Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode kampanje blaćenja
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren "ograničen napredak" u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području, ocenila je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human rights watch – HRW) u najnovijem godišnjem izveštaju objavljenom 18. januara. U izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu navodi se da novinari, kao i aktivisti za ljudska prava rade u neprijateljskom okruženju i da provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode "kampanje blaćenja" optužujući ih da su "izdajnici" i "strani plaćenici".
Reakcije vlasti na napade na novinare bile su neadekvatne, ocenio je HRW i naveo da visoki evropski zvaničnici tokom poseta Srbiji nisu javno ukazali na potrebu poboljšanja ljudskih prava.
"Tokom godine nekoliko poseta visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, komesara za proširenje Johanesa Hana, bile su fokusirane na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i proces Beograd-Priština, ali bez javnog izjašnjavanja o potrebi za napretkom na polju ljudskih prava", navodi se u izveštaju HRW i podseća da je Evropski parlament u junu nagalasio potrebu da se sprovedu reforme u oblasti ljudskih prava i vladavine prava.
HRW je u izveštaju preneo podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prema kojima je od januara do sredine novembra registrovano 75 slučajeva nasilja, pretnje i zastrašivanja novinara, uključujući šest fizičkih napada.
"Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti su bile neadekvatne. Provladini mediji su nastavili sprovođenje kampanja blaćenja usmerenih protiv nezavisnih medija i novinara", ocenio je HRW.
Ta organizacija za zaštitu ljudskih prava je u izveštaju podsetila da su novinarku Danasa Lidiju Valtner odvukle dve osobe sa inauguracije predsednika Aleksandra Vučića držeći je za vrat i da su joj uzeli mobilni telegon, kao i da novinari Vajsa, Radio Beograda i Insajdera tvrde da su ih nepoznete osobe silom i pretnjom sprečile da izveštavaju s tog događaja.
U izveštaju se navodi i primer presude Višeg suda u Beogradu kojom je nedeljnik NIN finansijski kažnjen zbog navodne povrede ugleda ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića povodom teksta o rušenju u Savamali.
Rad komisije osnovane da istraži ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića je, prema oceni HRW, "sporo napredovao".
HRW ocenjuje i da aktivisti za zaštitu ljudskih prava rade u neprijateljskom okruženju.
"Onlajn pretnje aktivistima za ljudska prava su česte i vlasti ih retko istražuju. Provladini mediji branioce ljudskih prava kleveću kao 'izdajnike' i 'strane plaćenike'" , piše HRW.
Organizacija je podsetila da su članovi Srpske napredne stranke napali i izbacili devet aktivista Inicijative mladih za ljudska prava sa stranačke tribine u Beški, a da su dve osobe završile u Hitnoj pomoći.
U izveštaju se ocenjuje i da su uslovi za prijem tražilaca azila i dalje loši i da sistem azila ima nedostatake, iako se smanjio broj ljudi koji traže zaštitu. Od januara do oktobra, navodi HRW, registrovano je 5.153 tražilaca azila, duplo manje nego u istom periodu 2016. Među njima je najviše bilo Avganistanaca, Iračana i Sirijaca.
Do novembra Srbija je odobrila izbeglički status samo jednom tražiocu azila, Sirijcu, a subsidijarnu zaštitu nijednom.
"Srbija nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje, čime stariju decu dovodi u rizik da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu", navodi HRW i dodaje da je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja oktobra u Srbiji registrovano 132 dece bez pratnje.
Mnoga deca, dodaje se u izveštaju, borave u otvorenim centrima za azil, kao što su prihvatni i tranzitni centri, što ih izlaže opasnosti zlostavljanja i eksploatacije.
HRW je ocenio da je napredak u krivičnom gonjenju za ratne zločine ostao spor.
