušenja u Savamali, ali i tužbu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN, navodeći da je taj postupak okončan negativno po nedeljnik, uz pozamašnu novčanu kaznu.
Izvestioci UN su ukazali na lošu situaciju posebno za Rome koji žive u divljim naseljima bez pristupa osnovim uslugama, ukazuje se u izveštaju.
Kada je reč o izbeglicama i migrantima, navodi se da je odbijanje srpskih vlasti da u "bilo kom trenutku" smesti više od 6.000 ljudi u pokretu imalo za posledicu da su hiljade njih ostali u neformalnim smeštajima u očajnim uslovima na granici sa Mađarskom, u napuštenim zgradama i parkovima u Beogradu i na drugim lokacijama u zemlji.
Navodi se da Srbija nije pružila pristup fer i individualizovanom procesu dobijanja azila za veliki broj registrovanih tražilaca azila, uključujući i procedure određivanja statusa izbeglice.
U Srbii je u 2016. uloženo više od 12.000 zahteva za azil a donete su samo 74 odluke do kraja oktobra te godine. Od tog broja, 40 zahteva je odbijeno, 17 tražilaca je dobilo status izbeglice a 18 supsidijarnu zaštitu.
Srpske vlasti nisu obezbedile odgovarajuće obučeno civilno osoblje na granici sa Makedonijom i Bugarskom, gde su uspostavljene međunarodne patrole granične policije. Zbog toga nije sistematski obezbeđeno da osobe koje žele da traže azil mogu da ga zatraže na granici, što je obaveza po srpskom i međunarodnom zakonu.
Kako se navodi, srpske vlasti podržale su suspenziju sporazuma o readmisiji sa mađarskim vlastima, ali uprkos tome hiljade ljudi je vraćeno i ostali su blokirani u Srbiji bez pravnog statusa i pristupa osnovnim uslugama.
Neki od nominalno otvorenih prihvatnih centara ograničili su slobodno kretanje tražiocima azila i u nekima su ljudi bili arbitrarno pritvoreni.
Kada je reč o Kosovu, navodi se da je napredak dijaloga sa Beogradom pod pokroviteljstvom EU ostao ograničen.
Savetodavno telo za ljudska prava (HRAP) Unmika izdalo je u junu vrlo kritičan izveštaj, osuđujući UN misiju da nije uspela da osigura da se odgovara za kršenja ljudskih prava pod mandatom tog tela.
Navodi se da su zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje bile podvrgnute institucionalnoj diskriminaciji, posebno kada je reč o pristupu stanovanju i zapošljavanju. Te zajednice nastavljaju da žive u prenatrpanim uslovima u neformalnim naseljima bez odgovarajućeg pristupa vodi i drugim uslugama.
Kada je reč o ratnim zločinima, Euleks je najavio da će predati slučajeve kosovskim vlastima iako je Evropska komisija ocenila da je kosovsko pravosuđe "sporo" i "podložno političkim uticajem".
Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu je i dalje bez dovoljno osoblja i ima teškoća da regrutuje odgovarajuće obučene i iskusne tužioce koji bi istraživali zločine po međunarodnom zakonu.
Navodi se da je osnovan specijalni sud za procesuiranje bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova, sa izmeštenim sedištem u Hagu, ali da još nema prvih optužnica.
AI za 2016. kaže da je bila godina govora mržnje i populističkih lidera
Šire gledano, AI je ocenila je da je 2016. bila godina populističkih lidera koji su izdvajali grupe ljudi kao pretnju po nacionalne interese i pozvala ljude širom sveta da ne dopuste da retorika straha i mržnje uništi viziju otvorenog društva zasnovanog na jednakosti.
"Vlade pojedinih zemalja su se prethodne godine oglušile o ratne zločine, uvele uredbe koje podrivaju pravo na zahtev za azil, donele zakone koji krše slobodu izražavanja, podsticale na ubistva ljudi samo zato što koriste drogu, legalizovale masovni nadzor i proširile drakonska ovlašćenja policije", navodi se u u godišnjem izveštaju objavljenom u Parizu.
Amnesti internešenel ocenjuje da kada bi više država umanjilo prava u ime nacionalne bezbednosti, rezultat bi bio "potpuno urušavanje temelja univerzalnih ljudskih prava".
"Vreme je da se ujedinimo i da zaustavimo politiku demonizovanja koja stvara podeljen i opasan svet. Ako svaki pojedinac stane u zaštitu ljudskih prava, zajedno možemo da preokrenemo tok stvari", navodi AI.
Kako je navedeno, političke promene u 2016. ukazale su na mogućnost da retorika mržnje dovede do oslobađanja mračne strane ljudske prirode.
"Bilo da je u pitanju (američki predsednik Donald) Tramp, (predsednik Madjarske Viktor) Orban, (indijski premijer Narendra) Modi, (predsednik Turske Redžep Tajip) Erdogan ili (predsednik Filipina Rodrigo) Duterte, sve više političara naziva sebe antiestablišmentom i vodi politiku demonizovanja kojom se dehumanizuje čitava grupa ljudi kako bi se dobila podrška glasača", piše u izveštaju.
AI dodaje da su Bahrein, Egipat, Etiopija, Filipini i Turska medju državama koje su prethodne godine sprovele velike čistke.
Izvor:Beta
Foto: AI
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
