Na dan kada je pre 70 godina potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na "život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika", obeležavamo dan ljudskih prava, prava koja ima svaka osoba, koja stiče rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalnu ili etničku pripadnost, poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koje drugo svojstvo, istakao je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

U svetu su u proteklim decenijama temeljno unapređena prava žena, razvijalo se međunarodno pravo u oblasti utvrđivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava i  ostvaren napredak u zaštiti i promociji prava marginalizovanih društvenih grupa. Ipak, ovaj dan se, i u svetu i u Srbiji, i dalje obeležava u svetlu brojnih oblika kršenja ljudskih prava, pre svega prava dece, žena, prava LGBT zajednice, nacionalnih manjina, tražilaca azila i drugih.

Nasilje, pre svega porodično i partnersko, još uvek je veliki problem našeg društva. Više od 30 žena od početka godine ubijeno je porodičnom nasilju. Podaci pokazuju da je svaka treća žena u Srbiji prebijena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja, a skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama. Nasilje se minimizira, a njegovo procesuiranje nije dostiglo zadovoljavajuću efikasnost, pa su  kazne izrečene nasilnicima još uvek veoma blage, upozorio je Pašalić.

Osobe sa invaliditetom u našem društvu i dalje su jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama. Nepristupačnost, nepostojanje usluga socijalne zaštite, nezaposlenost i nepostojanje svesti o teškoćama i problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću, potvrđuju nam da se prava osoba sa invaliditetom u Srbiji i dalje krše i nedovoljno ostvaruju.

Lica sa mentalnim smetnjama često su faktički lišena slobode u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, iako u pravnom sistemu za to ne postoji pravni osnov. Takođe, iako Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama propisuje postupak nedobrovoljnog smeštanja u psihijatrijske ustanove na osnovu odluke suda, u praksi neretko o tome odlučuju treća lica, ukazao je zaštitnik građana.

Prema poslednjim zvaničnim podacima oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja. Zaštitnik građana je za poslednjih jedanaest godina samo u oblasti prava deteta dobio 3500 pritužbi i tim povodom nadležnima uputio oko hiljadu preporuka za unapređenje položaja i prava dece.

Nacionalni mehanizam za prevenciju torture je u 40 poseta uputio preko 200 preporuka u cilju unapređenja položaja osoba koje se nalaze u zatvorima, policijskim stanicama, centrima za migrante, socijalnim ustanovama domskog tipa i psihijatrijskim ustanovama, od kojih je većina prihvaćena ili je u toku njihova implementacija.

Zaštitnik građana je ukazao da pogibije radnika na radnim mestima predstavljaju upozorenje da su nedovoljno razvijena svest nadležnih organa, ali i čitavog društva o značaju bezbednosti radnika, kao i zaštiti radnika na radu, koji su i dalje uzroci ovakvih tragičnih događaja.

I tokom ove  godine Zaštitnik građana je primio veliki broj pritužbi u kojima je ukazano na kršenja prava radnika. Najčešće povrede prava na koje su radnici ukazivali su neisplaćene ili neredovno isplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, zlostavljanje na radu, rada „na crno“, uskraćivanja prava na  korišćenje bolovanja i godišnjih odmora. Posebno su ugrožena prava radnika u privatnom sektoru.

Iako je ostvaren značajan napredak u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, Zaštitnik građana skreće pažnju da problemi u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ipak postoje, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine.

U praksi je uočeno da i dalje postoji nejednako postupanje i nerazumevanje zaposlenih u javnoj upravi u primeni ovog zakona. Zbog toga je Zaštitnik građana sproveo istraživanja o službenoj upotrebi albanskog, odnosno mađarskog jezika i pisma i uputio nadležnim organima izveštaj sa preporukama za pravilnu i potpunu primenu ovog zakona.

Sloboda medija i izražavanja, ključni su za razvoj demokratskog društva i zahtevaju neumorno angažovanje države, nevladinog sektora, građana i medija. Pritisci na medije međutim, upozorava Pašalić, očigledni su i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare. Niska i neredovna primanja, rad „na crno“ i nepovoljni radni ugovori uslovili su položaj novinara još težim.

Međunarodna zajednička misija medijskih organizacija preporučila je nadležnim organima u Republici Srbiji da klasifikuju novinarstvo i medije kao posebno pitanje od značaja za instituciju republičkog Zaštitnika građana, kako bi se toj instituciji u većoj meri omogućilo da se bavi pritužbama i pitanjima u oblasti novinarstva i medija, rekao je Pašalić.

Saopštenje: Zaštitnik građana

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Romi u Srbiji izloženi sistemskoj diskriminaciji
  
• 

  Vesti

  : Evropa stagnira na polju prava gej osoba
  
• 

  Vesti

  : Veliki pad Srbije na listi medijskih sloboda Reportera bez granica
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji i dalje krupni izazovi za slobodu medija i izražavanja