Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mehanizmi za rodnu ravnopravnost još nisu iskorišćeni
|
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović izjavila je 29. juna u Novom Sadu da i posle devet godina od početka primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti neke lokalne samouprave nemaju mehanizme za njegovo sprovođenje. Ona je rekla i da rezultati istraživanja Ombudsmana u lokalnim sredinama pokazuju da "visoko rukovođenje uglavnom pripada muškarcima".
"Sankcije za to (nepostojanje mehanizma za sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti) ne postoje, a čak i kada imamo mehanizme na lokalu, dešava se da osobe koje su zadužene za to, ne prepoznaju situacije u kojima mogu i treba da reaguju", upozorila je Stevanović na "Debati o stanju institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u AP Vojvodini".
Stevanović je rekla da je u toku i istraživanje Ombudsmana u lokalnim sredinama, te da su prema podacima dobijenim od 44 lokalne samouprave, čak u 41 muškarci predsednici opština i gradonačelnici.
Osim toga, samo u 22 jedinice lokalne samouprave su žene na mestima zamenika gradonačelnika ili predsednika, te je zaključeno da "visoko rukovođenje uglavnom pripada muškarcima".
Istraživanje je pokazalo i da se ne poštuju ni kvote o zastupljenosti žena u organima odlučivanja, te da samo u jednoj opštini postoji zastupljenost žena u Skupštini viša od 40%.
"Pikantan detalj iz jedne opštine je da u njoj nema niti jednog muškarca na izvršilačkim pozicijama, svi izvršioci su žene, a svi predsednici mesnih zajednica su muškarci", upozorila je Stevanović.
Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Marijana Pajvančić ocenila je da institucionalnim mehanizmima u toj oblasti u Srbiji konstantno treba "kao detetu stavljati mišiće da bi se održali na vodi".
Ona je kazala da u Skupštini Vojvodine postoji posebno radno telo, odnosno Odbor, da je osnovana Ženska parlamentarna mreža, pa čak i stručna institucija Zavod za ravnopravnost polova, ali da su inertni.
"U Skupštini Vojvodine je nepotpuno definisana pozicija Odbora za ravnopravnost polova, sužen je prostor za suštinski uticaj na donošenje odluka i nedostaju prakse konsultovanja i saradnje", kazala je Pajvančić.
Dodala je i da je situacija slična i u pokrajinskoj vladi, jer nedostaje međusektorska saradnja.
"Nedostaje nam parlamentarna procedura konsultovanja, jer ovako svaki resor ide samo po svom koloseku, a nema nikakve prepreke da više odbora ili sektora drže zajedničke sednice", rekla je Pajvančić.
Ona se složila da se veliki problem nalazi u lokalnim samoupravama, koje su prema njenim rečima, važan činilac u implementaciji rodne ravnopravnosti.
Ekspretkinja Danica Todorov dodala je da su kod svih mehanizama konstatovani problemi u radu, nedovoljna iskorišćenost mogućnosti ali i nedostatak adekvatnih ljudskih resursa.
Debatu je organizovala Akademija ženskog liderstva, koja jača kapacitete žena u javnom i političkom životu i povezuje ih u borbi za unapređenje ženskih ljudskih prava.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
