Srbija je lider u regionu po rodnoj ravnopravnosti ali postoje aspekti koje moraju da se unaprede poput zapošljavanja, dostupnosti zdravstvu, obrazovanju, osiguranju i subvencijama, ocenjeno je 8. marta je na konferenciji "Žene iz rurаlnih krаjevа - rаvnoprаvne grаđаnke Srbije". Istraživanja pokazuju da su žene preopterećene poslovima u domaćinstvu i da nemaju sve potrebne mogućnosti za adekvatnu brigu o zdravlju. EU je početkom 2017. pokrenula IPARD projekat koji jednim delom daje podršku ženskom peduzetništvu.
U prvom delu konferencije održane u Palati Srbija povodom Međunarodnog dana žena govorili su predsednicа Skupštine Srbije Mаjа Gojković, ministri Zorаn Djorđević i Slаvicа Djukić Dejаnović, zаmenicа šefice UN аgencije zа žene zа Evropu i Centrаlnu Aziju Sаbinа Frejzer i šef Delegаcije EU u Srbiji Sem Fаbrici.
Gojković je ocenila da su žene na selu često zanemarene i diskvalifikovane u odnosu na one u gradu.
Žene u seoskim područjima u Srbiji suočavaju se i sa brojnim dodatnim izazovima - nedostatkom posla, razumevanja, lošim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, kao i problemom migracija i pražnjenja seoskih sredina, rekla je Gojković.
Prema njenim rečima, mnoga istraživanja pokazuju da su one preopterećene poslovima u domaćinstvu, da nemaju sve potrebne mogućnosti za adekvatnu brigu o zdravlju, kao i da najmanje imaju vremena za sebe.
Gojković je ocenila da žene na selu pogađa i nasilje u prodici, i da su one po tom pitanju mnogo ugroženije jer je taj problem u seoskim sredinama najčešće tabu tema.
"Zato je izuzetno važno što sve institucije na najozbiljniji način sprovde sistemsku borbu protiv nasilja u porodici. Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i njegovim doslednim sprovođenjem verujem da možemo da ohrabrimo sve žene da nasilje prijave i da imaju poverenje da će ih institucije zaštiti", rekla je Gojković.
Žene moraju da znaju da je sramota biti nasilnik, a ne žrtva, rekla je predsednica parlamenta.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da EU podržava napore Vlade Srbije da ojača položaj žena u ruralnim sredinama.
U tom cilju je, kako je dodao, početkom godine pokrenut projekat EU IPARD vredan 145 miliona evra. Fabrici je dodao da se dve od sedam mera koje program podrazumeva tiču ženskog preduzetništva.
Fabrici je naveo je neke od podataka po kojima žene proizvode polovinu svetske hrane, negde i do 80%, a da od 10 ljudi koji su gladni one čine 70%.
Žene poseduju manje od 50% zemlje i 2% imovine, obavljaju dve trećine svih poslova, a samo 10% njih ima prihode, rekao je Fabrici.
Šefica regionalne kancelarije UN za žene Sabina Frejzer ocenila je da je u poslednjim decenijama napredak na polju ravnopravnosti polova bio spor i nejednak.
Prema njenim rečima, problemi i diskiriminacija sa kojima se suočavaju žene u Srbiji i celom regionu nisu samo njihovi, jer slični postoje i u Severnoj Americi i Evropi.
"Položaj žena je težak i postoji ptreba da se uradi više", rekla je Frejzer.
Žene su za iste poslove manje plaćene od muškaraca, nisu plaćne za posao koji obavljaju kod kuće, rekla je Frejzer i navela primer Italije gde su one tri puta manje plaćene za isti posao od muškaraca.
Predstavnica UN je kao dobro ocenila to što Srbija za rodno budžetiranje izdvaja najviše sredstava u regionu i što broj budžetskih korisnika raste.
Ministarka bez portfelja Slavica Ðukć Dejanović govorila je o projetkima koje je njen sektor za demografiju i populacionu politiku finansirao u 15 ruralnih opština u Srbiji.
Đukić Dejanović je navela da 10% žena u tim opštinama ima osnovnu školu, 17% upravlja gazdinstvom, ali su od tog broja dve trećine udovice.
Posao države je da ojača ekonomiju, što će poboljšati položaj žena, ocenila je ministarka.
Na skupu je bilo reči i o novom zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Predsednica parlamenta Maja Gojković izrazila je očekivanje da će taj zakon u skupštinsku proceduru ući do kraja godine, a ministar Zoran Đorđević da će to biti vrlo brzo.
Prestavnik Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predstavnica UN Sabina Frejzer rekli su da EU i UN podržavaju donošenje zakona o rodnoj ravnopravnosti.
U drugom delu konferencije izuzetno uspešne žene iz ruralnih krajeva govorile su o tome zašto ostati i opstati na selu, kakva im je podrška društva potrebna, koji su izazovi i prepreke da bi žena bila najbolja u onome što radi.
U Srbiji 30% žena među preduzetnicima, 7% gradonačelnica
U Srbiji je među preduzetnicima 30% žena, 34,4% poslanica, 7% gradonačelnica, ali je i dalje položaj žena težak, rečeno je na konferenciji o rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu.
"Ravnopravnost znači napredak, sinergiju muške i ženske energije, slobodu izbora, nenasilno društvo, oslobođenje od predrasuda i prepreka", kazala je Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Podsetila je da je nekoliko žena na čelnim pozicijama u državnim institucijama - predsednica i potpredsednica Vlade, predsednica Skupštine i guvernerka Narodne banke.
Ljiljana Lončar iz Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost rekla je da je država uradila mnogo za rodnu ravnopravnost, pre svega postavljanjem strateškog i normativnog okvira.
"Usvojili smo važne zakone i strategije, pokrenuli rodno odgovorno budžetiranje, usvojili Indeks rodne ravnopravnosti. Ali, rodni stereotipi i predrasude i dalje su duboko ukorenjeni u našem društvu", upozorila je ona i dodala da je važno da se postepeno menjaju stavovi da je "najvažnija vrlina žene da bude dobra domaćica", a da rukovodeća mesta u poslovnom svetu "pripadaju muškarcima".
Ambasador Švedske Jan Lundin je rekao je da je Švedska još 1970-ih godina povela borbu za rodnu ravnopravnost, izmenila poreski sistem i donela važne zakone i posvećeno ih primenjuje.
"Danas je situacija u Švedskoj mnogo bolja. Ravnopravnost žena i muškaraca je važna za društvo, biznis i borbu protiv nasilja", rekao je Lundin.
EurActiv Srbija
Srbija je lider u regionu po rodnoj ravnopravnosti 
