Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi zakon omogućava zaposlenima da znaju koliko im saradnici zarađuju
|
|
|
|
Objavljeno : 27.02.2018. | Ažurirano : 07.03.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi nemački zakon, čija je puna primena počela 2018, nateraće kompanije da budu transparentnije kada je reč o platama koje isplaćuju radnicama i radnicima. I dok neki smatraju da će zahvaljujući novom zakonu zaposleni moći da saznaju da li su pošteno plaćeni, kritičari strahuju da će njegova primena uvećati animozitete na radnom mestu i birokratiju.
Sa ciljem da se smanji rodni jaz, zakon predviđa da radnici u kompanijama sa više od 200 radnika, a takvih je oko 14 miliona, imaju pravo da znaju koliko muškarci i žene na istim pozicijama zarađuju.
Kompanije sa više od 500 zaposlenih takođe će morati redovno da ažuriraju podatke o platama kako bi dokazale da poštuju pravila o jednakim platama.
Jaz između zarada muškaraca i žena koji rade na istim pozicijama u Nemačkoj u proseku je 21%, pokazuju podaci nemačke Savezne statističke službe.
Međutim, po zakonu o transparentnosti zarada, koji je usvojen u januaru 2017. i u nekim delovima je na snazi od jula dok se u punoj meri primenjuje od januara 2018, smanjenje razlike u zaradama je "prvi prioritet".
Zahvaljući pravu na informaciju, zaposleni će moći da saznaju da li su pošteno plaćeni, rekla je svojevremeno u Bundestagu bivša ministarka za prava žena Manuela Švesig (Schwesig).
Ona je kazala da zakon o transparentnosti zarada predstavlja "stvarni proboj" koji će pomoći milionima žena da smanje jaz između njihovih i plata muškaraca.
Razlika između plata žena i muškaraca u Nemačkoj jedna je od najvećih u Evropi gde je prosek, prema podacima Evropske statističke službe za 2015, oko 16%.
"Glavni razlog (za rodni jaz) jesu razlike u granama aktivnosti i zanimanjima žena i muškaraca, kao i zahtevi u vezi kvalifikacija za radna mesta", navodi se u izveštaju nemačke statistike. "Pored toga, više žena nego muškaraca radi sa nepunim radnim vremenom ili na kratak rok i za malu platu", dodaju statističari.
Međutim, kritičari kažu da će novi propis uvećati animozitete na radnom mestu i kreirati nepotrebnu birokratiju.
Poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel Kristijan fon Steten (Christian von Stetten) rekao je da je u 2017. oko 4.000 kompanija bilo "zatrpano dodatnom birokratijom" zbog novog zakona, prenela je agencije AFP.
"Pravo da se traže informacije o platama će podstaći zavist i nezadovoljstvo na radnom mestu", rekao je on za dnevnik Velt (Die Welt).
Kompanija Ekspert market (Expert Market), koja se bavi poređenjem cena robe i usluga sa ciljem da pomogne biznisu, u izveštaju koji je dostavila portalu thelocal.de navodi da Nemačka neće moći da zatvori jaz u platama do 2046. godine.
"Mada je problematično što jaz u platama postoji u EU, ohrabruje što će ga neke članice uskoro zatvoriti", istakao je u saopštenju Majkl Horoks (Michael Horrocks) iz Ekspert marketa.
"Istraživanja pokazuju da tradicionalni evropski moćnici - Velika Britanija, Francuska i Nemačka, moraju više da urade da pomognu da se jaz u platama zatvori", naveo je Horoks.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