"Krivična gonjenja za ratne zločine su ometana zbog nedostatka političke volje, nedovoljno zaposlenih i drugih resursa u Tužilaštvu za ratne zločine i slabih mehanizama za podršku svedoka", navodi se u izveštaju i podseća da je posle 18 meseci konačno imanovan novi tužilac za ratne zločine.
HRW je ocenio da su napadi i uznemiravanje pripadnika LGBT populacije redovni, da su istrage često spore, a krivična gonjenja retka, ali da je Parada ponosa u septembru održana bez većih incidenata.
Principijelni političari mogu da zaustave populiste
Politički lideri spremni da se bore za principe ljudskih prava pokazali su da mogu da ograniče napredovanje populista, ocenio je HRW u izveštaju.
Lideri koji snažno uzvrate političarima koji demonizuju manjine, napadaju ljudska prava i podrivaju demokratske institucije mogu ograničiti populiste, naveo je izvršni direktor organizacije Kenet Rot povodom objavljivanja izveštaja pod naslovom "Svetski izveštaj 2018: Borba za prava uspeva" u kojem je razmotreno poštovanje ljudskih prava u više od 90 zemalja.
"Prošla godina je pokazala važnost suprotstavljanja pretnji koju predstavljaju demagozi i njihove nasilne politike. Dok 2018. proslavljamo 70. rođendan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, najbolji način da poštujemo njene principe je da ih snažno branimo od onih vođa koji žele da ostvare političku prednost oduzimajući marginalizovanim grupama prava garantovana svima", naveo je Rot.
U izveštaju se navodi da je Francuska postavila najbolji primer uspešnog otpora ksenofobnom populizmu izborom Emanuela Makrona za predsednika. On je, za razliku od desnog centra u Austriji i Holandiji, "prihvatio demokratske principe" i čvrsto stao protiv antiimigrantske kampanje Nacionalnog fronta.
U Poljskoj su pokušaji vlade da podriva vladavinu prava i nezavisnost sudstva izazvali demonstarcije i kritike iz EU i Saveta Evrope, a EU je Mađarskoj zapretila pravnim akcijama ako zatvori Centralnoevropski univerzitet.
Protesti su izbili i u Venecueli, protiv predsednika Nikolasa Madura, navodi se u izveštaju.
Međutim, prema Rotu, tamo gde mejnstrim političari "pokleknu pred porukama mržnje i isključivosti" cvetaju autoritarni populisti. Oni koriste ekonomske nedaće i rastuću nejednakost izazvanu globalizacijom i tehnologijom, strah od kulturnih promena u svetu i pretnju terorističkih napada da bi podgrevali ksenofobiju i islamofobiju i, tvrdi Rot, otvoreno su napali vrednosti inkluzivnosti, tolerancije i poštovanja koje "leže u srcu ljudskih prava".
U tom kontekstu, piše Asošiejted pres, Rot je izdvojio predsednika SAD Donalda Trampa.
Kako se navodi, Tramp je "prekršio sve tabue protiv rasizma, mizoginije i ksenofobije". Njegov javni nastup i "divljenje prema autoritarnim liderima", naveo je Rot, ima "opasne implikacije" izvan SAD.
"Mnogo je teže žigosati takve lidere kada Tramp kaže da su oni sjajni tipovi", rekao je Rot za AP.
Usled nedostatka domaćeg otpora i pritiska iz inostranstva, uspešni populistički lideri koji krše prava stanovništva su i Redžep Tajip Erdogan u Turskoj, Si Djinping u Kini i Abled-Fatah el-Sisi u Egiptu, navodi se u izveštaju HRW.
Masovni zverstva su, najčešće nezabeleženo, počinjena i u zemljama poput Jemena, Sirije, Burme i Južnog Sudana.
"Glavna lekcija iz prošle godine je da ljudska prava mogu biti zaštićena od populitičkog izazova. Potrebna je principijelna odbrana umesto predaje, poziv na akciju umesto očajničkog krika", rekao je Rot.
Izvor: EURACTIV.rs, Beta
Foto: HRW
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
